Hronologija 1889.
Ta 1889. godina bila je, po svemu sudeći, zanimljiva godina. Tada je, recimo, održana Svetska izložba u Parizu na kojoj je predstavljena i Ajfelova kula koja je poslužila i kao glavna kapija za ulaz na izložbu, a proizvođači iz valjevskog kraja svoja vina i rakije za koja su i nagradjeni.
Podsetimo se i za koje su se zanate Valjevci obrazovali, šta je bilo u svetu medija, koje venčanje je privuklo pažnju, šta su radili hajduci, šta se radilo na ulepšavanju Valjeva, i ostale važne stvari od pre 130 godina.
1/13. januar – Valjevska opština priredila zabavu u korist Fonda za regulaciju i ulepšavanje varoši Valjeva. Dobijeno je 351,70 dinara, najviše od braće Hadži Nikolajevića iz Beograda.
2/14. februar – Počela u Valjevu svakodnevna večernja nastava radi obrazovanja 45 Srba koji se ovde «sa zanimanjem nalaze» a doseljelili su se iz raznih krajeva. Najviše ih je bilo iz Stare Srbije i Makedonije (24) i Bosne i Hercegovine (12), jedan je iz Banata, dva iz Jermenije i šest iz Кraljevine Srbije. Njihova zanimanja: furundžije, bozadžije, mlekadžije, alvadžije, opančari, kovači, obućari i nadničari. Nastavu su izvodila četvorica valjevskih učitelja.
12/24. februar – Valjevski apotekar Кlaudije Prikelmajer, star 53 godine, venčao se sa učiteljicom Ankom Uzelac (Otočac, 1862). Кumovao je Svetozar Atanasijević, lekar iz Valjeva. Prikelmajeruje to bio treći brak.
1/13. jun – Građani Valjeva posvećeni pčelarenju imali ukupno 73 košnice. Sa 48 košnica primat je pripadao braći Atanacković. Ostali su imali po pet ili i manje pčelinjih društava.
14/26. jul – Umro u Valjevu Stevan Đuričić, dugogodišnji valjevski okružni inženjer (od 1860). Zaslužan je za otkriće raznorodnih rudnih naslaga na više lokaliteta u Valjevskom kraju.
Jul-septembar – Izlazio «Valjevski glas», organ Narodne radikalne stranke. Objavljeno 25 brojeva koji su sepojavljivali dva puta sedmično, sredom i nedeljom. Novine su prestale da izlaze voljom vlasti jer im je odgovorni urednik Tasa Stojanović «pod sud stavljen što nije prijavio policiji izlazak lista».
- Početak avgusta – Ilindanski vašar, upoređen sa ranijim, spadao u «red slabih». Prodato: 703 vola, 161krava, 114 konja, 47 kobila, 2 teleta, 10 ždrebadi, 60 jaganjaca. Među zanatlijama «najbolji promet učinili su»: opančari, ćurčije, mutavdžije, platnari i užari. Fabrika stakla iz Jagodine prodala je «sve što je donela».
Oktobar – Osmočlana hajdučka družina, koju je predvodio Marinko Josovac, upala u Osečinu pljačkajući po kućama i dućanima.
- Na Svetskoj izložbi u Parizu Luka Mihailović iz Popadića dobio zlatnu medalju za svoje vino. Jefrem Ristović iz Paštrića nagrađen je bronzanom medaljom a Ivko Mišović iz Struganika pohvaljen, oba za rakiju. Paja Milošević iz Mionice izlagao je kujundžijske radove i dobio pohvalnicu.
- U Valjevskom okrugu vinograde je imalo 6.654 domaćinstva na ukupnoj površini od 1.298,54 hektara. Od sela najviše su ih imali: Bajevac (44,64 hektara), Gvozdenović (30,72), Gola Glava (28,70), Vrhovine (27,14), Grabovac (25,36), Nepričava (24,40), Pambukovica (23,42) i Tulari (22,31). Кad je godina dobra iz njih je dobijano 23.553 akova vina.
iz nedovršene knjige Zdravka Rankovića «Valjevski kraj u 19. veku.“ Knjigu „Valjevski kraj u XX veku još uvek možete nabaviti“.