| Februar 2013
Vreme je za novu biblioteku!
Milenija Marušić, arhitekta
Poodavno je otklonjena dilema da li je Valjevu i Valjevcima potrebna nova biblioteka.
Svakome iole razboritom znano je i to da je moguća nova, u to i velika Valjevska biblioteka. Moguća je i u ovo ne baš lagodno vreme.
Nedostaje, nažalost, volje u onih koji bi ponajpre trebalo da stanu na čelo tako krupnog poduhvata. Nedostaje im dalekovidosti i ambicioznosti, nedostaje odvažnost. Nema u njih vizije budućeg Valjeva i osećanja da je to i njihova velika lična šansa.
Ima, međutim, i te kako ima potrebe da se razjašnjava kakva da bude buduća velika Valjevska biblioteka za koju su urbanisti već rezervisali doličan prostor na desnoj obali Kolubare.
O tome piše arhitekta Milenija Marušić.
Valjevska biblioteka
Sećanje na staru (postejeću) i viđenje nove
Poštovani i dragi Zdravko Rankoviću,
šaljem Vam ovaj tekst, više kao lično pismo upućeno Vama. U tekstu su, videćete, uglavnom lični utisci o staroj i predlozi za NOVU biblioteku.
Želim pre svega da Vam kažem da me zadivljuje Vaša impresivna osamnaestogodišnja borba za NOVU biblioteku u Valjevu koju vodite preko Revije "Kolubara", od kada je počela da izlazi, i čije sve primerke i sama imam u svojoj kućnoj biblioteci.
Sećanje/šezdesete (umesto uvoda)
Uzimanja prvih knjiga iz Gradske biblioteke, smeštene u prizemlju tada, činilo mi se, povisoke stambene zgrade nose i prve neizbrisive utiske u znaku kvadrata - pod na ulazu izdeljen na kvadrate u večnoj igri crne i bele boje.....; dvokrilna ulazna vrata od hrastovine izdeljena u zastakljene kvadrate; kvadrati ugrađeni u ograde na lođama stanova na spratovima; kvadratne tranzene na fasadnim otvorima.
Pa i sve knjige su tada, tako mi se činilo, bile u toj geometrijskoj figuri - kvadrat ili "izduženi" kvadrat.
Inače, sadržaje svih knjiga koje sam kao devojčica pročitala pre, i knjiga koje sam uzimala od prvog dana kada se biblioteka otvorila, sa za mene do tada neslućenim bogatstvom knjiga, zapisivala sam u podeblju školsku svesku na kocke - na kvadrate.
Tek mnogo kasnije, u toku i posle studija arhitekture odgonetala sam i verovala da je projektant možda imao na umu taj idealni geometrijski oblik kvadrat kad je projektovao objekat sa bibliotekom u prizemlju.
Oduvek mi se činila posebnom i bliskom zgrada u čijem prizemlju je smeštena biblioteka. Povučena od uličnog fronta, skladna, nenametljiva, uklopljena u vedute obe svoje ulice. Iako, na tada živom raskršću odisala je smirenošću.
Sećate se, pitala sam Vas, Zdravko, da li je tokom vremena menjan izgled prizemlja i da li je neko "dirao moje kvadrate". Rekoste da nije menjano ništa u prizemlju zgrade, sem table sa natpisom - dečja biblioteka.
CC
Obišla sam je nedavno i dvojako se iznenadila. Prizemlje nije menjano ali, pravo je čudo za vreme u kome živimo da ni stanari na spratovima iznad biblioteke nisu spolja menjali svoje stanove i izgled kuće. Hoću da verujem da je to, ma i iz podsvesnog poštovanja prema KNJIZI koja u njoj stanuje. Ali, nažalost zgradu nije zaobišla pošast nadziđivanja. Na nju je nataknuta neprimereno velika zelena kapa čime je zgrada potpuno degradirana.
