Kultura u kafanama
Kafane i hoteli su pored svoje osnovne namene imali važnu ulogu i u društvenom životu grada, jer su gotovo sva bitna dešavanja bila vezana za njih. U kafani ''Zlatan plug'' svakog dana od 1-2 časa popodne i od 8-11:30 časova uveče puštani su radio koncerti a naročito je bila dobra veza sa Beogradom. Najveći broj kulturnih, umetničkih i sportskih kolektiva i društava nije imao svoje objekte pa su sastanke održavali u kafanama i naročito u prostranijim hotelskim salama. Kroz celo međuratno doba, kafane u Valjevu su bile gotovo jedini oblik razonode, zabave i provoda, ali i mesta u kojima su održavani koncerti, igrane predstave i prikazivani filmovi. Oba Valjevska pevačka društva ''Čika Ljuba'' i ''Zanatlija'' održavali su svoje koncerte u salama hotela Grand i Sekulić.
Central
Valjevska pevačka družina ''Čika Ljuba'', priredila je na dan 3. novembra 1928. prvi veliki koncert sa igrankom u sali Hotela Sekulić. Na programu su kompozitori St. Mokranjac, St. Binički, Lhotki, P. Konjević, Čižek i Sedliček. ''Kako smo već upoznati da su pesme naznačenih kompozitora na površini, to je dužnost građanstva da ovaj koncerat obilno poseti i svojim prilogom omogući dalji opstanak ovog pevačkog društva''.10 Tri godine kasnije Valjevsko pevačko dru-štvo ''Zanatlija'' priredilo je svoj koncert sa igrankom u sali Grand hotela. Naročito popularan vid zabave Valjevskog stanovništva bili su Matinei. Valjevska ženska podružnica organizovala je svoj u sali hotela Grand 10.novembra 1929. sa početkom u 3 časa popodne a maturanti Srednje Poljoprivredne škole u Valjevu istog dana u hotelu Sekulić. Kako Valjevo nije imalo svoje stalno pozorište, sale već pomenutih hotela imale su ulogu pozornica. Predstave su davane u dva termina: dnevnom i večernjem. Karte su se mogle kupiti svkog dana od 10-12 časova pre podne i od 1-8:30 časova uveče. Gledale su se: ''Krvav jagluk'', ''Koštana'' ''Karlova tetka'', ''Put oko sveta'' ''Seoska lola'' i ''Đido'' igrane u oktobru 1928. i aprilu 192912.
Pozorište
Prvi bioskop u Valjevu bio je u kafani ''Pivnica Srbija'', čiji je vlasnik Blagojević 1910. doneo prvu kinoaparaturu i u kafanskoj sali počeo da prikazuje filmove. Interesantno je pomenuti da su se vlasnici prvih bioskopa na samom početku svoga rada susreli sa problemom kako da od gradskih vlasti dobiju dozvolu za svoju delatnost jer one nisu znale kako da tu dozvolu izdaju zbog ranijeg nepostojanja biosokopa u Valjevu. Situacija se promenila početkom 30-tih godina XX veka kada Tiosav Blagojević dobija pisano odobrenje za svoj rad. Prvi filmovi prikazani u bioskopu ''Srbija'', nabavljeni su preko agenata i to produkcije ''Pater Frer'' i gotovo za sve filmove štampane su plakate. Vlasnici bioskopa u Valjevu finansirali su se od naplaćivanja ulaznica za gledanje filma ali i od ugostiteljske delatnosti u toku projekcija jer se uz određenu nadoknadu tj. kupljenu kartu dobijalo mesto za kafanskim stolom. Pored pivnice ''Srbija'', bioskop je postojao i u Grand hotelu a pred početak Drugog svetskog rata otvorena su još dva: ''Brankovina'' nalazio se u okviru istoimenog hotela, na uglu Knez Miloševe i Doktora Stajića br.1 i ''Central'' u okviru istoimene gostionice u Karađorđevoj ulici br.69. Povremeno su se na repertoaru pojavljivali filmovi čiji su naslovi mogli da ukažu na tematiku koja je rušila tadašnje društvene norme i ustaljeni način života provincije, ili pak filmovi koji su otvarali nova pitanja i nagonili na drugačije poglede. ''U krajnjem slučaju, naslovi poput ''Plamen ljubavi'', ''Pod grehom'', ''Žena bez stida'', ''Ljubavnici'', golicali su znatiželju valjevskog stanovništva i uticali na posetu bioskopskim salama''.
