| Oktobar 2012
Vreme je za novu biblioteku!
Zdravko Ranković
Pisali smo mnogo kad pa sad opet to ponavljamo – Valjevu i Valjevcima potrebna je, naročito u ovome vremenu, nova i velika Valjevska biblioteka. Na tome nanovo insistiramo pred skoru 145. godišnjicu nastanka prvog javnog čitališta u Valjevaca.
Rekli smo pre četiri godine i opet ponavljamo – gradu koji predugo u mnogo kom pogledu nazaduje, za novi uzlet potrebno je novo graditeljsko čudo. Onakvo čudo kakvo je, na primer, pre više od jednoga stoleća bilo novo zdanje Valjevske gimnazije. I kakvo je pre nešto više od pola veka predstavljao čudesni Dom kulture.
Te dve kuće, i danas velike i lepe, obeležile su potonje decenije u rastu Valjeva, u svakolikom njegovom životu.
Ponavljamo još jednom i to da nam je posle Gimnazije i posle Doma kulture, sagrađenih za sva vremena, na redu nova i velika Valjevska biblioteka. Takođe za sva vremena.
Biblioteka nam je najvažnija - i o tome smo pisali tokom proteklih 18 godina, koliko i ove novine postoje - jer će ona podstaći svekoliko valjevsko pregalaštvo. Vinuće Valjevo među gradove o kojima se govori i piše sa visokim respektom.
Sasvim smo uvereni i u to da je moguća nova i velika Valjevska biblioteka.
Nedostaje, nažalost, volje u onih koji bi ponajpre trebalo da stanu na čelo tako krupnog poduhvata. Nedostaju im dalekovidost i ambicioznost, nedostaje vizija budućeg Valjeva i osećanje da je to i njihova velika lična šansa.
Od skora Valjevom upravljaju novi ljudi. Hoće li i sa njima i kad je Valjevska biblioteka u pitanju sve ostati po starom?
Učinjen prvi korak
Urbanistički je pre godinu dana predviđeno pa to odlukom valjevske Gradske skupštine i ozakonjeno da se na desnoj obali Kolubare, naspram Doma kulture, gradi nova Valjevska biblioteka. Njen budući položaj prikazan je planom koji donosimo na naslovnoj strani ove Revije.
Pod krovom budućeg zdanja još bi, prema tom dokumentu, bili galerija, medijateka i savremeni info centar.
Iz tekstualnog obrazloženja te urbanističke zamisli prenosimo i ostale odrednice:
- položaj građevinske linije: na regulacionoj liniji;
- maksimalna spratnost: podrum, prizemlje, jedan sprat (eventualno galerija u okviru visokog prizemlja);
- maksimalna kota venca: 10 metara;
- nagib krova: do 25 stepeni;
- obrada fasade: savremeni materijali, obavezne velike staklene površine prema parku;
- korišćenje suterena (podrima): magacini, izložbe, predstave;
- parkiranje: na otvorenom parkingu;
- ograđivanje: nema potrebe;
- faznost izgradnje: nije moguća;
- posebni uslovi arhitektonske obrade: moguće je korišćenje ravne krovne površine za sadržaje na otvorenom (bez dodavanja etaže); poželjno je uključivanje suterenske etaže u korisnu površinu.
Urabanistički je za novu Valjevsku biblioteku predviđen okvirni gabarit od oko 15x80 metara.
Za zonu gde bi se ona gradila planirano je sprovođenje arhitektonsko-urbanističkog konkursa.
Učinjen je, dakle, prvi korak na putu do nove Valjevske biblioteke.
Biblioteka u belom Valjevu
Priču takvog naslova, posvećenu akademiku Nikši Stipčeviću, napisao je pre jedne i po decenije Radovan Beli Marković. A ID „Kolubara“ će tu prozu, kao zasebnu knjigu, neveliku samo po broju strana, predstaviti u Valjevu 10. oktobra (sreda), na piščev 65. rođendan.