Moja zaokupljenost objektom biblioteke pratila me je i kasnije, tokom rada na projektima. Prelistavajući brojne arhitektonske časopise u kojima su prikazani i objekti bibliotekậ u svetu, uvek sam tražila simboliku i prepoznatljivost KNJIGE u njihovim volumenima i detaljima. Kao što je to, naprimer, u slučaju pariskog bibliotečkog centra, sastavljenog od objekata - "stojećih" otvorenih knjiga. Tražila sam je čak i u lavirintu Ekovog romana.
Iz istog razloga, i sa velikom znatiželjom, pratila sam arhitektonska događanja vezana za "razvojni put" objekta nove biblioteke i novog gradskog trga u Valjevu, put meren i prikazan u ovom tekstu u "koracima".
Prvi korak/LŠA, Petnica 1996.
Ideja o glavnom gradskom trgu Valjeva na desnoj obali Kolubare potekla je u Letnjoj školi Arhitekture (LŠA) Arhitektonskog fakulteta iz Beograda, održanoj u Petnici te 1996 godine. U okviru krovne teme LŠA "Arhitektura priobalja", u okviru programa radionice mentora rano preminulog Vlade Milića, pod nazivom "Vodič za oblikotvorce obalskih ambijenata" detaljno je analiziran pojas valjevskog priobalja. U analizi i predloženom prostornom konceptu pozicioniran je, načelno uobličen i dimenzionisan Novi gradski trg, na desnoj, naspram Doma kulture na levoj obali Kolubare, a u osovini između ulaza u Tešnjar i novog hrama.
CC
Citiram segment Programa Radionice:
"Cilj programa bio je da se na temelju istraživanja struktura slike grada Valjeva kreira skup principa, pravila i preporuka za urbanističko oblikovanje fizičkih struktura, posebno u području priobalja reke Kolubare koja protiče kroz gradski centar. Istraživanje je obuhvatilo osnovne elemente slike grada i potvrdilo pretpostavke o specifičnom i osetljivom oblikovanom identitetu malog grada koji iziskuje posebno pažljiv pristup oblikovanju novih graditeljskih struktura i intervencija...”
Težišni motiv obrade bio je centralni distrikt duž toka Kolubare. "Vodič" radionice 4 je otkrio zanimljive geometrijske pravilnosti u planimetriji grada i, što je od posebnog praktičnog značaja, "iznedrio", i ponudio gradu lepu i logičnu ideju zasnivanja i oformljenja Novog (glavnog) gradskog trga na prostoru uz Kolubaru i Tešnjar gde je danas lociran parking i benzinska stanica".)
U kontekstu ideje o Novom gradskom trgu podsećam se uspele "borbe" polaznika i profesora LŠA Petnica protiv predloga da se nadgradi sprat na postojećoj "Jugopetrolovoj" pumpi, i da se u njega smesti, kako je cinično dodato - čitaonica, biblioteka. Bila je ideja da polaznici LŠA u znak protesta naprave "živi zid" oko benzinske pumpe po konturi predloženog trga.
Vršnjakinja ili kako se kod nas kaže vrsnica ideje o Novom gradskom trgu je priča Radovana Beli Markovića "Biblioteka u Belom Valjevu" u kojoj osnovna tema vodi glavnom događaju: „godinama sam - po jalijama i najlon-pijacama - otkupljivao knjige, kao da otkupljujem roblje, a onda je, kao kamen s neba, pala reč: U Belom Valjevu gradiće se nova biblioteka, ali uz reč mahnuo je i njezin rep: Gradiće se, i biće to zidanica koja svojim uređajem odaje lepotu i moć, samo Valjevci nikako da opredele plac".
CC
Drugi korak/konkurs 2002.
