| Oktobar 2009
Većina i manjina
Radoš Glišić
Može li Srbija napred sa ovakvom „većinom” i ovakvom „manjinom”?
Teško, jer bi trebalo da sadašnja „manjina” postane „većina”.
Za sada je to nemoguća misija.
Postojeća vlast veruje da predstavlja većinu, ali to je varka.
Realna većina demantuje je svakodnevno.
Po principu slučajnog uzorka testirajte sami:
Od deset ljudi u neformalnom razgovoru, osam će vam reći – ma šta će nam ti stranci da se šire ovde, idu mi na ganglije.
Sa najvišeg mesta šalje se poruka – hoćemo u EU ali sa našim identitetom!? Šta je to „naš identitet” i kome je do sada EU oduzela identitet, i da li nam se postavlja uslov da „bez identiteta” uđemo u EU?
Naravno NE, ali realna većina to čita: mlati i ubijaj strance, bolji je patriota i ratni zločinac nego neki tamo ko drukčije misli i izgleda.
Valjda je jasno, posle svega što smo „uradili” u septembru 2009. da „manjina” (kako je vlast identifikuje), predstavlja stvarnu većinu, a ona opet, ta realna većina jeste – PROTIV SVEGA ŠTO JE NORMALNO, EVROPSKO, CIVILIZOVANO, UREĐENO PREMA NEKIM PRAVILIMA.
Narod kome su danas ćate glavni neprijatelji i koji danas gradi ognjišta u klimatizovanim stanovima i takozvanim „pametnim zgradama” – leđima je okrenut budućnosti.
Zar mora Veliki brat da nam naredi da oslobodiocima od fašizma vratimo imena ulica?
