• Kupovina/Pretplata
• Kontakt
• Marketing

• Home
• Revija Kolubara
• Knjige IP Kolubara
• Akcije
• O nama

| Decembar 2008

Valjevu se, uz Beograd, uvećavaju šanseMilovan Marković, direktor JP Železnice Srbije

Darija Ranković

Milovan Marković, direktor JP Železnice Srbije

Radi u Beogradu. Živi u Valjevu. Svaki dan je na relaciji Valjevo-Beograd i nazad. Dan prekratak za velike i brojne obaveze. Kaže, za sada je tako. Naporno jeste, ali slično je bilo dok je bio narodni poslanik. S tim što je biti poslanik bilo zadovoljstvo i čast, a biti direktor Železnica Srbije velika obaveza i odgovornost. To, naravno, ne znači da posao poslanika nije odgovoran, ali to je neki drugi vid odgovornosti.

Na pitanje, da li je Valjevac na privremenom radu u Beogradu ili je Beograđanin sa privremenom adresom u Valjevu, Milovan Marković kroz smešak odgovara: „Ono što je sigurno, jeste, Valjevac sam ma gde da sam. I dalje stanujem i živim u Valjevu, tu je i moja porodica. Jedino sam, sa punim radnim vremenom, zaposlen u Beogradu. Trenutno je tako”.

Trenutno, a ubuduće?

– Ne mislim da će se i ubuduće nešto značajno menjati. Ostajem u Valjevu sa stalnom adresom na kojoj sam i sada.

S obzirom na to da je sa adresom u Valjevu, a sa službom u Beogradu, na početku i pitanje, da li se Valjevo brani iz Beograda?

– U bukvalnom smislu, ne brani se. Ali Valjevo bez Beograda nema jednake šanse, kao što ih ima Valjevo sa Beogradom. Pretpostavljam da mislite na republičke institucije, gde grad može da računa na konkretnu pomoć vezanu za ulaganja, razvoj, gradnju infrastrukture, privlačenje novih investicija. U tom slučaju, Valjevo se brani iz Beograda, jer, hteli mi to ili ne, u Beogradu je centar svih zbivanja – političkih, ekonomskih, kulturnih, tu je novac, tu se odlučuje. Moj stav je da se posmatramo kao šira regija Beograda, a ne da se, braneći se od beogradizacije, guramo što dalje. Ako računamo na investitore, moramo pokazivati  da smo dobro povezani sa Beogradom.

Šta Vi  možete da učinite za Valjevo, konkretno sa pozicije generalnog direktora Železnica Srbije?

– Kao direktor ozbiljnog  javnog preduzeća, kao što je Železnica Srbije, imam kontakt sa predsednikom Vlade Srbije, svim ministrima u Vladi i sa svima onima koji odlučuju o nečemu što bi bilo važno za Valjevo i tu mogu dosta da uradim ako to gledamo u političkom delu nekog angažmana. A ako gledamo poziciju direktora Železnice Srbije, šta on može da uradi za razvoj tog preduzeća a da bude važno za Valjevo, čini mi se malo toga. Jer, Valjevo već ima kvalitetnu i dobru  infrastrukturu do Beograda, redovne polaske. Valjevo je značajan železnički čvor i ima značajnu ulogu u železničkom saobraćaju Srbije, samim tim i tretman.

Da li ste mesto generalnog direktora prihvatili zato što je to bio profesionalni izazov, zato što je to korak više u  karijeri, zato što je to bila preporuka ili zahtev Demokratske stranke, ili je u pitanju nešto četvrto?

– Možda od svega po malo, a ništa od toga dominantno. Ono što je evidentno jeste da je izbor direktora državnih javnih preduzeća deo političkog dogovora i stranke koje preuzimaju odgovornost za vođenje pojedinih javnih sistema kandiduju svoje ljude na funkcije. A ako pitate šta je bio moj motiv, moram reći da nisam bio u poziciji da se samokandidujem, naprotiv. Ako pitate zašto sam prihvatio da radim ovaj odgovoran posao, onda je to svakako izazov da se u sistemu kakav je Železnica reše neki problemi i napravi pomak na bolje, a prostora za to ima.

A da li ste bili u prilici da odbijete kandidaturu?