„Biblioteka u Belom Valjevu“ prvobitno je publikovana 1996. godine u pripovedačkoj zbirci R. B. Markovića „Setembrini u Kolubaru“ (str. 91-97), izdanje „Prosvete“. Knjiga, a sa njom i ova priča, nagrađena je 1997. Andrićevom nagradom što je kazano i prilikom izdvojenog preštampavanja „Biblioteke u Belom Valjevu“ u našem Kalendaru „Kolubara“ za 1998. godinu.
Pojavi zbirke „Setembrini u Kolubari“ sa pričom „Biblioteka u Belom Valjevu“ prethodio je ogled R. B. Markovića „Okružna biblioteka u Belom Valjevu“ koji je Revija „Kolubara“ štampala u svom januarskom broju iz 1996. godine. Tom prozom (sa vremenskom odrednicom: „Dano u Lajkovcu, 17. decembra 1995“) književnik se uključio u našu debatu o potrebi da se u Valjevu gradi biblioteka. Ona je potom dobrim delom, uz odgovarajuća poboljšavanja i prilagođavanja, ugrađena i u priču slinog naslova.
„Komedijant-slučaj mi je, evo u smiraj života – pisao je onda R. B. Marković u tom ogledu – i samom tutnuo u šaku svežanj ključeva jedne biblioteke (Gradske biblioteke u Lajkovcu) i ja sad podrhtavam misleći kako da, sa svojim saradnicima, učinim da što više knjiga padne na bele čitalačke ruke – mada one, knjige, ni do jako, ne behu pod zaključem u zatočenju“.
R. B. Marković se pri tome izjasnio da Okružna biblioteka u Belom Valjevu „bude zidanica koja će svojim izgledom i uređajem odavati osobitu lepotu i moć“. Odnosno da „to ne bude useljenje u neko postojeće zdanje“. Poručivao je: „Nek opojnost starog vina prespe u nove mehove“.
Bibliografi će s odgovarajućom preciznošću utvrditi, ukoliko to već nisu, gde je sve objavljivana priča Radovana Belog Markovića „Biblioteka u Belom Valjevu“. Tom nizu oni će od 10. oktobra 2012. godine dodavati i knjigu ovoga imena.
Reči o novoj biblioteci
Izabrano iz ranijih kazivanja
Neosporno je da je u Valjevu neophodan nov bibliotečki prostor koji bi bio unapred projektovan prema svim potrebama bibliotekarske delatnosti.
Miodrag Loma
Valjevsku biblioteku treba graditi na slobodnom prostoru, da oko nje ne bude zgrada, u nekom budućem parku. Onako kako je izgrađena beogradska Narodna biblioteka. Tako bi bila urbanistički i arhitektonski spomenik grada.
Ako se Valjevci opredele za pravu i neophodnu biblioteku i ako je ostvare, biće na čelu onih koji će naše bibliotekarstvo povesti putevima koji će ih dovesti među one biblioteke u svetu koje su neophodni i nezamenljivi činioci u kulturnom i privrednom životu.
Laza Čurčić
Zalažem se za isključivo novu zgradu Valjevske biblioteke na isključivo novom mestu. To mesto je – bivša žitna i drvarska pijaca, to jest sadašnji park na desnoj obali Kolubare. Tu bi Valjevska biblioteka, kao i Narodna biblioteka Srbije, stanovala u parku, otvorena, pristupačna sa svih strana.
Zoran Joksimović
Raspravu o sudbini, o budućnosti Valjevske biblioteke trebalo bi da podrže, a da svojim autoritetom prošire svi oni kojima se Valjevo ponosi
dr Ilija Tripković
Biblioteke se moraju podizati. I milom i silom. Za one i zbog onih koji će stasavati u smele i odgovorne stvaraoce.
Biblioteka, pa i ova Valjevska, mora da isprednjači u svetu koji se odavni izmenio
Milenko Radović
Ne treba se plašiti veličine poduhvata. Ne mora se sve završiti za godinu, dve ili tri.
