• Kupovina/Pretplata
• Kontakt
• Marketing

• Home
• Revija Kolubara
• Knjige IP Kolubara
• Akcije
• O nama

| Avgust 2009

Smene, reciklaža, dnevnice

Branko Vićentijević

Radivoje Lazić i Dejan Bekić

Kako je Milana Bogutovića (DSS) u Omladinskom centru zamenio partijski drug Aca Tomić * SPS reciklira stare kadrove i prima nove članove uz doktorate pojedinih uglednika * Da li se DHSS ozbiljnije vraća na valjevskui političku scenu * Ko je naplatio više deviznih dnevnica za godinu dana – Zoća (1959) ili dr Joca (1938) * Fudbalski veterani obeležili 40 godina od ulaska u Drugu ligu – Sever, u julu 1969. godine

Junska sednica gradskog parlamenta u Valjevu okončana je 1. jula, a koalicioni partneri iz DS, DSS, SPS-PUPS i G17 Plus-SPO usaglasili su se da se Milan Bogutović, v. d. direktor Omladinskog centra, antidatirano sa 29. junom, tada smeni i na njegovo mesto postavi Aca Tomić. Tomić, pesnik sa nekoliko objavljenih zbirki, već je zaposlen u Omladinskom centru, dužio je bife (!), a mandat će mu trajati, ukoliko se drugačije u međuvremenu ne odluči, dok se ta ustanova ne spoji sa Domom kulture u, valjda, Kulturni centar. Tako će delimično biti realizovana ideja Vojislava Jovanovića (ND), DOS-ovog potpredsednika SO Valjevo, koji se posle 2000-te zalagao za još šire udruživanje kulturnih i inih ustanova u KIC, PIC ili VIC, kako su to novinari tada krštavali!

Ostaje, dakako, da se vidi kako će budući Kulturni centar funkcionisati, ko će u njemu biti zaposlen od dosadašnjih kadrova u obe ustanove kulture, ko će novi biti zaposlen a ko će eventualno biti višak od trenutno neupotrebljivih činbenika u Domu kulture ili „gerijatrisjkih kadrova” u Omladinskom centru.

A kada je radu gradskog parlamenta reč ponovo je aktuelizovana smena prvog „spikera” Predraga Lučića (DSS), čiju ostavku traže LDP i Pokret za Valjevo – svako za sebe i svako iz svojih razloga. Njegovim eventualnim povlačenjem možda bi se stvorila mogućnost da LDP (da li samo oni) u koaliciji zameni DSS, a opozicionari u DS-u tvrde kako njihovi glavari „ne znaju kako da istisnu” sledbenike Koštunice Voje.

Bilo je i naznaka da bi sami Koštunica svojima po Srbiji mogao da izda naređenje da se povuku iz lokalne vlasti kako bi DSS „kompleto tuto” bio u opoziciji. Ta varijanta teško da pije vodu posle ulaska DSS-a u lokalnu vlast u Zemunu, sa Nikolićevim naprednjacima i Dačićevo-Krkobabićevim talentima širokoga koalicionog potencijala!

RECIKLAŽA – SPS je čudo od partije zahvaljujući Borisu Tadiću, predsedniku DS-a, tvorcu koalicije pomirenja i zajedničkog bola za pokojnim liderima (Zoranom Đinđićem i Slobodanom Miloševićem). Iznova prisustvujemo slikama podela članskih knjižica novoprimljenima, k’o pre 2000-te, ovoga puta bez crvenih ruža.

U Valjevu je nove SPS knjižice uručivao reciklirani kadar Petar Škundrić, član rukovodstva stranke i aktuelni ministar za energetiku i rudarstvo. Usput je obećao 18 miliona evra za dovršetak brane i hidrosistema Rovni na Jablanici započetih 1988. godine.

Pre njega Valjevom su defilovali pomoćnici i savetnici ministra prosvete Žarka Obradovića, među kojima je svakako najzanimljiviji Dragutin Brčin, po majci Andrić iz Dragodola kod Osečine, bliski rođak nekoliko istaknutih valjevskih socijalista, bivši direktor na silu podržavnjene Borbe, direktor Kovnice novca u Topčideru...

Milutin Mrkonjić je, kako sam reče, u Valjevu domaćin a ne gost, a „ratnoj pruzi” do Loznice preporučuje da se razgovara sa njegovim savetnikom dr Milomirom Minićem – Minke je, dakle, doktorirao na Megatrend univerzitetu (biće tu još lokalnih magistara i doktora nauka!).

