U Valjevu mi najviše smeta...?
Ukratko: Pesimizam, siromaštvo, nekultura i zagađenje. Naši sagovornici su to lepo objasnili i obrazložili, a neki i dali predloge kako da se to stanje popravi.
CC
Marka Tomić Đurić
To što je Tešnjar postao mesto lošeg ukusa i loših zvukova. Veliki i neprijatan problem postaju i brojni psi lutalice koji krstare gradom. Branu Stubo Rovni smatram nepotrebnom ovom gradu i njegovoj okolini. Ne mogu a da ne primetim krajnosti u načinu razmišljanja sugrađana ‒ sa jedne strane nedostatak kritičkog sagledavanja, a sa druge zanemarivanje stečenih vrednosti i nesumnjivih kvaliteta koje ova sredina poseduje.
CC
David Maksimović
Strašna odsutnost pozitivnog duha i spremnosti na delanje oko stvari koje menjaju život na bolje. Nije, bre (što kažu), sve tako crno. Na skoro sve stvari se gleda negativno, ponekad i okrutno. Za prethodni vikend sam imao prilike da budem u Kranjskoj gori i u obližnjem olimpijskom centru Planica na organizaciji Svetskog kupa u ski letovima. Kranjska gora puna pozitivne energije, dobre organizacije, duha...nekako mi se učinilo da tamo žive ljudi koji cene svoju malu zemlju i njenu lepotu, kao da nam govore: „Ovo je naše , ljubomorno čuvamo i srećni smo sa tim“. Svakako Slovenija nije najbolja zemlja na svetu, ali ta energija pokreće i stvara sve. Voleo bih da ovaj recept primenimo i na naš grad.
CC
Miroslav Ćiša Trifunović
Osiromašeni narod koji samo zbog omči hipoteka i ostalih mišolovki potrošačkog društva trpi najgore, nepismene, neambiciozne, zle, a često, bogami, i nenormalne. Samo kroz okupljanje i ozbiljne razgovore ozbiljnih ljudi može se dogoditi zavera za nešto, a ne zavera protiv nečeg.
Pokušaj okruglog stola oko pozorišta, pokazao je da imamo ljude koji na prevaru hoće nešto čemu nisu dorasli, jer ni onom respektibilnom skupu mladih, na ozbiljnim školama diplomiranih umetnika, niko iz Valjeva nije umeo kafu da skuva, ni toplu prostoriju za razgovor da obezbedi.
Demagozi i oni koji će svakoj vlasti biti poltroni nisu se ni pojavili jer oni znaju da se takve stvari završavaju vrlo demokratično, ispod prljavog ćebeta. Da bi ljudi razgovarali, potrebno je i da umeju i znaju, ali i da su Ljudi.
CC
Milivoj Kostić Kole
Proizvodnja oružja i municije / Inače, znamo da se svaki nedostatak može nadomestiti ili preokrenuti u prednost. Tako, Valjevo može postati lider u tzv. kataklizmičkom turizmu. Strane goste valjalo bi voditi, pogotovo dok je smog, kroz fabričke hale i prosečna domaćinstva kako bi mogli da dožive postapokaliptični svet, koji mogu videti samo putem SF distopijskih serija.
CC
Aleksandra Maksimović
Mnogo stvari. Na prvom mestu, što se politika uselila u naše živote. A daleko smo od toga da je odatle izbacimo. Zatim nekultura, nebriga o životnoj sredini. Smeta mi smeće u parkovima, na reci, pokraj puta... A putevi su priča za sebe. Iskrpljeni, prekrpljeni, neosvetljeni, sa lošom signalizacijom. Neke od tih stvari bi se mogle popraviti, a bar za jednu od njih je dovoljna samo svest pojedinca.
CC
Tamara Aćimović
Vladavina ljudi ogoljenih duhom i pustih u svojim delima. Smeta mi njihova prostota kojom samouvereno prkose pravim vrednostima i časti.
CC
Andrija Marjanović
Pesimizam i pasivnost kod većine ljudi u gradu. Valjevci treba da prihvate Grad Valjevo kao svoje dvorište i da stvari preuzmu u svoje ruke, da naprave lepše mesto za život svih građana.
CC
Nikola Božić
Povučenost ljudi u sebe i među svoje problem. Ne koristimo sve mogućnosti koje imamo. Za razliku od drugih gradova mnogo je lepih prilika za negovanje hobija i interesovanja. Imamo prelepu prirodu na korak od grada, imamo kulturne, omladinske, sportske, i razne druge inicijative po kojima smo prepozbnatljivi… Ipak, sve ovo slabo koristimo. Nekako smo se pasivizrali, sami sebi odsekli krila… A trebalo bi da pratimo svoja interesovanja, negujemo svoju dušu i telo, koristimo blagodeti ovakvog grada. Bili bismo mnogo srećniji, ispunjeniji, aktivniji. Onda bi bilo energije i da menjamo naš grad na bolje, da ga razvijamo.