| Decembar 2008
O mostu
Ljiljana Ljiljak
Rekonstruisani most na Gradcu (foto: ugradu.info)
Vredelo je čekati da se umesto uklanjanja ili iseljenja, obnovi na istom mestu na kom stoji od podizanja gvozdeni most preko reke Gradac. Komentari ljudi koji njim prelaze uređenom pešačkom stazom, dodatoj bočno masivu mosta, potvrđuju koliko je Valjevcima bilo stalo da se most ne uklanja, da se sačuva na istom mestu. Čak i onih kojima nije znano da je most deo istorijske i kulturne baštine, i možda poslednje svedočenje o ratnoj reparaciji ostvarenoj u Valjevu odmah nakon završetka Prvog svetskog rata.
A bilo je sve dovedeno do čina rasturanja mosta za šta nije postojala nikakva prava prepreka jer most nije imao nikakav status nepokretnog kulturnog dobra. Javnost je reagovala, stručnjaci Zavoda za zaštitu spomenika, u minut do dvanaest, sprečili namere i – „most stoji, nikad stabilniji i moćniji”! Inženjer Slobodan Lukić iz INGRAPOMNIJA rukovodio je poslovima obnove: peskarenje, pojačanja konstrukcije lamelama... Potvrđuje, na „zdravom mostu”. Švabe su potvrdile svoj svetski renome o kvalitetu! Zakivci koji nama laicima deluju dekorativno, danas se na velikim mostovima ne koriste – kaže Lukić – retko se rade, pa ih je bilo najteže dobaviti.
Inženjeru Lukiću je dobro obavljen posao sa gradačkim mostom drugo iskustvo sa „gvozdenim mostovima” za poslednje dve godine. Podsetimo, sa Kolubare je iz Lukavca (?!) u atar Šušeoke prenesen gvozdeni most, jedan od retkih preostalih iz ratne reparacije, a još ređih koji su i danas, nakon devet decenija, u funkciji.
Obnova Gradačkog mosta potvrdila je da nam u svim poslovima stručnjaci u nadležnim mestima, gde se podrazumeva briga o gradu, izgradnji i uređenju – vlada profesionalna ravnodušnost i posebna vrsta „nepismenosti”! Otkriva se to kroz izjave o tome koliko bi rekonstrukcija, repariranje koštalo! Pominjale su se sume od 40-tak miliona za saniranje, pa 35 miliona, i licitiranje bi se nastavilo, kako ceni Dragan Stamenić iz Zavoda za zaštitu, da se „opravda namera uklanjanja mosta” jer je to „lakše, a jednostavnije”. Zvanično, obnavljanje mosta i postavljanje pešačke staze košta 15 miliona dinara, a najmanje toliko koštalo bi rasturanje, demontaža gvozdene konstrukcije! Za novi most, nema posla bez dva miliona evra!
I po tome je poduhvat očuvanog gvozdenog mosta na Gradcu značajno iskustvo: zaštita ne mora biti uvek skupa! A štetu od razaranja, rušenja baštine, nemoguće je pretvoriti u novce! Plavi Gvozdeni most na Gradcu, ostao je moćno i lepo obeležje bezličnog prostora na kom se nalazi. Priča o njemu, povod za još jednu priču o znamenitosti grada, ali i osećaj ponosa što je očuvan.