Socijalisti, dakle, za razliku od „žutih”, svakodnevno pokazuju kako funkcioniše „vertikala” ka svojim ministrima i njihovim ministarstvima u Vladi Srbije. Da bi stvar poduprli, Mrka je u Ministarstvo za infrastrukturu, kao državnog sekretara za drumski saobraćaj, primio Milorada Ilića – Miću Kaplara, bivšeg valjevskog gradonačelnika (1992-2000) za čijeg je vakta Valjevo bilo „najveće gradilište u Srbiji”. Ko ne veruje, neka proveri – na putu Valjevo-Loznica, u Pričeviću, još valjda stoji putokaz ka železničkoj stanici (!) na Čvarkovoj livadi!

KUROPECANJE – D’izvinete na izrazu, kuropecaju se i demohrišćani nekadašnjeg ministra pravde Vladana Batića (DHSS), koji je poodavno „ostao bez dobrog glasa” k’o netalentovana kafanska pevačica. Obnovili se u Valjevu, došao im lider, pozvali medije, slikali se i izjavljivali. Kakvih je sve talenata tu bilo, bogo mili! Prevrtača, preletača, dezorijentisanih u (političkom) vremenu i prostoru! Smestili se, ničim izazvani, u prostorije u kojima je ne tako davno stolovao pokojni Pokret snaga Srbije (PSS) sa lica zemlje nestaloga Bogoljuba Karića. Jedina nepoznanica za sada je, recimo, da li će se Batićeva slika naći na zidu u prostorijama Kabineta za transfuziju krvi Valjevske bolnice, ili u Crvenom krstu, k’o što je nekada, u vreme njegovog ministrovanja, visila u Kazneno – popravnom zavodu za maloletnike (đe je Broza bilo ali Slobe nije)!

DHSS na promotivnom skupu u Valjevu poduprli i koalicioni partneri iz LDP i SPO, nikog iz DS-a nije bilo. Kad „žute” već pominjemo moramo notirati da je za člana Republičke izborne komisije izabrana Vesna Ćirić, važna partijska drugarica Velikog Štrumfa (ona ume da kaže „Moj Mića”), odbornica gradskog parlamenta i direktorica Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Valjevu (kako li samo stiže da tke na nekoliko razboja, to je do povlačenja u poslaničke vode uspevalo jedino Milici Vojić-Marković iz DSS-a).

Ono apanaža za angažman u RIK-u je sa mesečnih milionskih iznosa izgleda pala na 30-tak ‘iljada dinara, ali biće izbora, a tada se radi danonoćno. To ni „skojevci” nisu uspevali! Neke muči i pitanje na koje odogovor (ni)je lak, kako drugarica Vesna dobi prednost nad adv. Lukom Aćimovićem, stalnim DS-ovim predsednikom Gradske (ranije Opštinske) izborne komisije (GIK).

A kad je o RIK-u i advokatima reč, beležimo i to da je zamenik člana (kako to gordo zvuči, valjda sa kvote DHSS-a) postao mladi beogradski advokat Predrag T. Savić, nekadašnji novinar Večernjih novosti, potom visoki činbenik u Ministarstvu pravde Srbije u vreme Batićevog ministrovanja. Sem što je iz Rakara kod Gornje Toplice i banje Vrujci, neki ga poslenici valjevskog pravosuđa pamte i po „pomoći” prilikom političkog odstrela sa pravosudnih funkcija.

Pamti ga, doduše po dobrom, Olivera Pantelić, nekadašnja šefica drugostepenog Veća za prekršaje za 14 opština Kolubarskog i Mačvanskog okruga, koja posle 2000-te dugo nije suspendovana sa tog mesta iako je protiv nje vođen krivični postupak zbog propusta u poslu. Drugo je pitanje kako je taj postupak zastareo u staroj dobroj pravničkoj trakalici – Opštinski sud presudi, Okružni sud obori zbog nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja (i tako dok ne zastari)... Da li će neko i na takve stavri gledati pri skorom opštem reizboru sudija, predsednika sudova, tužilaca i njihovih zamenika, bumo vidli!
DNEVNICE – U stalnoj emisiji „Otvoreno”, koja se četvrtkom uveče emituje na VTV-u, objavljeni su uporedni podaci lokalnog poverenika za dostupnost informacijama od javnog značaja o deviznim dnevnicama aktuelnog i bivšeg gradonačelnika, Zorana Jakovljevića (DS) i dr Jovana S. Tomića (NS), za godinu dana.