Juna meseca 2002. Društvo arhitekata Valjeva raspisalo je urbanističko-arhitektonski konkurs za "Priobalni deo centra Valjeva sa novim gradskim trgom". Program konkursa urađen je oslanjajući se, može se slobodno reći, na analizu, postavke i okvirni prostorni koncept LŠA 1996. Kao deo konkursnog programa citiram, izvod iz knjige "Vreme arhitekture" Milana Maksimovića (DAV, 2004):
"Prostorna celina Novog gradskog trga (danas prostor benzinske stanice Jugopetrol) predstavljala je težišnu temu konkursa. Na ovom prostoru nekada je bila pijaca i vašarište. Do Drugog svetskog rata i izvesno vreme nakon njegovog završetka, to je bio najvažniji gradski prostor. Očekivalo se da se u ovom prostoru definiše i uobliči novi glavni gradski trg. U pogledu sadržaja preporučeni su: nova matična biblioteka regionalnog značaja (savremeni multifunkcionalni centar sa knjižarom, izložbenim prostorom, prostorom za predavanja, elektronskom čitaonicom, kafeom ukupne kvadrature oko 2.000 kvm)".
Na konkursu nije dodeljena prva nagrada. Drugu nagradu dobili su arhitekti M. Balubdžić i M. Timotijević a jednu od dve treće arh. B. Mitrović. Oba ova rada imala su određena visoko vrednovana rešenja koja je žiri preporučio za dalje korišćenje i implementaciju u plansku dokumentaciju - prvi rad je na centralnoj osi Tešnjar - Hram postavio objekat biblioteke, a drugi rad je dao osnovu za regulaciono uobličavanje prostorne celine Novog gradskog trga integrišući delove grada sa obe strane reke.
Treći korak/urbanistički plan 2005 -12
Sigurno je neko dojavio poštovanom gospodinu Radovanu Belom Markoviću da su Valjevci konačno formalno i zakonski "opredelili plac" za biblioteku.
Urađeno je to kroz "Plan detaljne regulacije dela užeg centra Valjeva" u kome je ozakonjena ideja o Novom glavnom gradskom trgu i objektu biblioteke nastala u LŠA Petnica '96, razrađena kroz arhitektonsko-urbanistički konkurs '02. Uslovi iz Plana, vezani za lokaciju objekta biblioteke, okruženje, gabarit i osnovne odrednice objekta bazirani su u svemu na rešenjima desnog rečnog priobalja iz "Vodiča za oblikovanje obalskih ambijenata" i preporuci žirija nagrađenih konkursnih radova iz 2002.
Uslov iz Plana da se za zonu gde bi se biblioteka gradila obavezno sprovede arhitektonsko urbanistički konkurs bio bi garancija da će se dobiti najbolje rešenje.
Četvrti korak - stepovanje/vreme sadašnje
Rešenost Zdravka Rankovića "da istrajemo u ovim bibliotečkim htenjima" znači dugo i istrajno stepovanje.
Šta bi trebalo uraditi za NOVU bibilioteku i sa čim početi da se ova htenja ostvare a da se dugo ne stepuje u mestu:
– kao PRVO podržavam ideju da se otvori poseban račun za biblioteku i dopunjavam sa dva predloga:
– da se u sadašnjoj biblioteci postavi "govorna" transparentna kutija za priloge za Novu biblioteku na kojoj ne mora da piše: "kol'ko daš a najmanje...") (100 din.). Kutija bi bila više stalni podsetnik da nam treba NOVA biblioteka, nego što bi bila skupljačica velikih para.
– da se ovoj mehaničkoj skupljačici kao pandan postavi elektronska posestrima u obliku sajta.
– kao DRUGO, slobodna sam da predložim i sledeće akcije i aktivnosti koje bi ubrzale stepovanje:
(1) da valjevski Rotari klub organizuje donatorsku večeru (ili bar doručak) na što širem nivou (evropskom, balkanskom);
(2) da Valjevska gimnazija za godišnju (ili druge priredbe) uspostavi (male, simbolične) cene ulaznica za NOVU biblioteku;
(3) da Moderna galerija organizuje aukciju slika za NOVU biblioteku;
(4) da se na turističkim i privrednim priredbama organizuje lutrija za NOVU biblioteku (dani malina, šljive, narcisa);
(5) jedna letnja škola u Petnici mogla bi, da deo uplate onih koji će je pohađati opredeli za NOVU biblioteku;
(6) na kraju ili kako bi bio red na početku - da grad Valjevo i okolne opštine odvoje deo novca iz budžeta namenjenog kulturi - za NOVU biblioteku.