CC
S obzirom da su filmovi bili nemi, u blizini platna nalazili su se muzičari, koji su svojom muzikom upotpunjavali doživljaj gledanja. Ton filmovi u Valjevu pojavili su se tek 1931. godine pa je i prvi bioskop kod ''Blagojevića'' dobio još jedan prefiks u svom nazivu ton-bioskop. Kada nije bilo filmova da bi se privukli gosti organizovane su razne zabave, dansing i gala predstave za doček Nove godine.
Muzička dešavanja nisu mogla da prođu bez ciganskih orkestara i sevdalinki koje je
pevala Valjevska Sofka Dragica. Vreme u toku dugih zimskih večeri prekraćivano je igranjem bilijara u restauraciji ''Kasina'' Mihaila Z. Matića, dok je ''Zlatibor'' bio poznat po igranju pokera. ''Poker bi se svake večeri igrao do kasno u noć, a scenario je bio gotovo automatizovan. Prvo bi se u gostionici sakupile viđenije gazde poput Mirka
Vasiljevića, Steve Đukića, Spasoja Spasojevića... Specijalni špil karata u posebnom pakovanju, stigao bi pred partiju i to pravo iz Beča.
U ranim jutarnjim časovima, kada bi već svitalo, neko bi ostajao kratak za par hiljada dinara. Drugi bi bio u plusu da bi iz cuga mogao pazariti četiri krave. Ali, na posletku bi se taj špil uvek odlagao u posebnu natkasnu i njime se više nikada ne bi igralo.'' Pojedine kafane nudile su poseban vid zabave za odrasle. Među najpoznatijim su bile ''Orijent'' na čijem spratu je bila javna kuća ili kupleraj, ''Radikal'', kafana sa crvenom lampom i ''Bela Lađa'' često nazivana i ''Zla kuća''. Sve tri su pored glavnog na koji su ulazili oni najslobodniji imale još po dva sporedna ulaza kroz kapiju na avliji za one malo bojažljivije, a na ulaz od reke Kolubare najstidljiviji plašeći da ne budu viđeni od očeva ili žena.
Zbog devojaka poreklom iz vojvođanskih gradova i mesta, poznatijih po nazivu Mađarice često je dolazilo i do tuče i to najčešće između podoficira i kasapskih momaka. ''Jedna od takvih dogodila se na katolički Božić 1936. godine, kada je bilo mnogo razbijenih glava. Kasapski momci su imali običaj da svojim oštrim noževima odseku struju. Tada u kafani nastane takva tuča, da se ne zna ko koga bije. Gazda nema vremena da pogleda šta mu ko radi, ili šta će se polupati, već gleda samo sačuva glavu.''Bilo je i onih ugostitelja koji su zbog pretvaranja svojih ugostiteljskih objekata u kuće ljubavi izgubili otmene goste, koji više nisu hteli da svraćaju u kafanu, kako se ne bi kompromitovali. Jedan od njih je bio Aleksandar Avramović, vlasnik kafane ''Toplica'' u Vitkovićevoj. Da bi povratio nekadašnji ugled a i goste objavio je natpis u novinama da prestaje da vodi radnju kakvu je do tada vodio, nego počinje da vodi kafanu i tim povodom poziva prijatelje i goste u nedelju na doručak.
Prvi deo - Kafane izmedju dva rata
Marina Ćirović, Narodni muzej Valjevo
Objavljeno u Glasniku Istorijskog arhiva Valjevo, 2014. godine