| Mart 2013
Đoke i Mićovi
Dragan Todorović, novinar nedeljnika "Vreme"
Onaj što se zove Milovan Mića Marković napustio demokrate, ali zadrž’o poslanički mandat, koji dobio od partije. To ne može ni svaki đoka, to može samo đokamića.
CC
Makedonski novinar, i scenarista, Atanas Kirovski, nedavno, za Al Džaziru, pis’o kako stoje stvari, glede medija, u Makedoniji. Pa veli, umesto da bude informativno, novinarstvo postalo propagandno, u medije se infiltrirali ljudi koji nemaju veze sa profesijom, nivo je pljuvački, uvredljiv i toliko spušten, da u tome niko normalan ne može učestvovati. I još kaže da je novinarstvo depersonalizovano, da je ranjivo na uticaj vlasti, te da je to stvorilo cenzuru i autocenzuru, pa veli da nema nikakvih izgleda da se stvari poprave.
A pisac, i novinski kolumnista, Miljenko Jergović, veli da se ovde, će reći tamo u Hrvatskoj, već godinama pokušavaju stvoriti novine za nepismene, novine u kojima neće biti puno slova, naročito malih slova... A na istu temu, Basara ovdašnji, turimo i njega, kaže da su tabloidi glasila razularene srpske malograđanštine, zluradosti i pokvarenjaštva, zaogrunitih plaštom patriotizma i borbe građana da budu informisani...
Glede, i u prilog teme dokle su mediji – štampani, jer oni su, jelte, pismeniji – došli, da dodam da su krajem 80-tih, i početkom 90- tih, kad je za medije bilo čupavo i najčupavije, „Borba“ i njeni novinari bili etalon profesionalizma, što se kaže Zaštitni znak profesije. U prilog tome govori da je ta „Borba“ bila rasadnik iz koga su mnoge redakcije uzimale novinare, „Danas“, koji je nastavio da bude neka Naša borba, pa „Blic“, „Vreme“, „NIN“ niko da se zastidi ni jedne redakcije, ni novinara u njoj...
Ovo vreme, da se ne kaže Njihova demokratija, jer to nije Naša demokratija, je dovelo do toga da taj „Kurir“, kao nekad „Borba“, ko razume shvatiće, bude bašta i rasadnik novinarstva, ne samo imena kad su u pitanju, pre o ulozi i položaju medija kada se radi. „Kurir“ je prvi qrac tog novinarstva, iz koga su izašli i taj Pres, i taj Informer, što ga viču Službeni glasnik, za koga Prima ministar izvoleo reći da nema potrebe da ga čita, zna da dobro pišu i informišu, jerbo lično poznaje ljude koji u njemu rade.
Poseban izdanak ’vake scene, i svega toga, su „Naše novine“, za koje javljaju da su Glas istine koji će informisati na drugačiji i originalniji način. U glavi tih novina piše, paz’ sad, Glas slobodne Srbije, kao i da su vlasnici lista njegovi novinari i urednici. U sitnom impresu stoji da je Savetnik glavnog urednika Đoko Kesić. Historija novinarstva kaže da je Đoko radio u „Borbi“, ali da je bio i jedan od osnivača „Kurira“, dakle čovek iz dve bašte, iz dva rasadnika, niče gde god ga posadiš. Dobro je da je đoka, malo slovo, jerbo mu to dođe kao ta stilska figura, paradigma takorekuć, savetnik Glasa slobodne Srbije. Sve je otišlo u đoku, što ne bi i novinarstvo. Uostalom, valjda su ljudi koji razmišljaju, i imaju pare, pravilno postavili dijagnozu da se đoka samo đokom izbija, pa je i profesija otišla u tom pravcu, tamo gde gazda kaže. A zna se i da narod, kako teorija i praksa vele, nije sapun da se potroši, mo’š ga karaš od sabajle do sabajle, tako da sve štima, pogotovu što ni razni đoka nije od sapuna.
Uostalom i evo, Naše novine javljaju, a ’de bi se to bez tu pamet znalo, da je Vučić organizov’o da Ceca peva Šeiku, da je Mišković dao Tomi, a Cane Subotić Vučiću, puno tih miliona. Eto, i E-novine se, na svoj originalan način, pođokile, Vučić je novi Đinđić, a Canu Subotiću se čestita oslobađajuća presuda u Italiji, sa potpisom da se nadaju da su i oni tome bar malo doprineli... jerbo je perađoka i pre prvog poljupca znao da je Žabac princ.
Gde god se okreneš Naša đoka, iako svima izgleda drugačije, Vlada veli i javlja da nikad jedinstvenija. Ako zakažu đoka mediji, tu je Vladina kancelarija za medije. Tokom posete Dačića Molitvenom doručku saopšteno da je po dolasku Obame među zvanice ovaj posebno pozdravio članove Senata, kao i predsednika Vlade Srbije, što je propraćeno dugim aplauzom. Kancelarija saopštila i da je Hilari Klinton, povodom okončanja mandata, pisala Dačiću, izrazila zadovoljstvo zbog zajedničkog rada na jačanju prosperiteta SAD i Srbije, poželela mu veliki uspeh i sreću u svim budućim stremljenjima... Samo nam ostaje da aplaudiramo. Ne bi bilo loše, a čerez svega, da se Našem đoki podigne i spomenik, na kome bi pisalo, Nije đoka od sapuna!
Spomenika bi trebalo još i vazdan, pošto i razni’ đoka u izobilju. Eto i npr ovaj što ga pišu ka Predsednik Srbije podelio odlikovanja svim zemljama nastalim iz SSSR, od Putina do Lukašenka. Srbija se, po ti njegovi, ubi da stigne na Zapad, a on odlikuje Istok.
Tek su ove partije spomenički đoka, javljaju da je Demokratsku stranku, od gubitka izbora, napustilo 6000 članova. U više gradova odbornici DS prelaze u naprednjake, i tako ovima omogućavaju da dođu na vlast, a sve zbog zato, vele, što DS nema politički program, i tu ideju i viziju. A naprednjaci sve to imaju. Plus imaju da prebezi nastave da participiraju u nekoj vlasti. Pa ti vidi koji je sve karakter u te partije.
Kao izrazito karakteran đoka se pokazao i onaj Milovan Mića Marković, u šest mandata predsednik Valjevskih demokrata, koji je jako napustio DS i prišao poslaničkom klubu Dušana Šabac Petrovića, koji se zove Zajedno za Srbiju. Mićov Marković, koji je zahvaljujući partiji postao poslanik, i šta još ne, mislim šta još ne u te pare i ostalo, nije vratio mandat. Jok, on vlasnik mandata, takva demokratija na delu. To ni svaki đoka ne može, to može samo đokamića.