– To je, valjda, prirodno da svako ima pravo izbora, pa i da odbije neku kandidaturu. Ali to nije bila klasična kandidatura. To je bio dogovor unutar stranke (DS) ili podela poslova i odgovornosti. Tako je odlučeno da neki ljudi preuzimaju odgovornost, funkcije u državnim organima, Vladi Srbije i Narodnoj skupštini, javnim preduzećima, dok drugi ostaju da obavljaju važne funkcije u svojim sredinama, na lokalnom nivou. To je deo dogovora na osnovu afiniteta, referenci, iskustva, umeća i tako dolazi do rasporeda kadrova unutar stranke (DS). Dakle, to da li će neko iz unutrašnjosti doći i preuzeti neku državnu funkciju ne zavisi samo od njegove želje, to zavisi i od mnogo čega drugog.

Prvi čovek Železnice Srbije ste tek nešto više od 15 dana. Malo vremena da bi se donosio zaključak o tome kako funkcioniše to javno preduzeće. Ipak, kakvi su prvi utisci?

– Nema nekih posebnih iznenađenja ili nečega što se nije moglo očekivati u jednom složenom sistemu kakav je preduzeće Železnice Srbije. To je zaista veliki sistem sa skoro 20.000 zaposlenih, sa važnom funkcijom pružanja usluga u putničkom i teretnom saobraćaju. Železnice Srbije su deo sistema železnice Evrope i sa te strane je velika odgovornost onih koji danas rade u Železnici, uz sve  probleme i stanja u infrastrukturi, opremljenost u voznim sredstvima.

Vaša odluka o stopiranju isplate naknade prethodnom direktoru Železnice, Milanku Šarančiću, od preko 600.000 dinara, bila je među vestima dana i to je, po mnogima, bio nagoveštaj da će prestati praksa u državnim preduzećima da se  isplaćuju enormno visoke plate i druge naknade direktorima. Mnogi su  prokomentarisali, ako se po jutru dan poznaje, Vi ćete biti moralniji od Vašeg prethodnika.

– Ne mislim da je ta odluka bila vredna tolike medijske pažnje. To je samo jedna od odluka kojima treba da se eliminišu enormne isplate zarada. Suštinski potezi, koji se pre svega odnose na kvalitet i poboljšanje poslovanja Železnice, ali i bezbednosti u zelezničkom saobraćaju, tek treba da uslede.

U danu kada razgovaramo o platama u državnim preduzećima, rad Skupštine Srbije je blokiran jer opozicija traži ostavku Bojana Krišta, direktora Aerodroma Beograd, koji je primio platu 3.600 evra i stimulaciju 11.500 evra.

– Sad imam priliku da vidim kako sve to funkcioniše, tačnije kako izgleda obračun i isplata zarada direktorima u javnim preduzećima. Ali, ne znam precizno kolika su bila primanja mog prethodnika, iz meseca u mesec. Što se tiče primanja direktora Aerodroma Beograd, mogu da ih komentarišem sa negativnim stavom jer nije moguće u ovim uslovima zaraditi toliku platu. Možda postoji neko objašnjenje, mada nisam shvatio da direktor Aerodroma „Nikola Tesla” ima nameru da to objasni.

Vi niste prvi Valjevac u Železnici Srbije. Pre Vas  bio je Milomir Minić, a danas je  tu još nekoliko Valjevaca. Da li Valjevci u Železnici imaju strategiju brze pruge Beograd-Valjevo?

– Nije to pitanje uticaja Valjevaca pojedinačno, niti bilo koga u Železnici Srbije. Budućnost srpske železnice i njene modernizacije je u nadležnosti resornog ministarstva i Saobraćajnog instituta, u saradnji sa rukovodstvom železnice, dakle onih koji treba da sagledaju i uz argumente donesu odluku kako će izgledati rekonstruisane  pruge u Srbiji i to kada se obezbedi dovoljno novca, pre svega iz kreditnih aranžmana. Sigurno ćemo u narednom periodu kroz ulaganja u obnovu infrastrukture, pre svega na koridoru 10, koji je prioritet svih prioriteta ne samo za Srbiju nego i za Evropu, dobiti kvalitetnije pruge, manja ili gotovo nikakva kašnjenja vozova. Procene su da se radi o ulaganjima od skoro četiri milijarde evra na koridoru 10. Ta ulaganja u svakom slučaju doprineće i da pruge Srbije budu brze pruge.

