| Novembar 2009
Na proleće - plivanje Valjevaca u pokrivenom bazenu?intervju: Teodosije Krstić, vlasnik preduzeća "Ingrap-omni"
Ljiljana Ljiljak
Teodosije Krstić, vlasnik preduzeća "Ingrap-omni"
Skoro senzacionalno među Valjevcima je krajem leta odjeknula izjava Teodosija Krstića, vlasnika preduzeća INGRAP-OMNI, o njegovoj spremnosti da na lokaciji nekadašnje Kožare podigne zatvoreni bazen! U gradu u kome ponajpre nedostaju biblioteka i bazen, tokom poslednjih nekoliko godina najviše se govorilo upravo o izgradnji zatvorenog bazena za kupanje. Izjave i tvrdnje političara, lokalnih i državnih, da će petnički biti pokriven, da li ovako ili onako, da li iz ovih ili onih para i fondova, smenjivale su jedna drugu i „pucale” kao prenaduvan „balon”. Otuda je izjava privrednika Krstića, data nakon kupovine lokacije i objekata nekadašnje Kožare, pokazala bar dve stvari: da u gradu nema valjanog razgovora i dogovora sa uspešnim privrednicima o objektima koje grad ne može sam da izgradi i da se u javnost nepripremljeno pa mnogo kad i neozbiljno potežu izjave o izgradnji potrebnih, kapitalnih objekata. Privrednik Krstić je sa namerom otkupio plac, inače decenijama namenjivan upravo sportsko-rekreativnim sadržajima, što znači da zna u šta će na dobrobit i grada i sebe, uložiti kapital. Sve ovo dovoljan je povod za razgovor sa čovekom koji je, nakon odlaska iz EROZIJE, 1993. godine, osnovao svoju, danas veoma uspešnu firmu
– Ideja mi je da tu podignem zatvoren bazen koji grad nema. Bilo bi dobro – za sada je to samo zamisao – da tu bude i jedna mala hala sportova, maksimalno sa 500 gledalaca. A zašto sam rešio da uložim pare u takav objekat? Zato što sam se bavio sportom a i dalje se bavim. Smatram da svaki čovek može da uspe u životu mnogo više ako je aktivan, sportski aktivan, ako ima fizičke aktivnosti kojima troši svu negativnu energiju tako da može da pruži veći učinak na poslu.
Prvobitna Vaša namera bila je da podignete nešto takvo na lokaciji Remonta, čiji ste takodje vlasnik…
– I dalje ostajem pri Remontu ukoliko budem uspeo da to dogovorim sa MERKATOROM. Da tamo uradimo fudbalske i košarkaške sportske terene jer smatram da grad ima dovoljno stambenih objekata, objekata za trgovinu i ostalo. Opredeljenje za takve objekte je zasnovano na tome što bih jedino ovde u Valjevu i Divčibarama gradio male hotele sa sportskih terenima, halama. To mi je želja već četiri-pet godina. Žao mi je što nisam vlasnik nekog objekta na Divčibarama gde bih odmah podizao neku sportsku halu, neki sportski objekat. Moramo se više okrenuti sportu jer ne možemo decu povući sa ulice ukoliko ona nemaju posla u ovo vreme svetske krize. A možemo da im pomognemo da se više bave sportom, da trče, vežbaju. Mnogo je bolje da se posvete sportu nego da budu na ulici.
Vaše ideje i namere dosta govore o tome da bi trebalo komunicirati sa gradom, planirati zajednički na obostrani interes?