Sve ove i slične aktivnosti bi poslužile da se za, kao PRVU fazu, prikupe novčana sredstva koja bi pokrila izradu detaljnog stručnog programa i organizaciju arhitektonsko-urbanističkog konkursa za NOVU biblioteku.
– Kao TREĆE, o svemu vezanom za NOVU biblioteku neko mora da se stara, ulaže vreme, veliku energiju, mudrost i umeće.
Bilo bi potrebno da se formira neveliki Odbor za NOVU biblioteku sačinjen od osoba voljnih da se angažuju predano i besplatno. Takođe potrebno je za konstantan, plaćeni rad angažovati jednu osobu u čijoj ličnosti bi bile objedinjene tri bitne osobine: kreativnost na likovnom planu, sposobnost lobiranja i "plivanje" u finansijama.
Ovaj rad bi bio plaćen iz sredstava prikupljenih u prvoj fazi.
Peti korak / Konkurs za NOVU biblioteku - krajem 2013
Utakmica je oduvek bila način i forma da se vidi ko je najbolji i sreća je da se može primeniti na izboru za najbolje rešenje NOVE biblioteke - da se za objekat i širu zonu oko objekta raspiše arhitektonsko urbanistički konkurs.
Da bi se moglo pouzdano birati najbolje rešenje obavezno je prethodno uraditi detaljan stručan program "sa vizijom" i imenovati stručni kvalifikovani žiri, sposoban da proceni sve aspekte ponuđenih rešenja i da izabere najbolje.
Posebno je važno da se u program unesu ne samo svi uslovi vezani za sadržaj jedne moderne biblioteke već i uslovi koji se odnose na užu zonu objekta i šire okruženje oko zone.
Ako bi se smoglo snage (a mora) i novaca (a može) bilo bi najbolje da se za NOVU biblioteku raspiše međunarodni ili bar regionalni arhitektonsko-urbanistički konkurs (koji bi obuhvatio i bivše republike).
Sa izabranim najboljim rešenjem i procenom sredstava za njegovu realizaciju može se konkurisati za novčana sredstva potrebna za projektovanje i izgradnju kod odgovarajućih evropskih i republičkih institucija.
Viđenje nove biblioteke/bliska budućnost (umesto prologa)
ili šta bi trebalo da bude ugrađeno u novu biblioteku:
Objekat NOVE biblioteke treblo bi da ima višestruku misiju:
– da artikuliše i "prikupi" danas rasplinuti prostor oko benzinske pumpe;
– da bude "ogledalo" Doma kulture - lokacijom, vidljivim sponama preko rečnog korita i nevidljivim nitima koje će omogućiti saglasje i dopunjavanje sadržaja, funkcija i manifestacija u oba objekta, da se ostvare dijaloške prostorne relacije;
– da se objekat ne "ograđuje" od raskošnih krošnji lipa već da ih nekako primi u sebe;
– da ne povlači granicu između spoljnjeg i unutrašnjeg prostora već da ih objedini i prožme.
– da unutrašnji prostor bude otvoren, da se ne "zakiva" teškim pregradama - da se artikuliše tako da može da se prilagodi danas različitom načinu čitanja elektronskih, slikovnih ili papirnih knjiga (u individualnim čitaonicama - boksovima ili zajedničkim prostorima), ili budućem, ko zna kakvom čudesnom načinu čitanja i saznavanja;
– da nova biblioteka spolja i iznutra zrači duhom poštovanja knjige (možda je tajna u kvadratima, na vešt način prepisanim iz stare biblioteke)
– i konačno, kako kaže gospodin R. B Marković da bude „zidanica koja svojim uređajem odaje lepotu i moć”.
U Beogradu, decembra 2012.
