Pukla medijska tranzicija

Podovodom Dana slobode medije objavljujemo tekst Zorana Gavrilovića, Valjevca, direktora Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) iz Beograda o mogućem savezu građana i medija, na dobrobit svih.

Nesporna je činjenica da je medijska tranzcija u Srbiji kao deo opšte tranzicije "pukla".

O razlozima "pucanja" medijske tranzcije postoje razna viđenja. Različito se vide i odgovornosti, a o rešenjima se slabo priča.

U ovom tekstu želim da osvetlim onaj aspekt koji se retko vidi, a to je uslovno rečeno profesionalno-građanski aspekt.

Taj ugao gledanja u fokus stavlja odnos medija, odnosno novinarske profesije i građana. Svaki student novinarstva ili novinar početnik zna da je društvena uloga medija da kritički i analitički sagledavaju stvarnost i o tome obaveštavaju javnost. Mediji su ti koji javnosti pomažu u ograničavanju (samovolje) vlasti. Mediji su ti koji građanima pomažu u ostvarivanju svojih prava.

Balans izmedju moći, uticaja vlasti i javnosti stvara uslove za demokratsko društvo, druuštvo u kojem se slobdno misli i govori, što je pretpostavka ostvarivanja prava garantovanih Ustavom i zakonima.

Ako sledimo ovu logiku dolazimo do teze da sloboda medija zavisi od savezništva građana i medija.

Da li je tako u Srbiji? Nažalost nije.

Svako ko je pročitavo oba izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije medija, kako onog koji je pisan za vreme Verica Barać 2011, tako i onog koji je pisan 2015. od strane Miroslave Milenović, mogao je da vrlo lako da zaključi da postoje sistemske pretpostavke za zarobljavanje medija i novinara.

Mediji su pretvarani u sredstva promocije i propagande, a novinari u PR.

Finansijsko-forenzička analiza tokova medijskog novca u Savetovim izveštajima dobila je potvrdu u monitorinzima medija koje od 2012. godine sprovodi Biro za društvena istraživanja (BIRODI). Zaključak iz ove dve analize je da došlo do instutucionalne dezorganizacije medija i deprofesionalizacije medije. U ambijentu “puknute” tranzcije nastala je nova tipologija medija: bilteni, tablodi, advokati, propagandisti, promoteri, perjanici. Za sedam godina se prešao put od medija koji su bili sredstvom promocije, do toga da su mediji koju su na javnim parama postali panegirici ili perjanici vlasti.

Tu promenu su videli i građani. Tek 20 posto građana vidi korist od takvih)medija i novinara (istraživanje BIRODI 2017.godina). Ima li boljeg pokazatelja o prirodi funkcionalnosti medija u Srbiji i zaštite javnog interesa o medijima za čije konkurse za sufinansiranje javnog interesa zna tek 26 posto građana.

Rezultat - svaki punoletni građanin Srbije podržava stav da danas nije pametno pričati ono što mislis! Urušena javnost je omogućila urušavanje instutucija. Osam od deset građana Srbije smatra da nam je danas potrebna osoba sa čvrstom rukom.

Da sumiramo; “puknuta” medijska tranzicija je legitimisala autokratski politički sistem kojem podršku daju uplašeni i samocenzurisani građani i mediji.

Potreba da se skrene sa puta bez povratka je očigledna. Uspostavljanje saveza građana i medija je nužna i moguća. Na to ukazuju nalazi istraživanja BIRODI, a prema kojem je jedna četvrtina građana Srbije, pre svega iz srednje klase, spremna da doniranjem podrže rad medija. Doduše, to doniranje nije bezusloveno i ono se bazira na zahtevu da građani kao donatori imaju sluha za medijske potrebe građana, da im polože račune za novac koji su dobili, da ih uključe u svoja tela ili da im omogući da budu akcionari. Očito da postoje građani koji ne žele da im se prodaje roba koju ne žele da kupe, ali su isto tako spremni da plate robu koja im treba. Gle čuda!!!

Upravo je ovaj momenat tačka oslonca promene, koji u svojoj osnovi ima građenje saveništva građana i medija koje treba da pomogne medijima i novinarskoj profesiji da izrađe iz čeljusti državnog i privrednog finansiranja koje od njh prave sredstva promocije, propagande ili odmazde, a novinarsku profesiju svode na PR.

Postojeći potencijal moguće je nadograditi funkcionalizacijom medija, a to zbači da moraju unaprediti svoj institucionalni integritet izradom planova integrita i usporavljenjem mehanizama za slušanje publike.

Plan integriteta za medije je instrument za jačanje institucionalni procedura i praksu koji mediju pomažu da ostvaruje svoju društvenu funkciju kroz unapređenje procedura u delu finansiranja medija, zakonitosti postupanja medija, staranja o profesionalnim standardi i novinarskoj ekspertizi, radnim prava i sindikalnom organizovanju zaposlenih, kadrovskoj politiki, regulaciji i samoregulaciji, uključivanje javnost i publike i antikorupcijskog integriteta.

Kroz proces izrade plana integriteta medija, medij se suočava sa svojim institucionalnim slabostima, koje se rešavaju unapređenjem ili inoviranjem postojećih procedura i praksi.

Nova medijska strategija je imala sluha za temu integriteta medija. BIRODI je zagovarao i delimično uspeo da kandiduje predlog da mediji koji žele da koriste javne pare moraju da imaju svoj plan integriteta koji je verihikovan od strane samoregulavnog mehanizma.

Iz tog razloga od suštinskog značaja je postojanje svesti i dogovora na nivou medijske zajednice da se ne krene putem bez povratka, a to znači pravljenje više samoregulatornih mehanizama koji su u funkciji profesionalne potvrde poimanja medija i novinarstva kao profesije.

Uspostavjanje jedinstvnog sistema samoregulacije ili građanske koregulacije su put za vraćanje medija sebi, odnosno i novinarske profesije sebi. Vremena nema baš puno, jer nove generacije se samoinformišu preko društvenih medija.

Zato samoregulacija medija, profesionalna regulacija novinara, planovi integriteta i slušanje publike su stubovi revitalizacije novinarske profesije.