Novembarska politička događanja, koja su doticala i „naše
malo misto”, igrom slučaja, ili voljom moćnika, bila su izmeštena u prestoni
nam grad. Tamo su se, u Narodnoj skupštini Srbije, koplja lomila o tome hoće
proći budžet za 2006, od čega je opet zavisila sudbina aranžmana sa MMF-om, i
tako redom. Za Valjevo i Kolubarski okrug najzanimljivija pitanja bila su
visina budžetskog kolača za Okružnu (zemljotresnu) direkciju, te izbor sudija i
predsednika pojedinih sudova.
Eto jednostavnog odgovora meni, a verujem i
mnogima, koji svih ovih „burnih” godina padamo u očaj pitajući se - šta se to
sa nama dešava, kakvi smo to ljudi, dokle ćemo tako naopako?
Početkom novembra navršilo su se četiri godine otkako
je prosveta valjevskog kraja siromašnija za verovatno najpoznatijeg profesora
Valjevske gimnazije iz druge polovine prošlog veka.
Odlazimo po lepom, sunčanom danu u selo Ba kod Ljiga.
Prolazimo kroz injem, ili snegom pokriven centar. Prašina iz obližnjeg
kamenoloma i krečane prekrila je staru školu, seoski dom, okolne kuće.
Sa autorom projekta najvećeg hrama, posle Svetosavskog na
Vračaru, osluškujući zvona ispod kupole crkve Vaznesenja gospodnjeg na ušću
Gradca u Kolubaru