Izbori
Na predizbornom mitingu Saše Jankovića na beogradskom Trgu Republike 29. marta, kod breza blizu ugla sa Kolarčevom, grupici Valjevaca (od, pretpostavljam, mnogih koji su bili), obraća se nešto stariji čovek. Pita:
„Gde li ste vi deco bili kad smo mi 1996. protestovali ovde u Kolarčevoj?“.
„Kako gde smo bili, isto tu, naravno. “
Uz komentar da mu grupica deluje mnogo mlađe nego da je stasala za protest još pre dvadeset godina (hvala!), dodaje:
„Nije li tužno što sad opet moramo da budemo ovde, posle svega?“
I mi mu kažemo: „Tužno jeste, ali tako nam je zapalo, pa ostaje da i sada radimo to što mislimo da treba.“
Izbori su u nedelju.
Izbor da li ćete i za koga glasati je ličan.
Razumevanje toga ko bi bio pravi kandidat i šta od njega očekujemo su veoma različiti. Na ovim izborima barem ima raznolikih opcija, za sve vrste političkih opredeljenja. Neke nam se sviđaju, neke ne, i to je u redu.
Ali ako vas neko stavlja na liste, ili primorava da druge stavljate na spiskove sigurnih glasača, to je već problem. Ukida vam jedno od osnovnih prava – slobodu izbora. A dobit će biti, u najboljem slučaju, kratkoročna.
Hoćete li pristati na to ili ne, izbor je takođe ličan.