Što se tiče pruge Beograd-Bar, u okviru koje je i deonica Beograd-Valjevo, koja se dosta koristi i interes Železnice Srbije, ali i građana Srbije i Valjeva, je da bude u dobrom stanju i da pruža kvalitetnu uslugu. Verujem da ćemo imati kvalitetnu prugu i kvalitetna vozna sredstva. Ne bih komentarisao uvoz vagona iz Švedske, koji su zaokupljali pažnju javnosti, ali mogu da obećam da će ubuduće pažnju javnosti zaokupljati samo pozitivne odluke i dobri  poslovni aranžmani.

S obzirom na to da u Beogradu trenutno ima nekoliko Valjevaca na važnim funkcijama – Slobodan Ilić, državni sekretar u Ministarstvu finansija, Vidosava Džagić, potpredsednica Privredne komore Srbije, i Vi – da li imate strategiju o tome koji su prioritetni projekti  za razvoj grada i kako da pomognete, ili izlobirate, da za njih budu obezbeđene pare iz republičke kase?

– Strategija je ozbiljna reč koja se olako upotrebljava. To bi značilo da postoje sve analize, sagledavanja, usaglašavanja i jedan sveobuhvatan plan. Stoga, ako me pitate da li postoji takva strategija, onda je odgovor da ne postoji. Ali ako me pitate, da li postoji volja, želja i dogovor da se nešto čini u tom pravcu, onda je odgovor da! – Bilo bi neodgovorno i štetno da mi, koji smo u Beogradu na funkcijama u državnim organima i preduzećima, svako na svom poslu, a potom i svi zajedno, ne učinimo nešto konkretno da Valjevo vidi boljitak. Pa da kažem i korist od toga što smo na mestima gde se odlučuje ili što možemo da lobiramo i utičemo na donošenje nekih odluka, a važne su za grad.

Da preciziram: ako je za Valjevo prioritet izgradnja industrijske zone, jer je to pretpostavka novih investicija i novih radnih mesta, a to ne može da finansira Grad nego su potrebne i republičke pare, da li ćete lobirati da Valjevo dobije neophodna sredstva?

– To je toliko nametljivo pitanje da se čak ne može smestiti ni u kontekst političkog i ako bi sada, kada bismo govorili o donošenju odluka, rekli da sve proizilazi iz nekog političkog dogovora.

A zar ne proizilazi?

– To pitanje hoću da vidim kao pitanje koje nadilazi bilo kakve političke interese i koje se ne donosi u atmosferi političkih dogovora, ucena, uslovljavanja, nego se donosi u kontekstu sagledavanja neke nužne potrebe i apsolutnog prioriteta. Ako kažemo da je  nezaposlenost pitanje svih pitanja, ako želimo da rešimo problem nezaposlenosti u Valjevu, onda moramo obezbediti da se u grad ulaže, da se dovedu investitori koji će otvoriti nova radna mesta. A ako nemamo uređenu industrijsku zonu, koja je infrastrukturno opremljena, uz razrešene imovinsko-pravne odnose, onda nema ni novih investicija. Stoga odgovor na Vaše pitanje, da li imamo strategiju, glasi – da, imamo. Da li imamo želju i obavezu da obezbedimo industrijsku zonu u što kraćem roku i da činimo sve u tom pravcu, onda je i tu odgovor pozitivan.

I pored toga što ste službom vezani za Beograd, Vaš radni dan, uključujući i putovanje na relaciji Valjevo-Beograd, traje više od 14 sati. I pored velikih obaveza, odlučili ste da ostanete odbornik u Skupštini grada Valjeva.

– Funkcija odbornika je važna. Logično je da ljudi koji su u predizbornoj kampanji, promovisali neke ciljeve, razgovarali o tome sa građanima, to sada, kada su na vlasti, i ostvare. Ne mislim da je učešće u radu Gradske skupštine i da je pozicija odbornika toliko jaka da se samo sa te pozicije može nešto uraditi i uticati na odluke. Ali, naša je obaveza da radimo u interesu grada i građana. Bez obzira na to što sam, kako kažete, sa službom u Beogradu, ja živim u ovom gradu i želim da bude bolji nego što je sada. Valjevo i Valjevci imaju potencijal i zato mi je stalo da to bude i iskorišćeno. Naravno, potrebno je vreme, ali iskreno verujem da će se za to boriti i svaki od 51 odbornika  i svi oni koji su danas na vlasti u gradu.

