Valjevske zime
Zime u Valjevu po pravilu i nisu nešto.
Sem kad se iz njega ode.
Ali...
Valjevo (Foto: Lj.R.)
Nekad je zimi lepo i u Valjevu: bar u godinama pre Velikog zagađenja. Ili kad se sećanja pomešaju sa zaboravom i oboje nostalgijom ili idealizovanjem.
A tu onda mogu da zamislim samo zime sa velikim zimom i hladnoćom. Sve ostalo smatram apokalipsom.
Sećanja idu cik-cak kroz decenije.
Sneg koji pada i obećava da tu ostane.
Gradac (Foto: Lj.R.)
Veliki sneg pored Kolubare.
Srce na snegu na keju, po hladnom, a sunčanom danu.
Klizanje ispred Doma kulture, u vreme kad se izlazilo u hol.
Jedan ogromni sneško u Uzun Mirkovoj, zabeležen na polaroid fotografiji.
Zime na Gradcu i Pećini.
Klizalište jedne zime na Studentu.
Mravinjci (Foto: Lj.R.)
Ako u sećanja uključimo i okolinu, raspon lepog je veći, bar u mojoj glavi. Miris pršute u dedinoj pušnici. Ona zima kad su sve livade u Sankoviću bile zaleđene, pa smo imali ogromno klizalište.
Onda, sve zime na Divčibarama: Odmaralište i uspomene nakupljene od 7. do 17. godine, od rekreativnih nastava do matematičkih škola. Prodavnica preko puta odmarališta kao vrhunac konzumerizma. Čaj u Maljenu, diskoteka u Balkaniji, i onih nekoliko repera po centru: pijaca, mostić i račvanje puteva. Slučajni i namerni susreti, tu negde.
Divčibare (Foto: Lj.R.)
Zimu volim, ali o valjevskim zimama više ne bih umela.
Može biti da su nečija druga sećanja slikovitija.