| Jun 2011
Gradac, nekad i sad
Stevan Apostolović, Beograd
U davna vremena (pre 50 i 60 godina) pisao sam o ovoj reci i navodio činjenice koje reku Gradac dovode do uništenja. Baš tako, do uništenja.
Još davno, kada sam bio dečak a onda i mladić, susretao sam u Gadcu ekipe Saveznog hidrotereološkog zavoda kako mere količinu vode u reci, tj. proticaj rečne struje u jedinici vremena. Sećam se da je tada u letnje vreme prosečan proticaj bio oko 5 m3/sec. To je takva količina vode da se neoprezna osoba može lako da udavi.
(Foto: Ljuba Ranković)
Međutim, u poslednjih 30, 20 i 10 godina Gradac je postao potpuno degradirana reka, sa prosečnim vodenim proticajem za oko sedam puta manjim u poređenju sa podacima od pre pola veka i više. Sada je oko 0,7 m3/sec, što predstavlja pravu katastrofu. Ranije su se građani Valjeva kupali u Gradcu na nekoliko kupališta. Letos sam u Gradcu, naspram kuće Novakovića, ugledao decu kako od oblutaka prave branu ne bi li dobili mali vir za kupanje u kome može jednovremeno da se okupa dvoje-troje dece!
Ranije, mislim na vreme od pre pola veka, u Gradcu su lovljene potočne pastrmke i od preko tri kilograma. Mislim da ih sada u toj reci nema težih od 150 – 200 grama.
Ribolovni klub „Kolubara” je za mušičare, ribolovce koji love pastrmke u Gradcu, nabavljao veštačke mušice. To se radilo preko blagajnika kluba Branka Tatalovića. Pojedinci, pa i ja direktno smo se obraćali najboljem proizvođaču veštačkih mušica u tadašnjoj Jugoslaviji, advokatu Rikardu Hafneru iz Osijeka, koji je naručene mušice slao po relativno niskoj ceni.
Lovilo se na crvenog prelca, na zelenog prelca, na zlatovku, pa zatim na crnog mrava. U Gradcu je uvek najbolje uspehe u lovu na pastrmke pokazivala bosankska mušica zvana brljak. Tada su se po količini ulova i vraćanju ulovljene ribe u reku, po korektnosti i znanju, izdvajali „mušičari” Miladin Vasić i Anton Mešiček.
Pojedinci su se prema lepotama reke Gradac i priobalja a zatim klisuri odnosili krajnje nehumano. Lovili su pastrmke na nedozvoljen način. A jedna grupa iz Tešnjara je mrežom „zagažanj”, nabavljenom u Turskoj, harala u reci i to uvek predveče. Poneli bi šator i postavili ga pored reke kao da žele tu da logoruju a onda su iz Gradca odnosili desetine kilograma ulovljene pastrmke. Osnovana je i čuvarska služba. Javilo se nekoliko ribolovaca ali su oni brzo odustajali od čuvanja reke zbog ozbiljnih pretnji upućenih od lovokradica. Godinama sam, koliko sam mogao, intervenisao u ribokrađama. Imao sam svake godine pismeno ovlašćenje za taj neplaćeni posao.
Treba reći i to da je lovostaj bio od 31. oktobra do 1. marta. Mnogi nesavesni ribolovci nalazili su se u lovu na Gradcu preko cele godine.
Godine su prolazile, Gradac je bivao sve manji, pastrmke su nemilosrdno lovljene na sve načine. Pravilo koje velika većina nije uvažavala je bilo da se u gornjem delu reke, od betonske brane u Deguriću do izvora, osim veštačke mušice nije smeo da upotrebi bilo koji mamac pa ni blinker. Međutim, lovilo se i na gliste i na skakavce pa i mrežama!
Evo glavnih razloga što je ovakva predivna pastrmska reka propala:
Dugi niz godina uništavane su šume, od Gradca do Drine. A one su održavale vlažnost i višak vode posle kiša i otapanja snega. Ta voda je preko leta oticala u reku.
Podignuto je nekoliko građevinskih objekata uz obalu, pa i velika zgrada kod Šarenog platna gde izletnici jedu, piju i noćivaju. Nigde kanalizacije, prostora za odlaganje smeća. A godinama se govorilo i pisalo da je Gradac najčistija reka u Srbiji i da se iz njega može piti voda bez ikakve opasnosti po zdravlje.
Nekontrolisano vađenje peska i šljunka i nekažnjavanje počinilaca tih zabranjenih načina bogaćenja.
Možda je najveći promašaj izgradnja betonske brane na samom ulasku u Valjevo, sa užičke strane. Pre podizanja ove glomazne, nepotrebne i štetne grdosije u celoj toj okolini je bilo mnoštvo veverica. Bilo je i vedri i mnogo raznih ptica. Podizanje tog betonskog kolosa je razjurilo sve što je živo. Sada brana služi za prikupljanje mulja i nečistoće.
U listu „Napred” od 26. septembra 1997. godine pročitao sam vest „Galopom uz kanjon”. Malo je falilo da se onesvestim i da zaplačem. Saznao sam da je u Valjevu osnovan konjički klub „Degurić”, čiji je glavni poligon za galopiranje tok Gradca. Kakav se pomor riba, rakova, planktona i drugih živih stvorova u reci na ovakav način učini?!
