NAZAD NA PRVU STRANU

Kolubarin upitnik: Miroslav Ćiša Trifunović

(foto: Đorđe Đoković / kolubarske.rs)

Najdrazi kutak Valjeva, ili okoline…

Struganik, Ribnica, Ravna gora, Brankovina, Lelić, ali budući da nisam preterani fan prirode, najvažnije mi je da se u društvu posebih ljudi može nesto posebno promisliti i uraditi...Valjda, profesionalna deformacija, jer planinski vetar koji zavija, olujni oblaci, ptice i zveri, sve to je tu da bi uzburkalo ljudsku dušu i dalo nadahnuće....Nisam baš uživalac okoline, radije bih joj ostavio neki trag za vreme..Posle spomenika Vojvodi Mišiću, Ustanicima Kolubarske kneževine, upravo po tragu knezova i diplomata iz porodice Rakić, priprema se teren za još jedan zavičajni trg sa spomenikom pesniku Milanu Rakiću, rad akademskog vajara Zorana Ivanovića, sa rešenjem trga inženjera hortikulture Nebojse Anića....sa dolapom u parteru, naravno u likovnoj asocijaciji i da zašume bokori cvetnog jorgovana.....Volim da odveden goste do Brankovine....Tu jednostavno diše i govori iz zemlje.

CC

Odrastanje u Valjevu pamtim po....

Mada prirodno-matematički smer, izuzetne profesorke književnosti  Nada Simić, Gordana Lazarević, Ljubica Nožica, nesto kasnije probudiće u meni strast za čitanjem, pa kasnije pisanjem, ali i  uporednim mišljenjem i veštinom artikulisanja toga što se misli, upoređujući zlatne godine filma, pozorišta, ali i muzike i slikarstva.

Tada sam shvatio da čovek, ako se isinski posveti najvećem nadahnuću, zaista može razumeti ceo svet i hodati po vodi, a da svaštarenja, rasipanje po fascinacijama i hobijima odvlače od poziva.

Darovati i biti oslonac bez rezervi i kalkulacija, kroz ljubav prema malenima i otvaranje njihovih duša ka pravom snu,davanje je Bogu Božijeg i Caru Carevog...Valjda odatle rad sa budućim akademcima, a to je ne upropastiti poziv, jer nije ni moralno, nekom drugom smo zauzeli mesto.ko bi možda živeo za to, posvećeno , opredeljeno i delotvorno.

Naravno da pamtim Valjevo po vremenu najnežnijih osećanja koja prati odrastanje, ali to je valjda svakome tako.

CC

U Valjevu mi najviše smeta....

Osiromašeni narod koji samo zbog omči hipoteka i ostalih mišolovki potrošačkog društva trpi najgore, nepismene, neambiciozne, zle, a često, bogami, i nenormalne. Samo kroz okupljanje i ozbiljne razgovore ozbiljnih ljudi može se dogoditi zavera za nešto, a ne zavera protiv nečeg.

Pokušaj okruglog stola oko pozorišta, pokazao je da imamo ljude koji na prevaru hoće nešto čemu nisu dorasli, jer ni onom respektibilnom skupu mladih, na ozbiljnim školama diplomiranih umetnika, niko iz Valjeva nije umeo kafu da skuva, ni toplu prostoriju za razgovor da obezbedi.

Demagozi i oni koji će svakoj vlasti biti poltroni nisu se ni pojavili jer oni znaju da se takve stvari završavaju vrlo demokratično, ispod prljavog ćebeta. Da bi ljudi razgovarali, potrebno je i da umeju i znaju, ali i da su Ljudi.

Valjevo bi trebalo da bude ponosno na...

U moje vreme štreberi su bili predet podsmeha, danas su to najzreliji i vremenu najdorasliji ljudi....Zao tako brzo odlaze i osvajaju nove horizonte u sve oštrijoj globalnoj konkurenciji.....Oni su primer i zaista su posebni, tanani a ne zgubidani i ljudi promašenih profesija, siledžije, politikanti i polusvet.

Dobra vila bi Valjevu donela...

Prepoznatljivost i koncentraciju kvaliteta svih Valjevaca, ma gde bili, ali na nivou prepoznatljivosti i regije i Evrope i planete.