Ostoja Prodanović
Valjevu treba biblioteka ako neće da ostane duhovna provincija. Nova zgrada. Lepotica. Zgrada koja uliva poštovanje. Znam koliko zgrada Gimnazije učestvuje u vaspitanju gimnazijalaca.
Ljubica Nožica
Mislim da je vrlo značajno da Valjevo sa svojih 80 hiljada stanovnika, ili čitav Okrug, dobije ono što mu u ovom trenutku najviše fali a to je podrška duhu čoveka, podrška intelektualnoj i pisanoj reči.
Slobodan Jevtić Pulika
Čak i kada na stranicama neke knjige pronađem opis neke biblioteke osetim onu vrstu uzbuđenja koje sam prvi put osetio u maloj valjevskoj biblioteci. Moj osnovni životni projekt je nastao na ovom mestu i zato mi je toliko stalo da Valjevska biblioteka dobije novu zgradu. To bi značilo pobedu svetog nad profanim, nevidljivog grada nad vidljivim.
Nenad Daković
Primer Moderne galerije i imidž koji je naš grad stekao izložbama svetskog značaja u njoj još više me uverava da bi i „biblioteka za 21. vek“, Valjevska biblioteka, mogla biti ponos svakog Valjevca.
dr Boško Đukanović
Mislim da je Valjevo – ako se ne odriče svojih kulturnih ambicija – dužno da izgradi bibliotečku zgradu za naredni vek. I to takvu biblioteku koja će biti matica svekolikih zainteresovanosti, ne jedino književnih.
Miloš Jevtić
Da bi Valjevo definitivno prestalo da bude provincija i da bi stvarno postalo grad, potrebno mu je da, kad je u pitanju kultura, dobije ono što u svetu imaju gradovi njegove veličine: profesionalno pozorište, koncertnu dvoranu i, najpre, zgradu namenski zidanu za biblioteku. Biblioteku koja bi predstavljala pravi svetionik u gradu, koja bi opet Valjevcima, pre svih mladima, otvorila vrata na sve strane sveta. Siguran sam da će Valjevo kad tad takvu biblioteku dobiti. Zašto onda čekati?! Budućenost će biti lepša ako joj umesto problema ostavimo, na primer, novu zgradu biblioteke. Za nju je sada vreme.
Petar Pajić
Knjižnica u Celju, nova
Biblioteka u Celju (Foto: Ljuba Ranković)
Celje je sa svojih 48.592 sadašnja stanovnika, da počnemo samo jednim poređenjem, u odnosu na Valjevo manje za desetak hiljada žitelja.
A ima novu biblioteku (tamo je zovu knjižnica). Nalazi se u starom delu grada, jednom stranom je okrenuta reci Savinji a drugom izlazi na Muzejski trg. Povezuje istorijsko središte grada sa rečnim priobaljem, uobličenim u privlačno šetalište, koristeći prednosti oba ambijenta. Saglediva ih svakog od tri knjižnička sprata. U tom vidokrugu je i nekadašnji zamak na brdu što se uzdiglo na drugoj rečnoj obali, tu su valjda bivali grofovi Celjski.
Nekada se i zemljištem gde je sadašnja knjižnica protezalo varoško utvrđenje o čemu ima i mnoštvo očiglednih materijalnih svedočanstava.
Gradnja biblioteke je počela 2006. da bi se u novom prostoru radilo od 18. januara 2010. godine. Uobličile su je mlade arhitekte; nama se ona unekoliko učinila sličnom obnovljenom Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu.
Suteren i prizemlje natkriljuju tri sprata. Sve obloženo sa mnogo stakla.
Vrednost investicije – jedanaest miliona evra. (Nešto više od polovine vrednosti nove fabrike „Gorenja“ u Valjevu, da se još jednom poslužimo poređenjima.) Država je u tome učestvovala sa petinom potrebnog novca, propustili smo da se obavestimo ko su bili ostali finansijeri.