Pre više od 50 godina organizovao sam tri puta nabavku mlađi pastrmke iz mrestilišta kod Ivanjice po oko 15.000 komada. Kamionom se stizalo do blizu izvora reke, preko Lelića i Bogatića. Onda smo kofama, nas nekoliko mušičara, raznosili mlađ u nekoliko virova počev od izvora pa prema bogatićkoj i Mujinoj vodenici.
I još nešto, zanimljivo. Više od 20 godina Bajina Bašta se ponosi time što ima najkraću reku u Srbiji koja je duga oko 400 metara a uliva se u Drinu vodopadom. Mnogi građani i ribolovci iz Valjeva ne znaju da je do pre oko 20 godina tekla u Gradac, kao njegova desna pritoka, reka Prskavac sa ne malo vode, otprilike 200 do 300 litara u sekundi. Ne znam čijom voljom je izvor Prskavac kaptiran za potrebe sela Brangović i još nekih sela u tom okruženju čime je napravljena ogromna greška.
Komentari
Gradac, nekad i sad | 6.06.2011 u 13:19
Боже Господе да ли смо ми уопште нормални кад што се очувања природе тиче увек констатујемо да је на тој насушној потреби боље рађено некад него сад. Па да ли ми то напредујемо или назадијемо, пре ће бити да се о овом другом ради. Нажалост! Ако је за утеху исто је тако а можда и још горе са нашом некад најчистијом реком Дрином коју је ѕа станиште одабрала дринска лепотица младица, највећа пастрмска риба која као магнет привлачи или је привлачила заљубљенике у пастрмски рболов из целог света! И овде у Подрињу се песак и шљунак, то прироно и опште добро, неконтролисано арче и на тај начин девастира се станиште риба и ловне дивљачи а да држава скоро ништа и не предузима, без обзира на учестале вапаје риболоваца и ловаца!Каква је то заштита животне средине,молим! Добар вам је овај текст господине Апостоловићу!
Јован С. Илић | 6.06.2011 u 13:19
Postovani. Sta reci za Gradac, reku koja ostavlja jednu od zasigurno najlepsih uspomena na mladost provedenu na njoj.Kao dete, mastao sam da ulovim neku od predivnih pastrmki.Secam se dana kada je Gradac bio pun kupaca, na livadicama se igrao fudbal, a jata velikih klenova po nekoliko kilograma su bila u svakom viru.Rakova je bilo da nisi mogao ostaviti kesu sa hranom da se hladi u reku.Lovilo se ,mislim dva dana u nedelji,maksimalno po tri pastrmke,naravno iskljucivo na vestacki mamac.Ne zelim nikoga da optuzujem ovom prilikom, ali od kada se pojavilo Ekolosko drustvo Gradac, koliko se secam jos 80, sve je nekako nestalo.Nije bilo vise klenova, rakovi su nestali,(ukoliko neko kaze da ih ima, taj zasigurno nije video Gradac pre recimo 85 ).Kanjon reke treba stititi, Eko Gradac,i radi na tom planu koliko je meni poznato, medjutim, po meni pravi izuzetne greske.Naime,vise puta je reka poribljavana iskljucivo pastrmkom, sto mi lici da se u ionako pust tor sa ovcama doda jos vukova.Nekada je reka imala mogucnost cistiti svoje korito od sitnog sljunka, a sada je usled podizanja nekoliko vestackih objekata,u toku, to onemoguceno.Sa druge strane, zabranjeno je uzimati sljunak, sto se moze lako odraditi, naravno kontrolisano.Tako bi se, s vremena na vreme, usled objekata podignutih sa strane coveka pomoglo reci u ciscenju sitnog kamena, u kome je apsolutno onemogucen opstanak sitnim zivotinjskim vrstama.Sto se tice ovog udruzenja, mogu odgovorno reci da organizacijom i radom vise podseca na Udruzenje Musicara reke Gradac, vec na Eko organizaciju.Ja sam aktivno bio prisutan na ovoj reci od 75 do recimo 86 godine, i apsloutno se secam svih aktivnih ribolovaca koji su bacali musicu, ali i onih koji su pecali na pesa, na zalost.Ljudi koji su u udruzenju, bas se i nesecam da su bili aktivni.Mogu naglasiti da su upravo ribolovci iz tog perioda bili najveci zastitnici reke.Potom se pojavilo Eko drustvo, secam se patrole cuvara od kojih je jedan imao Magnum 357 8 incha cev, cev sa poluotvorenom futrolom, niklovan.Isli su namrgodjenih lica i posmatrali moj ranac, u kome sam imao dvogled, neke knjige i hranu...Tada sam sa devojkom,(86-god),tuzno posmatrao "ekipu ribocuvara"...Takodje, pored reke napraviti objekat bez osnovnih higijenskih uslova,...siguran sam da je komentar suvisan.Pozadina drustva su ekonomski i politicki interesi.Proslo je dovoljno vremena da rezultat pokaze nacin rada i ophodjenja pre svega grada Valjeva, te drzave Srbije po pitanju nacionalnih bogatstava, u konkretnom slucaju reke Gradac. Optimizam ne treba gubiti...
Zoran Matic | 4.04.2015 u 19:13