Godina 2000. Revolucija, nada, zebnja (III deo)
Opisujući za Reviju Kolubara od 1994. pa sve do 2014. godine dešavanja koja su – dnevno - obeležavala život Valjeva i okoline iz meseca u mesec, novinarka Ljiljana Kecojević je svakog meseca pisala i kratak lični osvrt na prethodni mesec.
Ti zapisi, pročitani zasebno, sada posle dve decenije daju veoma upečatljivu sliku tadašnjeg života i stanja u društvu, i želim da ih prestavimo kao zasebno štivo, zanimljivo, literarno upečatljivo i dokumentarno.
Septembar
Uz sve nevolje – žao nam je prohujalog leta, đacima raspusta, roditeljima razbibrige, jer se po vrućini barem moglo ići „razgaćeno“. Od nabavke knjiga, odeće, obuće, ogreva – boli glava.
Izbori? „Malo šta ima da se kaže. To ima da se mnogo ćuti“ i u sebi duboko presabira.
Oktobar
Kalendar zaključujem u petak, 29. septembra, oko 18 sati, u talasanju naroda širom Srbijei obilju kontroverznih vesti o kraju jedne nesrećne, pa i tragične epohe. Silno verujemo da ćemo, po svemu, i mi doživeti „plišanu revoluciju“. Kod „Centrala“ mladi istinski pobednici izbora, nasmejani i raspevani, kao na žurci. Odbornici DOS-a brinu prve, ozbiljne brige nove vlasti. Počinje vreme nade. Ali, treba ograničiti svoje nade, „jer, to je uslov da se stalno ima nada i da ona bude večna kao i ideali lepote, istine i slobode.“
Šljiva Valjevka (Foto: Institut za voćarstvo Čačak)
Novembar
Stišava se pobednički zanos i bahatost svojstvena najviše onima koji ni za šta pa ni za demokratiju nisu vojevali. Mnoge je teško prenuti i razuveriti da se nije desila nikakva revolucija, ponajmanje lumpenproleterska i samoupraljačka (daleko bile).
Neki se prse prvoboračkim zaslugama i računaju sa položajima po novom partijskom ključu. Mnogobrojni nesrećnici „preletači“ izgiboše dokazujući pravovernost novoj vlasti, umesto svoju etičnost i stručnost. Zaboravljaju da je ovo pobeda naroda sitog jedino ogoljene ideologije i otuđene vlasti. Ovo je pobeda mladosti Srbije željne života po meri čoveka, znanja i truda.
„Samo vas gledamo“ – opominje sa bagerskih bilbordova još podjednako prema vlasti rezervisan „Otpor“.
CC
Decembar
Taman ste dobili struju (valjda je neće i zimus „seći“); taman se digla prašina zbog direktorskih (s)mena; taman smo obeležili silne slave i proslave (gimnazijska je, priznajte, bila najlepša); taman smo poverovali da nam je klima postala mediteranska, kad – udari kiša i zamirisa sneg...
Kraj veka samo što nije. Ali, mi ćemo prvo još jednom na izbore. Politika je i dalje naša preka sudbina. Prepoznajem sebe u stihovima Aleksandra Sekulića:
„Ja nisam učestvovao u istoriji
Istorija je pravljena u onim noćima kad sam
Bazao sa mesecom
Iznad grada.
Istorija je pravljena
Na Tajnoj večeri sa svecima i Judom
A ja sam tad dumao
Kako da zatisnem onu rupuna cipeli
Dockan, suviše dockan
Razumeo sam konačno
Upravo je ta rupa ono
Čime se istorija bavi.