Valjevo nije ostrvo i ono Srbiji mora nametnuti svoje vrednosti...Svaka tetka sa povratka iz Rusije ispriča da je, ako ništa drugo, videla Jasnu poljanu, muzeje, crkve i panoramu Borodinske bitke... .A mi afirmišemo flajere da zadovoljimo sujetu lokalnih moćnika  nemoćnika kako predstavljamo svoj zavičaj svetu..... Valjevo je bilo moderniji grad i u fokusu Srbije, a danas je urbani krajputaš mimo Uba, Reika i Ibarske magistrale......Dobra vila treba da hokus pokus ukloni zle budale i okupi svakog uistinu tolerantnog i obrazovanog čoveka, koji hoće da bude deo tima ZA SPAS VALJEVA OD ZLA, LENJOSTI I PROSTOTE.... I da, za ime Boga, ukine hiljade površnih pleonazama kakve su estradne gluposti, i odabere istinski važnih nekolio prioriteta.

Struganik

Struganik

U Valjevu nedovoljno obraćamo pažnju na....

Razliku izmedju sitnih baraba i ljudi od energije i poštovanja....Lako je videti i kako ko kome na ulici kaze ‘dobar dan’.

Bilo bi dobro da se Valjevo ugleda na....

Gradove koji su umeli prvo da okupe tim značajnih i obrazovanih ljudi, da napravi strategiju i prioritete, pa da tek onda krene put  istinskih, a ne turističko-kičerskih evropskih integracija, i potpisivanja povelja o prijateljstvu sa gradovima Evrope, koji će istinski trajati.

To se neće dogoditi dok ne izađemo iz ponovljenih devedesetih u 21. veku, a da nemamo ni zakone, ni državu, ni bar jasne svojinske  odnose, ako ništa drugo....Ako smo roblje, bar da dižemo revoluciju poput poljske Solidarnosti i Leha Valense....ali da znamo u čemu smo.

Predložite budućeg učesnika/učesnicu Kolubarinog upitnika

Tamara Jakovljevic, maturant Valjevske gimnazije, postdiplomac Moskovske akademije,  koautor drame “Mišići”, izvedene u Zvezdara teatru, kao i na brojnim festivalima,autor tv serijala “Moj heroj” na RTS-u koji se posle bavljenja, u početku, ličnostima iz kulture, danas bori da afirmise ljude iz privrede kao heroje.....

(Iz redakcije: Tamara Jakovljević je već učestvovala u Kolubarinom upitniku, njene odgovore pročitajte ovde).

* * *

CC

Miroslav Ćiša Trifunović (Mionica, 29. novembar 1959), pozorišni reditelj. Otac Milorad, poljoprivredni tehničar, majka Slobodanka (rođ. Marković iz Đurđevaca). Značajni preci: pradeda Trifun Trifunović, solunac, lokalni prvak Narodne radikalne stranke, kmet u Toliću u desetogodišnjem trajanju.

Osnovnu školu učio u Mionici, Valjevsku gimnaziju završio 1978. kao nosilac diplome „Svetozar Marković”. Diplomirao pozorišnu režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu (2. aprila 1986). Reditelj Doma kulture u Valjevu 1985-89, direktor Kulturnog centra u Mionici 1989-2000, predsednik Skupštine opštine Mionica 2000-2004. Povremeni rediteljski i dramaturški angažmani za profesionalna i alternativna pozorišta u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Valjevu. Bitno je doprineo pokretanju listova „Mionički zapis” i „Fasada” (Valjevo), sarađivao u književnim časopisima, predsednik je Saveza amatera Srbije i učesnik u osnivanju pozorišnih grupa Nove forme, Mala scena i dr. Dobio Zlatnu značku Kulturno prosvetne zajednice Srbije, proglašen za Valjevca godine 1997, dobitnik nagrade Smeli cvet 1980. i 1989, više pozorišnih nagrada na festivalima 1990-2004. Bio predsednik Narodne radikalne stranke 2001-4. Hobi: arhiviranje fotografija iz života Mionice i pozorišnog života Valjeva, traganje za novim dramskim tekstovima.

Dobitnika priznanja Revije Kolubara “Valjevac ličnost godine” za 1997. godinu. 


NAZAD NA VRH