– Mislim da ima dovoljno komunikacije. Valjevo je malo tržište. Ne bih da ugrozim ljude koji se bave trgovinom ili stanogradnjom. Znate, verujem, da sam firmu preselio u Beograd i da tamo dosta radimo. Hteo bih da firmama poput GATE-a i GREDE, koje rade stanove bolje i racionalnije od mene, ne budem konkurent. A ne želim i da neko pomisli da se namećem, da sam konkurencija. Mi dobro sarađujemo, nastavićemo i dalje saradnju. U Beogradu mi se otvorila lokacija u Rušnju gde bih radio industrijske objekte, hale. Beograd nije samo tržište. Iz Beograda je lakše „napasti” bilo koji grad ili destinaciju nego iz Valjeva. U pregovorima smo da gradimo na 5.000 kvadrata. Ako se dogovorimo sa kolegama iz Valjeva, mogli bismo sigurno da dobijemo 12 čak i 15.000 kvadrata površine da izgradimo. Trudim se. Videćemo. Privrednici poput mene i drugih koji radimo u Beogradu trebalo bi da zaposlimo radnike iz Valjeva, da uposlimo privredu Valjevu na drugom mestu, možda u inostranstvu. Tako ćemo pomoći i njima i gradu i državi.
Sve što ste podigli ovde stvara novi izgled grada, od sedišta preduzeća INGRAP-OMNI do stambenih objekata na Duploj traci. Poslednja dva objekta na Jovanovića placu, kod Čertvrte osnovne škole, reprezentativni su za grad. To obavezuje i na sličan dogovor sa gradom za budućnost?
– Uzdam se da ću o tome imati razgovor sa rukovodstvom grada. Jeste da su te moje zgrade na Duploj traci reprezentativne u Valjevu ali su to i moji drugi objekti, oni u Beogradu. Drugi sam izgradio u Beogradu zgradu sa podzemnim garažama, na dva sprata. Tražim od sebe i svojih saradnika da damo kvalitet, da napredujemo, proizvodnju da ubrzamo. Po tome smo već poznati. Poznato je da smo kanalizaciju u Savskoj ulici u Beogradu završili tri puta brže nego što bi to drugi uradili. Ta kanalizacija je promera 1600 na sedam metara dubine. U toku 24 sata postavili smo 56 metara što je skoro nemoguće! A imali smo takav nadzor jer je firma tada bila iz Valjeva pa su nas gledali, recimo to iskreno, kao „gejačku” firmu iz provincije. To je jedini razlog što sam preselio firmu u Beograd. Dobio sam posao u Kaluđerici, na Domu zdravlja, gde takođe niko ne veruje kojom dinamikom radimo. Naredne nedelje očekujemo posetu gradonačelnika i drugih koji su oduševljeni. Završavam, uz to, halu na obilaznici kod štamparije VALJEVO-PRINT. Planiram da otvorim tehnički pregled automobila sa salonom za prodaju vozila i sa servisom za opravku automobila. To će biti nešto što nema ovaj grad, da probam, da vidimo da li ću uspeti. Jedna od ideja mi je da obnovimo tehnički pregled u Remontu. Možda da otvorimo još ponešto što bi bilo ekskluzivno.
Kriza kao da ne postoji za Vas?
– Mogu da kažem da me uopšte nije potresla ova situacija. Možda je to zbog naše snažaljivosti, dovitljivosti što bi rekli. Posla jednostavno nema u Valjevu. Mi smo svesni toga da je Valjevo malo, tesno tržište. Iz dobrih namera sam se povukao u Beograd, gledam mogućnosti da uđem u Lazarevac, Obrenovac, Novi Sad i druge gradove. Prateći naš rad u Valjevu, nismo u zadnjih deset godina imali promet veći od 10 do 20 odsto! Najveći naš ovdašnji posao prošle godine bio je toplovod! Žao mi je što toplovod nije završen u celoj Pantićevoj i Karađorđevoj ulici. Moramo malo više da se pokrenemo, da se borimo za čistiji, za lep grad. Onda ćemo ovde imati i privrednike strane investitore. Za svoj uspeh smo svi zaslužni a za neuspeh samo sam ja kriv. I tako se ponašam.
Dobijate najveće pohvale i priznanja za izvedene radove…
– Imamo stvarno sve pohvale, počev od slovenačke firme JUB-a u Šimanovcima, do ENERGOPROJEKT-a, KNJAZ MILOŠA-a, Cementare POPOVAC…. To malo ko ovde zna.
