NAZAD NA PRVU STRANU

Kolubarin upitnik: Nikola Božić

Najdraži kutak Valjeva? Ili okoline?

Stara autobuska stanica jer pruža priliku da se tokom toplih letnjih dana vreme prijatno provodi sa prijateljima, u lepoj hvladovini, bez buke grada, uz žubor Kolubare. Tamo mogu da se sretnu Valjevci koji žive širom sveta i u poseti su rodnom gradu, podjednako kao i oni koji su i dalje u gradu. Na tom mestu se spajaju Kolubara i Brđani, Peti Puk i Popare, Gradac i Petnica… Na tom mestu se oseća duh Valjeva iz vremena mog odrastanja, ali i dinamika koju donose nove generacije. Na Staroj autobuskoj stanici možete sresti svoje školske drugove, profesore iz škole, ljude koji užurbano sa pijace nose namirnice, rodtelje sa malom decom... Nekako je to Centar. Centar Valjeva.

CC

Odrastanje u Valjevu pamtim po...?

Vrlo rana sećanja idu u period kada je Kolubara 2 bila još uvek delimično gradilište. Sećam se naših dečijih igara, i osvajanja sprata po sprata nedovršenih zgrada. Kao u filmovima bili smo avanturisti. Od građevinskih otpadaka pravili smo drvena koplja, konstruisali pasuljare, izrađivali naše flipere… Nešto kasnije, Osnovna škola “Žikica Jovanović Španac” i Valjevska gimnazija su mi bila mesta koja su me podržavala u mojim interesovanjima i stremljenjima. Valjevski istraživači su bili šlag na torti mog odrastanja. Vreme koje smo proveli učeći jedni od drugih astronomiju, geografiju, speleologiju, biologiju, i ne primećujući da učimo mnogo više od toga, ostaće vreme koje je obeležilo moj život. Mnoga znanja i veštine koje danas imam su, u svom začetku, stvorena u Društvu istraživača “Vladimir Mandić Manda”. Mnogo mojih, sada mogu reći i celoživotnih, prijatelja su Istraživači. 

U Valjevu mi najviše smeta...?

Povučenost ljudi u sebe i među svoje problem. Ne koristimo sve mogućnosti koje imamo. Za razliku od drugih gradova mnogo je lepih prilika za negovanje hobija i interesovanja. Imamo prelepu prirodu na korak od grada, imamo kulturne, omladinske, sportske, i razne druge inicijative po kojima smo prepozbnatljivi… Ipak, sve ovo slabo koristimo. Nekako smo se pasivizrali, sami sebi odsekli krila… A trebalo bi da pratimo svoja interesovanja, negujemo svoju dušu i telo, koristimo blagodeti ovakvog grada. Bili bismo mnogo srećniji, ispunjeniji, aktivniji. Onda bi bilo energije i da menjamo naš grad na bolje, da ga razvijamo. 

CC

Valjevo bi trebalo da bude ponosno na...?

Mislim da bi trebalo da budemo ponosni na, ono što bih ja slobodno nazvao, “Valjevsku inicijativu”. Pod ovim pojmom mislim na mnoge ideje koje su Valjevci pokrenuli i time ovaj grad učinili prepoznatljivim. To su ideje potekle od samih građana i grupa, neke odmah podržane od grada, neke to uspele tek kasnije. Ne treba zaboraviti da iza svake tradicije stoji na početku ideja i inicijativa pojedinca ili pojedinaca. Primer toga su Društvo istraživača, Istraživačka stanica Petnica, Tešnjarske večeri, Džez fest, Moderna galerija, kulturna Vakum grupa, Dani gljiva, Spreg, MMF festival, murali po gradu, mnogobrojne umetničke izložbe, MISS kvartet, nova energija na Divčibarama, mnoštvo sportskih klubova, obnavljanje Mejine česme… Mislim da je Valjevo prepoznatljivo po inicijativnosti svojih građana.

Dobra vila bi Valjevu donela...?

Bolju infrastrukturnu povezanost sa Beogradom, kako bi se proširile mogućnosti onih koji žive i rade u našem gradu, i kako bi student mogli da studiraju iz Valjeva. Ovo bi na mnogo načina promenilo dinamiku i kvalitet života u gradu. 

U Valjevu nedovoljno obraćamo pažnju na...?

Na budućnost. U glavnom gledamo u (uspešnu) prošlost kada razmišljamo o tome kakav grad bismo voleli da imamo. Mislim da treba da se ugledamo na prošlost, ali i da nešto činimo kako bi naš grad bio ispunjenje naših snova u ovo modern doba. Okrenutost budućnosti bi i grad učinilo lepšim, a i njegove stanovnike veselijim. 

Bilo bi dobro da se Valjevo ugleda na...? (Zašto?)

Treba posmatrati gradove sličnih veličina širom sveta, njihove prednosti i mane. Zatim mudro promišljati kako da te ideje uklopimo na najbolji način u razvoj našeg grada. Nikako ne treba kopirati rešenja, i prihvatati modele bez kritičke analize. Treba da sačuvamo valjevsko u Valjevu, i da nastavimo da, koristeći iskustva drugih, grad razvijamo na bolje. 

Predložite budućeg učesnika/učesnicu Kolubarinog upitnika

Slobodan Milovanović je uspešni valjevac doktorand na Upsala univerzitetu u Švedskoj. Valjevski je Istraživač, Petničar, ljubitelj prirode i zdravog života. Sa Popara je, preko istraživačkog keja, krenuo put Beograda, zatim SAD, pa Nemačke, da bi poslednjih godina studirao doktorske studije primenjene matematike u Švedskoj. Ostao je privržen Valjevu, gde i dalje učestvuje u različitim društvenim dešavanjima. Njegova spremnost da bude od koristi rodnom gradu iako živi hiljadama kilometara daleko još je jedna odlika lokalpatriotizma na koji smo svi ponosni. 

* * *

Nikola Božić je rođen u Valjevu 1978. godine, gde je završio Prvu osnovnu školu i Valjevsku gimnaziju. Inženjer je elektrotehnike. Trenutno radi kao programski direktor u Istraživačkoj stanici Petnica.

Odrastao je u okrilju Društva istraživača „Vladimir Mandić Manda“, gde je vodio Astronomsku grupu. U Gimnaziji je bioi prvi učenik-urednik časopisa „Fizika i tehnika“.

Bio je urednik rubrike Nauka na B92 portalu. Sada je glavni i odgovorni urednik srpskog izdanja časopisa Popular Science (Popularna nauka).

Povodom postignutih rezultata na polju promocije i popularizacije astronomije i nauke dobio je nagradu-plaketu “Milutin Milanković” (2010). Autor je knjige za decu „Astronomija“, za koju je dobio i književnu nagradu „Neven“ za najbolju dečiju knjigu u oblasti popularne nauke (2013).

Učestvuje i u javnim događajima koji za cilj imaju popularizaciju naučnih dostignuća – Festival nauke, tribine Centra za promociju nauke, aktivnosti valjevskgog Društva istraživača. Pokretač je i moderator vrlo posećenog događaja „Na kafi sa nučnikom“. Piše naučno popularne tekstove i drži popularna predavanja. 

NAZAD NA VRH