Šta je ostalo od Tešnjara?

Prilike

Šta je ostalo od Tešnjara?

„Trenutna situacija u Tešnjaru, a i svuda gde građani pokušavaju da žive, izgleda kao Bermudski trougao između neznanja tzv. političara, javnog i privatnog nasilja na svim nivoima i totalnog materijalnog i duhovnog osiromašenja,“ kaže Aleksandar Čarnojević, arhitekta nagrađivan na međunarodnim urbanističkim i arhitektonskim konkursima o temi devastacije kulturnog i arhitektonskog nasleđa Tešnjara i opštem kontekstu života u Srbiji danas. Uz to dadodaje ono što je i veći problem: „Ali ono što se ističe kao gorući problem je pre svega vazdušno i zvučno zagađenje. Čim se budemo rešlili zagađenja, rešili smo pola problema i onda možemo preći na rešavanje problema estetske prirode.“

U tekstu „Revitalizacija stare gradske čaršije Tešnjar - primer savremenog korišćenja i posledice“ (Milka Krstivojević, Zavod za zaštitu spomenika Valjevo) objavljenom u zborniku „Stara gradska jezgra i istorijske urbane celine“ u izdanju Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda 2013. godine, ističe se da je u Tešnjaru u proteklom periodu „ishitrinom i nepromišljenom odlukom o privremenom postavljanju ’letnjih bašti’ ispred istih lokala, sada ugostiteljske namene, a u smislu bogatije kulturne ponude u okviru letnjeg festivala „Tešnjarske večeri“ (2008. godine) počelo je uništavanje spomeničkih odlika ove izuzetne i jedinstvene gradske celine. Autorka u nastavku navodi da su sve te konstrukcije, u građevinskom smislu, u toku proteklih godina dobile izgled pomožnih objekata, dograđenih na ulične fasade skromnih objekata u Birčaninovoj ulici. Osim ovih, pojavile su se i druge dodatne forme, poput žardinjera razčitih formata i u različitim materijalima. „Neusklađenost dodate forme sa ambijentom, raznolikost upotrebljenih materijala i višeslojni kolorit svedoče o odsustvu svake estetske dimenzije u planiranju i izvođenju ovih „bašta“. Spomenički izgled ove jedinstvene gradske celine ozbiljno je narušen zaklanjanjem njenih autentičnih fasada ovim nadstrešnicama, sužavanjem uličnog fronta i potpuno izmenjenim izgledom nekada prepoznatljivih vizura,“ piše autorka.

Osvrćući se na ova zapažanja arhitekta Aleksandar Čarnojević za Reviju Kolubara kaže: „Za lakše rešive komunalne probleme u međuvremenu je bilo nekih pomaka, ali prava institucionalna i promišljena rešenja za Tešnjar i grad nisu se pomerila sa mrtve tačke niti se nude u ovom dokumentu, što ne čudi obzirom da je više institucija iz spomenutog zbornika radova u međuvremenu doslovno uništeno, a najbitnija za Tešnjar - Zavod za zaštitu spomenika kulture Valjevo se nalazi u nebranom grožđu.

Uništeno je i javno preduzeće Direkcija za urbanizam i izgradnju Valjeva, kao nosilac stručnog urbanističkog planiranja i izgradnje grada, tako su poprilično suzbijene mogućnosti planiranja i razvoja u javnom interesu i to je prepušteno uslovima na tzv. otvorenom tržištu.

Tokom tok perioda došlo je i do urušavanja više vrednih objekata u Tešnjaru i niz će se nastavinti ako donosioci odluka ne počnu da ih donose u javnom interesu.“

Na kraju, on navodi i mogući izlaz iz postojeće situacije. „Održiva i pametna rešenja postoje i za njih postoje sredstva, ali za njih se najčešće ne konkuriše zbog nedostatka znanja i volje donosioca odluka da se sa njima raspolaze transparentno i stručno.“

Ipak, problem ostaje: oni koji do danas nisu ove mogućnosti koristili, hoće li ta rešenja koristiti i u budućnosti? Odgovor - verovatno ne. Sem ako ih građani i struka (lokalna ili na nacionalnom nivou) na neki način ne natera.