| Novembar 2007
Rentgenovi zraci u ValjevuZadocnjenje izraslo u primat
Zdravko Ranković
Prvobitna terapija rentgen zracima
Medicinski uređaj za kompjutersko stvaranje slika korišćenjem magnetne rezonance (skraćeno nazvan „magnetna rezonanca” ili samo MR) dopremljen je ovoga oktobra u Valjevsku bolnicu i već pre kraja novembra on bi trebalo da bude u upotrebi. To vrhunsko ostvarenje ovovremene tehnike u oblasti medicinske dijagnostike uzdiže Valjevo među glavne radiološke centre naše države. Vreme je učinilo, a još i više preduzimljivi ljudi, da to prvenstvo pripadne gradu u kome se rentgenologija ukorenila tek u trećoj de-ceniji 20. veka, sa značajnim docnjenjem u odnosu na druge. Naročito u odnosu na Šabac gde je prvi rentgenov aparat stigao još 1897. godine, svega dve godine iza tog ve-likog Rentgenovog otkrića. Za taj šabački primat u odnosu na čitavu drugu Srbiju zaslužan je bio dr Avram Vinaver.
Početno nastojanje Valjevaca da u bolničko lečenje uključe i ovu naučnu tekovinu uobličilo se u konkretnu akciju 1912. godine. Jedino raspoloživo svedočanstvo o tome je beleška u službenoj „Okružnoj samoupravi” od 15. juna 1912. Iz nje saznajemo samo toliko da je rukovodstvo Valjevskog okruga rešilo 1. juna („prema aktu Okružne bolnice”) da zamoli od Sanitetskog odeljenja Ministarstva unutrašnjih dela Kraljevine Srbije nabavku rentgen aparata „na način najpovoljniji”. Po svemu sudeći, na toj nameri se sve i završilo jer je Srbija ubrzo ušla u dva balkanska pa zatim i u Svetski rat. Tadašnji upravnik Valjevske bolnice (verovatno i inicijator nabavke rentgen aparata) bio je za nas Valjevce legendarni dr Selimir Đorđević.
Nemački fizičar Rentgen umro je 10. februara 1923. a 1. juna te godine ubski „Glas Tamnave” objavio je informaciju pod naslovom „Rentgenovi zraci u Valjevu” koju prenosimo u celini:
„O Duhovima namešten je i otpočeo raditi aparat za rentgenove zrake u Valjevu. Poznato je od kolike je važnosti u lekarskoj struci ovo moćno sredstvo koje se u naprednijim zemljama već davno i sa uspehom primenjuje. Naša okolina iako možda najnaprednija u Srbiji nije mogla da se koristi ovom važnom naučnom tekovinom. Namešteni aparat u Valjevu spada u najnovije i najmoćnije kakvih u celoj zemlji našoj jedva ima desetak. U idućem broju lista izaći će opširniji članak o rentgenovim zracima od g. Branislava Gađanskog koji je i nabavio isti aparat.
Pregled i lečenje uveče kad ima struje. Karađorđeva 60, preko puta načelstva”.
Doktor Branislav Gađanski postao je docnije šef rendgenološkog odeljenja Valjevske bolnice. U tom svojstvu angažovao se 7. aprila 1928. godine prilikom operacije srca mladom Dragomiru Mitroviću iz Dupljaja koju je izvodio dr Jovan Mijušković. Mijušković i Gađanski su početkom te godine u „Srpskom arhivu za celokupno lekarstvo” zajednički izneli svoje iskustvo u lečenju radio terapijom akutnih zapalenja. O primeni rentgena u lečenju svedoči i jedna onovremena fotografija, za današnje prilike gotovo čudesne sadržine, koju je Kuzman Trivanović snimio u Valjevskoj bolnici ili u privatnoj ordinaciji dr Gađanskog.
Kad je 1930. godine došao u Valjevo dr Teodor Božin, dr Gađanski je bio bolnički upravnik. Posle desetogodišnjeg rada u Valjevu on je prešao u Beograd (1932), u Zavod za rentgenologiju pa odatle u Radiološki institut Medicinskog fakulteta. Vanredni profesor tog fakulteta postao je 1951, redovni 1958, penzionisan 1961. godine.
Dr Gađanski, prvi radiolog među Valjevcima, rođen je u Modošu (današnji Jaša Tomić) 1891. godine. Medicinu je studirao u Budimpešti, Beču i Pragu, na specijalizaciju radiologije i onkologije u Beču otišao 1922. Pre Valjeva službovao je u Zaječaru. Umro u Beogradu 1974. godine. Zastupljen je u Srpskom biografskom rečniku.
Posle dr Gađanskog još neki valjevski lekari imali su u vremenu između svetskih ratova rentgen aparate u sopstvenim ordinacijama (dr Milorad Kostić, dr Radomir Raca Stefanović). Pred Drugi svetski rat nabavila ga je Zdravstvena zadruga u Ljigu a za električno napajanje korišćen je agregat. Posle rata imaocima rentgen aparata pridružili još poneki lekari, dok je bila moguća privatna lekarska praksa, dr Milan Stanišić i dr Vladimira Đurovića, a u Mionici dr Sinišu Bankovića.
Malo još šta znamo o razvoju rentgenologije u vremenu posle Drugog svetskog rata. Iz 1954. je podatak da je i onda, u vreme preseljenja Bolnice u njeno sadašnje zdanje, ona imala rentgenološko odeljenje koje je docnije preimenovano u rentgenološku službu.
Prof. dr Vlada Ilić, Valjevac, pamti da je krajem pedesetih godina u Valjevskoj bolnici postojao jedan „trofejni” rentgen aparat kao začetak rentgenološkog kabineta. Do dolaska dr Petra Markovića, specijaliste rentgenologa, u bolničkom rentgen kabinetu su nekoliko meseci 1961. godine za potrebe cele bolnice radili dr Miroslav Mitrović i dr Vlada Ilić. Tada je jedan put nedeljno kao konsultant dolazio iz beogradskog Radiološkog instituta dr Ivan Janković.
Sopstvenu rentgenološku službu imao je od 1959. godine valjevski Dom zdravlja u svojoj Prvoj zdravstvenoj stanici. U njoj od lekara tada povremeno radi dr Radomir Stanković, internista, a od tehničara Miloš Obrenović Šotka i Steva Rakić. Radili su na aparatu tipa „Sava”. Kad je 1965. stvoren jedinstven Medicinski centar, taj rentgen je iz Doma zdravlja prenesen u Bolnicu. Rentgen služba je u Domu zdravlja ponovo osnovana posle njegovog preseljenja u novu zgradu i to sa dve aparature, po jedna za radiografiju i radioskopiju. U to vreme one su najmodernije u Jugoslaviji. Na tim poslovima radili su lekari dr Radiša Milić i dr Ljuba Pavić.
Krupan iskorak u novo i bolje u oblasti radiologije predstavljala je u Valjevskoj bolnici nabavka dva skenera, prvog u jesen 2002. i drugog, još moćnijeg, u jesen 2004. godine.
Zaključujući ovaj odveć fragmentarni istorijat radiologije u Valjevu podsećamo da se dr Avram Vinaver, imalac prvog rentgen aparata u Srbiji, nalazio u zimu 1914-15. godine na dužnosti bolničkog upravnika u Valjevu.
