| Septembar 2009

Fotografi Valjevskog kraja

Zdravko Ranković

Biografijama Kuzmana Trivanovića, Leopolda Hajla i I. Hašike, objavljenim u lanjskoj avgustovskoj i septembarskoj svesci Revije „Kolubara”, počeli smo da publikujemo priloge za biografski leksikon fotografa Valjevskog kraja. Nastavili smo takav posao i narednih meseci, držeći se pri tome azbučnog reda a uz to rešeni da u dogledno vreme na sličan način predstavimo i ostale fotografske pregaoce. One čiji su životni i radni vek već okončani. Biografijama koje samo objavili u prošlom broju krug se zatvorio. U narednom razdoblju nastojaćemo da upotpunimo poneke ovde već publikovane životopise i da predstavljamo one koji su nam bili nepoznati.

Znatnu pomoć u ovom radu pružali su nam: Miroslav Aleksandrić, kolekcionar starih fotografija iz Mladenovca; Goran Malić, fotografski umetnik i istoričar iz Beograda; Aleksa Milivojević, matičar u valjevskoj Gradskoj upravi; Dragan Feldić, arhitekta iz Požarevca. Naše čitaoce i sada molimo da nam u tome i oni pomognu ukazujući na eventualne omaške, ali i prilažući dopune za već štampane fotografske životopise.
 
ROKSANDA GAJIĆ
(Valjevo, 17. maj 1928 – Novi Sad, 23. mart 1980)

Na dvogodišnje izučavanje fotografskog zanata u radnji Darinke Dare Racanov stupila 15. avgusta 1942. godine. Odjavljena je, međutim, već 6. oktobra 1942. Moguće je da se time okončao i sav Roksandin fotografski angažman.

Majka joj se zvala Olga, otac Petar, zemljoradnici.
 
VINKO GRČEVIĆ
(Velika Gorica, kraj Zagreba, 25. mart 1890 – Varaždin, 1968)

Službovao u Valjevu 1916-18. kao austrougarski oficir, da bi docnije bio direktor Gradske štedionice. Sto jedna njegova fotografija, nastala u tom razdoblju, poklonjena je u maju 1976. godine valjevskom Narodnom muzeju. Učinila je to Grčevićeva supruga Staša Grčević koja je u to vreme živela u Varaždinu, u Ulici Rada Končara 22.

 

Vinko Grčević, Romi iz okoline Valjeva

Vinko Grčević, Romi iz okoline Valjeva (Foto: Ljuba Ranković)

Na fotografijama su motivi iz Valjeva (panorame grada, prizori sa pruge koja je od Valjeva vodila do Kamenice, grupe Valjevaca, valjevski Romi, Tešnjar i dr.), Beograda, Mionice, Zabrežja, Obrenovca, Bogovađe, Lazarevca i još nekih mesta u Srbiji.

Grčevićev otac Franja bio je zapovednik žandarmerije u Varaždinu. U tom gradu je Vinko stekao početno obrazovanje a kao student prava završio kadetsku (vojnu) školu da bi 1914. kao rezervista bio upućen u vojsku. U vreme rata službovao je, pored Valjeva, i u Kruševcu gde se sa Stašom upoznao a posle rata i venčao. Penezionisan 1956. Počiva na varaždinskom groblju.
 
M. DIMITRIJEVIĆ

M. Dimitrijević: Zorica

M. Dimitrijević: Zorica (Foto: Ljuba Ranković)

Fotograf u Lajkovcu. Jedino svedočanstvo o njemu je portret nepoznate devojke sa njenom posvetom na poleđini: „Za uspomenu i dugo sećanje gospođi Jelici od Zorice”. Na poleđini je i otisak ovalnog štambilja sa natpisom: „Foto M. Dimitrijević Lajkovac”. Čini se da je ta fotografija nastala u vremenu oko Drugog svetskog rata. Imao je 50-ih godina atelje u glavnoj lajkovačkoj ulici.
 
MILORAD MILOŠEVIĆ – BREVINAC
(Mislopolje, kod Raške, 28. avgust 1907 – Beograd, 16. mart 1983)

Etnolog. Često je boravio u Valjevskom kraju, naročito u predelima Valjevskih planina, i objavio mnogobrojne članke o osobitostima i zanimljivostima ove oblasti. Ti njegovi radovi, objavljivani u novinama, časopisima i drugim publikacijama, najčešće su ilustrovani fotografijama koje je on snimao. Bio je stručni saradnik Kluba istraživača „Vladimir Mandić Manda” u prvim godinama postojanja te organizacije (od 1969).

LIT.: Biografski leksikon Valjevskog kraja, knj. 3 sv. 12, Valjevo 2007, 82-83.
 
KARLO TIHI

Radio u Valjevu u vremenu oko 1898. godine. Najstariji raspoloživi pomen o njemu kao fotografu je beleška u „Srpskim novinama” da se među putnicima koji su 19. aprila 1898. odseli u beogradskom hotelu „Orijent” nalazio i „Karlo Tihi, fotograf iz Valjeva”. Uz to, etnografska zbirka Narodnog muzeja u Valjevu ima jednu fotografiju koju je, neznano kad, snimio K. Tihi. Dospela je u Muzej kao poklon valjevskog abadžije Radomira Đokića. I to je sve što se o ovom fotografu sada može reći.

K. Tihi

K. Tihi (Foto: Ljuba Ranković)

U drugoj plovini 19. i prve dve decenije 20. veka nekoliko žitelja Valjeva imalo je prezime – Tihi. Valjevski pekar Josif Tihi dobio je 14. aprila 1872. godine, u braku sa Katarinom, ćerku Julijanu a 1874. i ćerku Milevu. Sredinom 90-ih godina 19. stoleća ovde je živela porodica Huga Tihog, rudarskog inženjera, oženjenog sa Terezijom. Njima se u Valjevu 1895. rodio sin Aleksandar koji je umro već naredne godine. A u jesen 1913. u Valjevsku gimnaziju je iz Treće beogradske gimnazije premešten Vladimir Tihi, privremeni učitelj gimnastike. Bar jedno od ovih Tihih moglo je da bude srodnik zagonetnog valjevskog fotografa Karla Tihog.

Najverovatnijom čini nam se mogućnost da su Karlo i Petar Tihi jedno lice i da je on sin Katarine Tihi koja je 10. januara 1868. godine u Valjevu rodila „nezakonito”, kao udova Franca Bindera, sina Petra pa se potom udala za pekara Jozefa Tihog. Petru (potonjem Karlu) po tom osnovu pripalo je prezime Tihi. Pomišljamo, naime, da su Petar Tihi i Karlo Tihi ista ličnost. A o Petru znamo i to da je u martu 1882. učio Polugimnaziju valjevsku i tada kumovao na krštenju Petra, sina Franca i Marije Smoljan iz Valjeva.

Moguće je, prema tome, da smo se približili razjašnjenju porekla Karla Tihog. Potpuno je, međutim, neizvesna njegova sudbina posle 1898. godine kada je on odseo u beogradskom hotelu „Orijent”.

Upišite svoj komentar