| Decembar 2013
Violeta MiloševićNova direktorka Valjevske biblioteke
Zdravko Ranković
Violeta Milošević
Petočlani Upravni odbor Matične biblioteke «Ljubomir P. Nenadović» u Valjevu odlučio je 8. novembra da za novu direktorku te institucije kulture od nacionalnog značaja imenuje Violetu Milošević. Tako se izjasnilo četvoro članova Upravnog odbora. Preostaje još da njihovo opredeljenje najpre bude podržano od rukovodstva Narodne biblioteke Srbije a onda i da ga ozvaniči Ivan Tasovac, ministar kulture i informisanja.
Do ministarskog neozvaničenja moglo bi da dođe i zbog nekopetentnosti većinskog dela Upravnog odbora. Prema tome i za tamošnje donošenje odluka. U statutu Biblioteke je nedvosmisleno rečeno da ta tri člana «osnivač imenuje iz reda istaknutih stručnjaka i poznavalaca kulturnih delatnosti».
Pored Violete Milošević za tu direktorsku dužnost konkurisala je i Zorica Milinković, profesorka književnosti koja Valjevskom bibliotekom rukovodi od 2001. godine. Njih dve su svoje direktorske pretenzije ispoljile i u prvobitnom konkursnom postupku, sprovedenom još u maju ove godine.
Na tom propalom konkusu Upravni odbor se jednoglasno opredelio za politikologa Dragana Brankovića o čemu je u Reviji «Kolubara» i te kako pisano. Takvom izboru protivili smo se i javnim pismom tek izabranom ministru Tasovcu.
U odnosu na Brankovića, Violeta Milošević je znatno mlađa. Radi u Valjevskoj biblioteci, prethodno zaposlenje imala je u Omladinskom centru. Čini se da je radna i preduzimljiva.
Ono što i ovom prilikom valja reći je to da aktuelni valjevski bibliotečki Upravni odbor nije sledio odnedavno odomaćenu praksu javnog rada i odlučivanja. Nije pružao mogućnost da kandidati za direktore instutica kulture, pogotovo ako su one sa statusom od nacionalnog značaja, javno iznose svoje programe. A potom i da se zaposleni izjašnjavaju o tome ko je od kandidata najbolji za direktora.
Uzdamo se, inače, da smo se samim činom ponovnog raspisivanja konkursa za direktora Matične biblioteke «Ljubomir P. Nenadović» koliko-toliko primakli osnovnom smislu ovih naših dugotrajnih bavljenja tom institucijom – njenom udomljenju u novo i u veliko zdanje.