Novom zgradom knjižnice pod jednim krovom su sva njena odeljenja koja su se ranije nalazila na raznim lokacijama. Deo njih i na toj lokaciji čije je zdanje uključeno u novo i znatno veće ali se nipočemu ne vidi kakvo i koliko je ono bilo.
Knjižnica u Celju je po svemu tehnološki moderno opremljena. Zahvaljujući tome moguće je i da se pozajmljene knjige mogu vratiti (razdužiti) u svako doba, svejedno da li je dan ili noć. U to smo se, uz pomoć Martine Rozman Salobir, pomoćnice direktora, mogli i neposredno uveriti. Prošli smo kroz sva bibliotečka odeljenja, od zavičajnog do dečjeg. U prizemnom delu je i lep kafe, okrenut prema Savinji.
Pored središne knjižnice u Celju postoje i njena izdvojena odeljenja u mestima Vojnik, Štore i Dobrna.
Celjska biblioteka raspolagala je na kraju prošle godine sa 415.702 jedinice u čemu je približno 12 odsto neknjiževni deo (CD, DVD, mikrofilmovi i dr.). Pretplaćena je na 1.068 serijskih publikacija među kojima je su i 122 na stranim jezicima. Fond se godišnje uvećava za oko 17.000 jedinica. (Odeljak na stranim jezicima uvećao se 14. septembra i trotomnim delom na srpskom jeziku, našim „Biografskim leksikonom Valjevskog kraja“.)
Svesni da je ovo kazivanje opterećeno ogoljenim činjenicama, nastavljamo ipak tim smerom uvereni da se tako stiče najpotpuniji utisak. Celjska knjižnica ima 17.200 članova (u samom Celju 14.205). Najbrojnije je zaposleno stanovništvo (27,4 odsto članova), slede đaci osnovci (18,3 odsto), srednjoškolci (13,2 odsto) i redovni studenti (12,9 odsto).
Stekli smo utisak i da je veoma razgranata programska delatnost te kulturne institucije. Pominjemo ponešto od onoga što je naše nedovoljno znanje slovenačkog omogućavalo da se pouzdano razume: „Besednica“ – razgovori o aktuelnim temama i knjigama; Univerzitet za treće doba života; dostava knjiga korisnicima koji nisu u mogućnosti da dođu u knjižnicu; zbirka za slabovide čitaoce; projekti za promovisanje čitanja...
Ima ponekih programa i za pripadnike neslovenačkih etničkih zajednica u Celju i okolini. Najskoriji takav događaj bio je namenjen ljudima koji su poreklom iz Crne Gore. Martina je o tome nama Valjevcima kazivala iznoseći obilje zanimljivih činjenica ali u međuvremenu utonulih u naš zaborav.
Nova knjižnica u Celju nastala je u sklopu zamašnog slovenačkog državnog programa o čijem oživotvorenju svedoči i obimna knjiga „Vrata u sva vremena“, monografskog obima i opreme. Njom su predstavljene biblioteke što su u Sloveniji sasvim iznova sagrađene ili su njihova zdanja temeljno rekonstruisana i uvećana. Obuhvaćeno je razdoblje do 2006. godine, dok u Celju još nije bilo ove nove biblioteke. Posle te godine je i Kranj dobio novu biblioteku u koju je odgovarajućim preuređenjem pretvorena nekakva robna kuća. A u toku su pripreme za gradnju nove i velike biblioteke u Mariboru.
Uočili smo, inače, u Celju i nekoliko knjižara prilične veličine, takođe i jedan antikvarijat sa ponekim izdanjima na srpskom jeziku. Od Martine smo, pak, doznali da u svojoj ličnoj biblioteci ima i zbirku pesama Desanke Maksimović u ćiriličnoj štampi.
Komentari
Vreme je za novu biblioteku! | 15.10.2012 u 10:43