Zoća (1959) je u inostranstvu do sada službeno boravio 489,55 sati, ili 20,4 dana, a na ime dnevnica primio je 829,23 evra i 150 dolara. Putovao je u Tursku, Austriju, Češku, Slovačku i Holandiju. Dobri Doktor Joca je u inostranstvu za poslednju godinu svoga mandata službeno boravio 262 sata, ili 10,9 dana i na ime dnevnica primio 362,80 evra i 183 dolara, a putovao je tri puta u Slovačku i jednom u Češku.

„Izabranim i postavljenim licima”, sa gradonačelnikom Jakovljevićem na čelu, od 1. avgusta 2008. do 22. juna 2009. za dnevnice na službenom putu u inostranstvu iz gradskog budžeta je isplaćeno 4.703,03 evra i 150 američkih dolara, a putovalo se u Tursku, Austriju, Češku, Sloveniju, Mađarsku, Slovačku i Holandiju. U sličnom vremenskom periodu, gradska vlast je sa gradonačelnikom dr Tomićem an čelu od 1. avgusta 2007. do 22.juna 2008. za ino dnevnice iz budžeta potrošila  2.725,4 evra i 549 američkih dolara. Tada se tri puta išlo u Slovačku, dva puta u Sloveniju i Italiju, a po jednom u Češku, Nemačku, Holandiju i Crnu Goru.

PODSEĆANJE – Valjevski fudbalski veterani su nedavno obeležili 40-to godišnjicu plasmana Metalca (danas Budućnosti) u Drugu ligu – Sever nekadašnje SFRJ. Te 1969, Valjevci su posle pobeda nad Hajdukom u Kuli (2:0) i u revanšu na Stadionu „Krušik” (1:0) ostvarili ono što njihovim prethodnicima nije pošlo za rukom u kvalifikacijama sa Dinamom iz Pančeva i OFK Suboticom. Istorijski rezultat ostvarili su Ladavec-Velimirović, Petković-Perović, Brajović, Janković-Prodanović, Đurić, Đurica, Paunović, Lazić. Kroz Srpsku ligu, a i docnije, igrali su i Savković, Popović, Tešić, Mašić, Milosavljević, Vlajković, Đorđević, Simović, Petrović, Begović...

Trener je bio Petar Ćosić, Beograđanin, nekada golman Crvene zvezde, ali su za taj uspeh zaslužni i njegovi prethodnici „Škoba” Filipović, „Bebica” Milošević i Miloš Grujić. Iz te ekipe, izuzev Ivana Ivanovića i Timošenka Mašića, koje je izdalo srce, ostali su živi, (uglavnom) zdravi i (još uvek) veseli. Iz navalnog reda po uspomenama prebira jedino Lale Đurić. Premladi su tragično stradali Radenko Paunović Tekir i Žile Prodanović, dok je infarkt pokosio Sretena Đuricu i Radivoja Lazića.

Toj ekipi svakako treba dodati i Slobodana Santrača, najboljeg strelca fudbalskih šampioanata SFRJ u dresu OFK Beograda i Partizana, potom i slektora državnog tima, pa Deska Rankovića i Sila Tomića, koji su sjajno igrali u prvoligašu iz Bora, gde i danas žive.

„Alfa i omega” bio je Sreten Đurica, koji je umeo da se na važnoj srpskoligaškoj utakmici, sa Jedinstvom na Ubu, suprotstavi i igračima i navijačima koji su na silu hteli da pobede. Umeo je Đura, o tome je potpisniku ovih redova svedočio ugledni osječki novinar i bivši fudbaler Zdravko Čakalo, da u sred Gradskog vrta skine dres i kopačke, pozdravi publiku i ode u svlačionicu iritiran grubim startovima svojih čuvara.

– Jurili smo plasman u Prvu ligu i pobeda je bila imperativ, a Budućnost je rasterećena povela sa 2:0. Mi ionako u ratu sa navijačima, koji su navijali za Valjevce, nismo znali šta da radimo, pa zamolimo Đuricu da nas „puste”. On šeretski pokaže džep na šorcu, što je značilo „gurnite lovu”. Naši centarhafovi ga dva-tri puta pošalju u puliku, on skine kopačke i dres, pošalje poljubac gledaocima i ode u svlačionicu! Do kraja smo nekako dobili sa 3:2, ali tu utakmicu smo svi zapamtili – pričao je Čakalo.

A kakvu je navalu tada imao Osijek: Čordaš, Čakalo, Lukačević, Ljupko Petrović, Grnja! Uostalom u Severnoj grupi Druge lige tada su, pord Osijeka, igrali i Proleter, Novi Sad, Bačka, Spartak, Belišće, Dinamo (Vinkovci), Jedinstvo (Brčko), Radnik (Bijeljina)...