Sela Klinci – jedno u okolini Valjeva, drugo na poluostrvu Luštici, u Boki, imaju - istorijski - više od zajedničkog imena. O tome saznajemo u knjizi „O Valjevu i Šapcu“, Ljubomira Pavlovića, koju je Radio Valjevo izdalo 1990. godine.
Dalje
Husaren auf dem Weg nach Valjevo (Foto: Österreichisches Staatsarchiv)
U susret stogodišnjici oslobođenja Valjeva u I svetskom ratu, podsećamo i na dane ratovanja od 1914. do 1918. Na ovoj fotografiji Državnog arhiva Austrije su husari na putu za Valjevo. Husari su inače tradicionalna konjička jedinica čiji naziv i uloga u 20. veku imaju najpre istorijsku notu, mnogo više nego organizaciono-funkcionalnu, što je bio slučaj u ranijim ratnim sukobima.
Ostale fotografije koje su Austrijanci napravili u Valjevu od 1914. do 1918. možete pogledati ovde.
Dalje
Inspirisani tekstom Lajkovac u "Jadranskoj straži" objavljenom na portalu Lajkovac.net u aprilu, rešili smo da se o ovoj organizaciji i ovom događaju malo više informišemo i vidimo kako je izgledalo kada nam je Jadran, na neki način, pre 85 godina bio bliži nego danas.
Dalje
U dokumentarnom serijalu RTS „Privredna istorija Srbije“ (1804-1914), autora Božidara Đurana, koji je emitovan 2017. godine, jedna od emisija posvećena je prvim hidrocentralama u Srbiji. Među njima su i dve valjevske – jedna iz 1900. godine, druga iz 1902.
Dalje
Stepenice kod manastira Ćelije – njih 930, duge 600 metara, 150 metara visinske razlike - izazov su koji je u neposrednoj blizini grada i koji možete koristiti da testirate svoju volju i fizičku spremnost. I da unapredite i jedno i drugo, naravno.
Dalje
Moša Pijade, jugoslovenski slikar, novinar i revolucionar jevrejskog porekla, jedan od autora prvog Ustava FNRJ iz 1946. godine, živeo je i radio neko vreme u Valjevu.
Dalje
Na nekoliko knjeginjinih posela prisustvovao je i njen bliski rođak, profesor Beogradskog liceja i književnik, Ljuba Nenadović (1826-1895) i to posle 1852. godine, pošto su se popravili porodični odnosi između kneza Aleksandra i knjeginje Perside s jedne strane i Ljube Nenadovića sa druge strane.
Dalje
Posle dinastičke promene u Srbiji 1842. godine, kada je na srpski knjaževski presto došao knez Aleksandar Karađorđević, njegova žena, vrlo inteligentna, vredna i ambiciozna, kneginja Persida, rođena Nenadović, krajem 1850. godine počela je priređuje lepa umetnička posela, a u nameri da kulturni nivo svoje kuće uzdigne „radi izobraženija i uveselenija svoje dece“, kako je sama o tome uvek govorila
Dalje