Nije bilo lako napraviti koaliciju. Bilo je dosta razgovora, pregovora, kompromisa. Rezultat je – zajedno  DS, SPS-PUPS, DSS, G 17 plus i SPO. Da li ste zadovoljni kako funkcioniše koalicija ili biste nešto menjali?

– Valjevsku koaliciju čine partije koje su različite ideologije, ali istih ciljeva. Te ciljeve možemo zajednički ostvariti bez obzira na to što nam se razlikuju principi, naravno uz kompromis i toleranciju, što danas u velikoj meri čini svaki od koalicionih partnera. Ako me pitate da li sam zadovoljan, moj prvi odgovor je – ne mogu da kažem da sam zadovoljan jer bi to značilo da 28 odbornika, koji čine skupštinsku većinu, razmišljaju kao Demokratska stranka, a to je nemoguće.

Nisam ni nezadovoljan. Ne mogu da kažem da postoji neka opstrukcija u kojoj mi žrtvujemo svoju politiku, ili svoje planove, zarad opstanka koalicije. Možda će me događaji u budućnosti demantovati, ali ovog trenutka ne mogu da kažem da je Demokratska stranka,  kao stub koalicije, obećala ili osmislila nešto što treba da se realizuje u gradu, a da zbog kompromisa to ne bude učinjeno. Možda će zvučati demagoški, ali moram reći: Sve dok budemo radili u interesu grada i građana i realizovali  prioritetne poslove, do tada će koalicija funkcionisati. Sigurno nećemo žrtvovati interes grada zbog svojih pozicija.

Da li je odluka da se organizuju dve Gradske uprave, rezultat uslovljavanja koalicionih partnera? Koliko je tačno da se prave dve uprave za dve partije, DS i SPS, jer niste mogli da se dogovorite ko će biti načelnik, Jelica Stojanović ili Dragana Đenić, pa je pronađeno rešenje – jedna uprava demokratama, druga socijalistima?

– To apsolutno nije tačno. Moram reći da prilikom razgovora i dogovora o pravljenju koalicije nije pomenuto ni jedno ime. Bilo je reči o tome kako treba da funkcioniše Gradska uprava i da li je racionalno rešenje za kvalitet rada podeliti upravu na dve. Nakon višemesečnih razgovora i analiza, zaključili smo da Upravu treba podeliti, pre svega zbog efikasnosti, upravo na dve. Mogu da tvrdim da ni jedno jedino ime nije pomenuto u toku tih razgovora. Naš stav je da na čelu uprave budu profesionalci i oni koji imaju iskustva na takvim poslovima.

Da li to znači da je predlog za dve uprave proistekao  iz namere da rad i organizacija poslova budu efikasniji i funkcionalniji, a ne iz političke nagodbe i želje da se udome partijski kadrovi?

– Naravno da je i mesto načelnika Gradske uprave deo koalicionog dogovora, ali taj dogovor nije na štetu kvaliteta rada Gradske uprave. Međutim, moram da naglasim da nisu u pitanju pojedinačne i lične ambicije i želje, niti razmeštaj nekih kadrova. Nije reč o partijski zaslužnim pojedincima, koje treba udomiti, pa se zato prave dve uprave. Zakon o lokalnoj upravi daje mogućnost formiranja čak i šest gradskih uprava, što su neki gradovi iskoristili. Sremska Mitrovica ima šest, Užice tri, mi smo procenili, a tako je i u statutu grada, da formiramo dve uprave. Žao mi je što neko misli da je predlog o dve uprave rezultat zbrinjavanja partijskih drugova. Priznajem, bilo je takvih slučajeva, ali ovo nije taj slučaj.

Da li ste zadovoljni dosadašnjim učinkom valjevske vlasti čiju okosnicu čine demokrate? Ponajpre, da li ste zadovoljni radom gradonačelnika?

– Da, potpuno sam zadovoljan. Tim pre jer znam sa kakvim se sve problemima  suočava, kakve planove ima i koje poteze povlači, a koji još nisu promivisani u javnosti ili su takve prirode da jednostavno i nisu dospeli u javnost. Naravno, ostaje da ova moja tvrdnja bude i argumentovana kroz rezultate rada i konkretne poslove, ne samo gradonačelnika nego i njegovih saradnika.