Rođeni ste u planinskom selu Orovici u Azbukovici odakle nam poodavno stižui uspešni graditelji. Završili ste škole, uspeli u građevinarstvu. Da li ste svesni da ste za kratko vreme mnogo postigli?
– Nisam svestan, verujete. Sve prihvatam normalno. Ponosan sam što sam iz tog sela. Doduše, voleo sam medicinu ali sam otišao u građevinu jer roditelji nisu mogli da me školuju. Pomažem svom selu, uradio sam 36 propusta, put, podigao crkvu…
Dosta poklanjate i Valjevu. U bolničkom krugu ste bez naknade uradili saobraćajnice i trotoare, podigli ste nedavno i kuću za jednu siromašnu porodicu…
– Grad mi je omogućio da zaradim. Grad mi pruža neke usluge, uvek imam i imao sam razumevanje kada je trebalo. Ne znam ni koliko smo do sada pomogli. Dolaze ljudi sa raznim potrebama počev od hiljadu do par hiljada evra. Sedam stanova sam lane dodelio svojim saradnicima, planiram slično i za ovu godinu. Moramo voditi računa o ljudima. Jer bez tima, a smatram da imam dobar tim, ne možemo izneti ni ovu krizu, niti u budućnosti možemo imati uspeha. Ni ja ni oni.
Vaša saradnja sa arhitektom Anđelkom Mandić Milutinović govori o uzajamnom poštovanju što daje vredne rezultate…
– Na njenu i moju sreću izabrao sam je za saradnika. Ona zna moju dinamiku, zna ako treba nešto za danas ne može za sutra. Pokušavao sam sa dosta njih da sarađujem ali nisam imao uspeha. Dokle god ova saradnja traje, ona će pomoći meni a ja njoj da njene projekte realizujemo kao i da ona moje ideje prenese u projekat. Pomenuli ste onu zgrade na Duploj traci. Njen je i projekat i hale na obilaznici. Anđelka radi i projekat za industrijsko poslovni kompleks od 5.000 kvadrata u Rušnju. Tamo pravimo i naš pogon za betonsku galanteriju. Ona nije prisutna samo u Valjevu, radi projekte INGRAP OMNIJA i za Beograd i drugde. Evo, danas je Anđelka na lokaciji Kožare, da vidi kako ćemo, šta možemo, šta ćemo morati da rušimo; da uradi idejni projekat sa kojim ćemo ići kod urbanista. A povodom bazena, čuo sam da i drugi planiraju da grade sportske hale i bazene što je pohvalno… Čim se pojavite, dobijete konkurenciju. Možda ću im prepustiti da oni to urade! Šalim se naravno.
Šta nam nedostaje u Valjevu osim sportskih terena
– Neki novi industrijski pogoni gde bi zaposlili omladinu. I proizvodi prepoznatljivi u svetu, bar u Evropi. Imali smo Srbijanku sa „Zlatnim kapima”, „Stevan Filipović”… Izgubili smo brend i mnogo što šta drugo, ko zna koliko će nas to koštati. To gledam kao privrednik, uvek mi je žao što je to tako. Kad god razgovaram sa ljudima iz Beograda, iz Vlade, sa stranim investitorima, pokušavam da utvrdim šta bi to moglo da se uradi u Valjevu. U okolini imamo šume, mnoga stabla bukve… Mogli bismo ući u proizvodnju bukovih elemenata, na primer. To je, naravno, samo jedna ideja. Stvarno treba sesti, popričati sa ljudima šta bi se moglo. Ne mogu se svi baviti izgradnjom stanova.
Za kraj, za koliko bi mogli da izgradite pokriveni bazen u Valjevu?
– Ukoliko bismo se dogovorili do Nove godine i doneli definitivnu odluku – obećavam bazen na proleće!
