| Oktobar 2013

Milan, Branko, Vigor...

Zdravko Ranković

Milan je Gajić, direktor po svemu uzorne valjevske Poljoprivredne škole koja u ove dane slavi svoju 90. godišnjicu. Branko Goloskoković, Milanov kolega, direktor je Tehničke škole gde se nizom priredbi upravo obeležava školski dan. Sa Vigorom Majićem, direktorom petničke Istraživačke stanice, nanovo smo se susreli čitajući intervju što je objavljen u najnovijem «Politikinom» subotnjem Kulturnom dodatku.

Da je koji od ovih i ovakvih ljudi bio u novija vremena, ili da je to sad, prvi čovek valjevske varoši (gradonačelnik) ona bi svakako drugačije izgledala, spokojnije bi se u njoj živelo, lepše o Valjevu (i ovde i na strani) kazivalo.

Ova trojica musketara, što je još i bolje, nisu među nama Valjevcima jedini osvedočeno delotvorni u poslovima koje su preduzimali vođeni sopstvenim vizijama ili su im, srećnim sticajem okolnosti, pripadali. Dobri primeri za to su i nekolicina privrednika: Stanković iz «Grede», Pantelić iz «Bosisa», Mitrović iz «Gejta», Tadić iz «Europroma»...

Takvoj družini, sasvim sam u to uveren, pripada i Vida Džagić koju smo «proterali» u Beograd. Pripada i preduzimljivi dr Ilija Tripković koji je, ako ne za sat a ono bar za dan, umeo da reši poneke krupne probleme koje drugi nisu u stanju ni za tri ili i za čitavih pet meseci.

Ima i mlađih, i te kako ih ima, koji bi, da im se ukaže prava šansa, mnogo šta valjanog uradili prevazilazeći i sebe. Arhitekta David Maksimović, na primer, onaj što je projektovao Kuću istraživača i predvodio svoje tamošnje saplemenike da ona postane stvarnost. Pa Andrija Marjanović, sadašnji istraživački lider. 

Kako da takve naše sugrađane, od sredovečnog Gajića do mladog Marjanovića - a i druge ovde nepomenute - pridobijemo za «prve ljude» valjevske varoši? Kako da ih na to «prisilimo»?

Kakva bi to prestižna valjevska reprezentacija bila kad bi ovakva skupina, da pomenem i takvu mogućnost, činila Gradsko veće?

Komentari

Ostro i nesumnjivo se namece zakljucak da Z. Rankovic ovim clankom zeli da se rehabilituje u ocima onog dela valjevske javnosti koja se vec izvesno vreme snebiva nad njegovim stedrim zalaganjem da direktorka Biblioteke bude promovisana i etablirana u dozivotnu direktorku, a u duhu nase najbolje tradicije koja se moze sublimirati u kratku izreku: tesko li je, mama mia, ostat bez fotelje. Rankovicu je jasno da se stavlja na stranu direktorke iza koje je ostalo 12 dugih godina prosecnog, ajd da kazem rukovodjenja( tavorenja) Bibliotekom.I ova ocena je, naravno, uslovljena niskim kriterijumima koje je nasa sredina odavno usvojila. Buduci da nije uspeo javnosti da podastre ubedljive razloge zbog kojih podrzava gdju Milinkovic, pisuci ovaj tekst, on se povrsnom citaocu preporucuje kao ozbiljan i kompetentan poznavalac valjevskog potencijala, imenujuci ljude kojima je njegova preporuka izlisna, osim Vide Dzagic, za koju tvrdi da je "proterana" iz Valjeva, uprkos Vidinom licnom osecaju da je bogznakako napredovala odlaskom u Beograd na vise funkcije u Privrednoj komori. Svi znamo da se lagodnija sinekura tesko moze i zamisliti. Medjutim i ovaj primer otkriva Rankovicevu "tankocu" u pokusaju da zabasuri prave razloge zbog kojih se rastrcao na sve strane, e da bi Z.M. ostala na zeljenom polozaju. Uspeo je zasad. No nije uspeo nikog da ubedi da su njegovi razlozi cisti. Naprotiv.

Fjord | 15.10.2013 u 17:09

U vremenu kad se svi zavuku u mišje rupe i ćute, letargični, bez volje i snage da se bore za ono ušta veruju, Z. Ranković je još jednom, otvoreno, bez dodvoravanja ikome, rekao ono što bismo svi trebali da govorimo svaki dan - da bi nam jednom društvo bilo bolje, a vlast odgovornija. Da dignemo glas protiv nepotizma, lopovluka, poltronstva. Jer baš zato što svi ćutimo, oni su se toliko osilili. Svaka čast Zdravku za ovu borbu! Koliko god da je pobeda mala, užasno je bitna!

komita | 31.10.2013 u 09:24

Upišite svoj komentar