Ostalo je nejasno zbog čega je Aleksandar Mitrović napustio Gradsko veće. U objašnjenje da je to učinio kako ne bi došao u sukob interesa mnogi nisu poverovali.

– Isključivi razlog zbog čega je Aca Mitrović doneo odluku da da ostavku na mesto člana Gradskog veća jeste usvajanje zakona iz kojeg proizilazi sukob interesa kada je u pitanju njegova delatnost i njegov politički angažman. Razgovarao sam sa njim i to mi je rekao. Svako ko poznaje Acu Mitrovića zna da je to razlog. On je sa puno ambicija, ozbiljnosti i želje da uradi nešto konkretno ušao u Gradsko veće i ni na koji način se nije dovodilo u pitanje njegovo učešće u radu Veća do trenutka usvajanja pomenutog zakona. I to je nešto što potvrđuje njegove moralne stavove kada je u pitanju politika. Zato ne treba dovoditi u pitanje razloge i motiv njegove ostavke.

Kao što je nova vlast i obećala, raspisani su konkursi za direktore javnih preduzeća i ustanova. Međutim, kada se pročitaju uslovi, ponajpre oni koji se odnose na godine iskustva, čini se kao da su konkursi namešteni za trenutne v. d. direktore.

– Jedan vid preuzimanja odgovornosti za vršenje vlasti jeste i kandidovanje ljudi na određene funkcije, a određena funkcija svakako jeste mesto direktora u javnim preduzećima i ustanovama. Kako je moguće drugačije izabrati direktore nego dogovorom onih koji treba da obezbede funkcionisanje tih institucija.

Ako je već tako, zašto su raspisani konkursi. Zašto nisu izabrani direktori bez konkursa kao što su birani poslednjih nekoliko godina?

– Poslednji put konkursi su bili raspisani 2001. godine, kada je Demokratska stranka bila na vlasti. Sada, 2008. konkursi su ponovo raspisani. Naravno ne vezujem to samo za demokrate. Dogovor je svih partija koje su u koaliciji da se raspišu konkursi. Postoji bitna razlika između imenovanja bez konkursa i sa konkursom. Naime, vršioce dužnosti direktora možete razrešavati i postavlljti na svakoj sednici Gradske skupštine bez obrazloženja i taj čovek nema sigurnost, nema mandat, samim tim ni odgovornost za ono šta i kako radi. Oni koji konkursom budu izabrani moraju ispunjavati sve uslove koji su navedeni u statutu i njihov mandat je na četiri godine. Samim tim njihova sigurnost je veća, ali i odgovornost. Ali, priznaćete da ima primera gde nismo smenjivali direktore samo zato što nisu članovi stranke. Vodili smo računa o stručnosti i sposobnosti takvih direktora i naravno zadržavali ih jer su pokazali kvalitet i ostvarili dobre rezultate. A takvih primera ima, poput Vidraka, Moderne galerije, Muzeja, Biblioteke.

Moj je stav, međutim, da direktori ustanova kulture treba da budu birani na nekoliko godina i ukoliko su ostvarili dobre rezultate ne treba ih smenjivati bez obzira na to kako se menja odnos političkih snaga. Ali, u javnim preduzećima i komunalnim sistemima nije moguće obezbediti funkcionisanje tih sistema ako to nije politički dogovor i ukoliko ti ljudi nemaju punu saradnju sa onima koji su na vlasti. Pritom, naravno, treba voditi računa o tome da su to kompetentni, stručni ljudi, koji poznaju funkcionisanje javnih preduzeća.

Pitanje za kraj, kada ste se poslednji put vozili vozom?

– Ako isključim jednu kraću vožnju ovih dana, a vezana je za jednu nenajavljenu noćnu kontrolu poslovodstva Železnice, poslednji put sam se vozio vozom... Trenutno ne mogu  da se setim... (razmišlja...) Setio sam se! Bilo je to pre tri godine, putovao sam do Podgorice.

***
Kada sam na kraju g. Markovića pitala sa kim sam  razgovarala – sa Milovanom Markovićem, generalnim direktorom JP Železnice Srbije, predsednikom Opštinskog odbora Demokratske stranke ili odbornikom u Skupštini grada Valjeva, bez razmišljanja je odgovorio: „Sa predsednikom Demokratske stranke u Valjevu, odbornikom, direktorom...”.