NAZAD NA PRVU STRANU

Zbratimljeni grad Jesenice

Jesenice
Jesenice(foto: Wikipedia)

Mogu li prijateljstva među gradovima da budu jednostrana? Izgleda da mogu.

Slovenački grad Jesenice odavno nije na listi zbratimljenih, ili kako se danas zovu, partnerski gradovi, grada Valjeva. Sa raspadom zemlje na početku devedesetih godina XX veka, i ta stara gradska prijateljstva, sa kojima su se održavali različiti oblici saradnje, i kojima je Valjevo posvetilo i jedno svoje gradsko naselje, ugasila su se.

Podsetimo se, nekada su to bili Zadar, Jajce, Jesenice, Kardeljevo, Kopar, Metković, Nikšić, Prilep, a od kraja osamdesetih i Sitard. Tabla i dalje stoje preko puta spomenika Vojvodi Živojinu Mišiću. Na listi na sajtu grada Valjeva i dalje je Sitard, zatim slovenački grad Velenje s akojim je saradnja ostvarena po dolasku Gorenja, zatim nemački Fafenhofen, italijanski Brindizi, i gradovi u Poljskoj, Slovačkoj, Izraelu.

Povelja o bratimljenju

Povelja o bratimljenju

Ipak, ono što je zanimljivo je da Jesenice na svom sajtu i dalje navode Valjevo na listi bratskih i prijateljskih opština. Uz sliku Valjeva, i belešku o tome kako je došlo do bratimljenja, tu je i povelja o uspostavljanju te prijateljske veze.

Podsetimo, Valjevo se bratimilo sa Jesenicama 15. maja 1975. godine. Bilo je ovo ozvaničenje prijateljstva koje se od Drugog svetskog rata čuvalo među pojedincima i porodicama. Naime, u julu 1941. u Valjevo je, u dve kompozicije voza, deportovano oko 500 izgnanika iz Slovenije, skoro svi su bili iz Gorenjske. U Valjevu su ostali do 1945. godine. Među njima bila je i porodica Pohar, o kojima je Revija Kolubara više puta pisala

CC

Nakon bratimljenja, početkom juna 1976. godine, Vozom bratstva i jedinstva putovalo je u Sloveniju 120 Valjevaca, u većini nekadašnjih domaćina izgnanim Slovencima. Boravili su u Jesenicama, Kranju, Radovljici, Tržiču i Mariboru. Na železničkoj stanici u Jesenicama Valjevce su dočekali mnogobrojna deca i odrasli. Na dan kada je iz Slovenije za Srbiju 1941. krenuo prvi od 17 transportera izgnanika održana je ispod samog Triglava velika narodna svečanost. (Iz knjige „Valjevski kraj u XX veku“). Ovi vozovi putovali su do kraja osamdesetih godina, i o njima imamo i draga lična sećanja. Užice i Kraljevo, koji su takođe bili deo bratimljenja sa slovenačkim opštinama iz kojih su prognanici dolazili, organizovali su poslednjih godina izložbe i objavljivali publikacije koje se bave ovom temom.

Valjevo je na sve, izgleda, zaboravilo.

Jesenice nisu.

NAZAD NA VRH