NAZAD NA PRVU STRANU

Železnička stanica Valjevski Gradac

(foto: Sofija Ranković)

Pre par nedelja, tokom putovanja vozom od Valjeva do Lastre u pravcu Užica, kroz prozor sam primetila naizgled napuštenu stanicu kraj koje je voz samo projurio.

(Foto: Sofija Ranković)

Nikada do sada nisam čula za železničku stanicu Valjevski Gradac, te me je njeno otkriće potpuno dezorijentisalo. Kako je moguće da mi je ceo život ispred nosa, a opet ne postoji? 

Potpuno opčinjena idejom zaboravljene stanice, odlučujem se da je posetim, istražim, i na neki način zabeležim njeno svojevremeno postojanje koje je služilo kao veza između Valjeva i Ćelija.

(Foto: Sofija Ranković)

Trenutno postoje dva puta do stanice - prvi, put preko Ćelijskog brda, koji zahteva izbijanje na prugu i prolazak kroz tunel, i drugi, koji zaobilazi tunel i vodi do Etno domaćinstva “Skok po skok”. Postojao je i treći put, odmah iza stanice, koji je do sada potpuno zarastao i postao neprohodan (on je vodio nizbrdo, pravo do puta za Šareno Platno).

(Foto: Sofija Ranković)

Pitali smo zaposlene u Etno domaćinstvu da li se sećaju kada je stanica bila u upotrebi.

“Stanica se dosta koristila i bila je od velikog značaja jer je povezivala Gradac sa Valjevom. Vozom se brže stigne i znaš da si nakon 3 - 4 tunela u Valjevu”, ispričala nam je jedna od zaposlenih, pa dodala i da su ‘ljudi iz naselja Kolubara 2, pa čak i iz Beograda koristili ovu stanicu kako bi sebi olakšali odlazak na Gradac’. 

“Dosta bi nam značilo da ponovo proradi, kako ne.”

Putokaz ka Gradcu iz Kolubare 2

Putokaz ka Gradcu iz Kolubare 2 (Foto: Sofija Ranković)

Razgovarali smo i sa šefom valjevske železničke stanice, kao i sa njegovim kolegom koji je radio baš na ŽS Valjevski Gradac, i od njih smo dobili neprocenjive informacije, koje ću probati sažeto da prenesem. 

Nismo saznali tačan datum osnivanja stanice; građena je u sklopu železničke infrastrukture Srbije, ali znamo da je puštena u rad 70-ih godina prošlog veka, kao jedna od stanica na relaciji pruge Beograd - Bar. 

Ono što takođe znamo jeste da je zvanično zatvorena 1994. godine, a nakon toga je radila povremeno, sa konačnim zatvaranjem nakon poplava 2014, kada cela ta železnička trasa nije radila oko godinu dana. 

Na vratima smo pronašli okačen red vožnje iz 2013/14, što nam potvrđuje da su te sezone bili poslednji planirani dolasci na ovu stanicu.

Red vožnje iz 2013/14

Red vožnje iz 2013/14 (Foto: Sofija Ranković)

Razlog zatvaranja je, po rečima šefa stanice, nedovoljna ekonomska opravdanost, odnosno, zaustavljanje i ponovo pokretanje voza na stanici na kojoj niko ne ulazi i niko ne silazi je gubljenje novca i vremena. 

On je dodao i da bi rad na ovoj stanici bilo ništa drugo nego kazna za tog zaposlenog, zbog malog prometa ljudi i slabog, odnosno nepostojećeg signala mobilne telefonije..

(Foto: Sofija Ranković)

* * *

Do sada se već možda postavlja pitanje, koja je svrha ove reportaže? Koja je poenta istraživanja o davno zatvorenoj stanici, kojoj se ne predviđa ponovno otvaranje?

Šta ako bih vam rekla da nije sve tako crno?

Da, ponovno otvaranje stanice nije izvodljivo u bliskoj budućnosti. Međutim, otvaranje stajališta Valjevski Gradac ne da nije nemoguće, već je sasvim ostvarivo uz dovoljnu podršku i javno mnjenje. 

Dobre vesti su te da stanica nije ugašena, već zatvorena. Telefon još uvek zvoni pre nego što vozovi naiđu, i kada se pogleda kroz prozor ka enterijeru, izgleda kao da je neko ostavio stvari u žurbi, vraća se odmah, ide samo nešto da obavi.

(Foto: Sofija Ranković)

Pre nego što je zatvorena, ova stanica je bila jedno od glavnih uporišta Gradca. Bila je polazna tačka od koje se nastavljalo ka manastiru Ćelije, Šarenom Platnu i izvoru reke Gradac. Lokalci su ovu rutu koristili kao gradski prevoz, dok su turisti imali netaknutu prirodu ‘na samo sat i po od Beograda’. 

Još jedna od dobrih vesti je ta što se kompleks stanice manje-više redovno održava - poslednji put je pokošeno pred sezonu godišnjih odmora, 30. aprila. S druge strane, unutrašnje stanje je dosta lošije, s tim što je najveći problem buđ i oronulost zidova, zajedno uz prljavštinu i đubre koje se ovde godinama taloži.

(Foto: Milan Ljubičić, šef ŽS Valjevo;Sofija Ranković)

Gornja slika prikazuje sveže pokošeno dvorište stanice, dok je donja slika kako smo mi zatekli stanicu početkom avgusta.

Unutrašnjost

Unutrašnjost (Foto: Sofija Ranković)

Kada se sve sabere, reklo bi se da svako ko je imao prilike da koristi ovu stanicu nema nikakav loš komentar o njoj - naprotiv - svi su za to da se vrati u život, makar kao stajalište (kao što je, na primer, Mlađevo).

Dakle, kako možemo doprineti tome?

Prvo, potrebno je da se javi želja za time, jer potreba već postoji. Postoji dosta strana benefita otvaranja: turistički, kao što sam već i navela, jer se u blizini nalazi i reka, i restoran, i manastir, i mesto za kampovanje; ekološki, jer bi se upotrebom voza smanjila gužva od kola na Gradcu, a specifično bi i zagađenje u isti čas opalo, jer ne bi postojalo toliko izduvnih gasova od motora; olakšavanje meštanima Brangovića i okolnih sela dolazak u Valjevo, i našoj valjevskoj omladini bi se pružila prilika da za kraće vreme stignu na Gradac i na lakši način otkriju njegove lepote, čime bi se takođe i rasteretio početak Gradca od velikih gužvi i “čoveka na čoveku”. 

Naš predlog je, za početak, da se uvede makar letnji red vožnje, gde bi voz u jutarnjim i popodnevnim časovima stajao na Valjevskom Gradcu tako da u jednom smeru da ostavi, a u drugom da pokupi ljude koji idu ka Valjevu. 

Ukoliko se pokaže istinska podrška, volja i inicijativa, projekat Stajalište Valjevski Gradac može biti ostvaren - bitno je da postoji želja za olakšanjem i poboljšanjem svakodnevnog života, makar to bila jedna ovakva sasvim sporedna stvar, jer svaka sitnica može predstavljati razliku između promene na bolje i toga da se nikada ništa ne promeni. 

(Foto: Sofija Ranković)

NAZAD NA VRH