| Februar 2009
Primena Internet rešenja......u Srbiji još uvek slaba
Larisa Ranković
Srbija zaostaje za većim delom Evrope u upotrebi tehnologija koje pojednostavljuju administrativne procedure i pospešuju rad državne uprave. Međutim, promene se ipak dešavaju.
Gradić Inđija je magnet za strance. Prošlog juna Inđija je privukla invaziju ljubitelja čuvenog američkog benda Red Hot Chili Peppers, dok je tokom nekoliko godina uspela da privuče preduzetnike svojim industrijskim zonama, poreskim olakšicama i obećanjima o „efikasnom i preduzetnički nastrojenim okruženjem”.
Sa 53.000 stanovnika u blizini reke Dunav i smeštena 40 kilometara severno od Beograda, Inđija se pročula zbog primene naprednih tehnologija u zemlji koja se još uvek bori sa buntovima papira i šalterskim redovima. Administrativne usluge inđijske lokalne samouprave dostupne su na zvaničnom veb portalu Opštine Inđija. Predsednik opštine Goran Ješić ističe da Sistem 48 omogućava preduzetnicima i građanima da dobiju potrebnu dokumentaciju posredstvom Interneta u roku od 48 sati.
Sistem 48 se temelji na programu koje su vlasti u Baltimoru u Sjedinjenim Američkim Državama koristile da informišu svoje službe o aktivnostima lokalne policije, objasnio je šef inđijske Službe za informacioni sistem i komunikacije, Mile Bodrožić. Stručnjaci Svetske banke navode da dostava informacija, javni predmeti i usluge građanima i preduzetnicima preko Interneta povećavaju transparentnost i efikasnost državne uprave, a smanjuju mogućnost prevare.
Primeri elektronske uprave su beleženje poreza, dobijanje dozvola, plaćanje kazni ili dobijanje odgovora na pitanja u vezi komunalnih usluga. Inđija nije jedina u Srbiji koja nastoji da iskoristi informacione tehnologije kako bi popravila efikasnost javne uprave. Opština Valjevo je objavila kontakt informacije za više od 350 službenika, podatke o dostupnom građevinskom zemljištu, te lokalne zakone i regulative. Valjevo je bilo jedan od prvih gradova u Srbiji koje je na Internetu objavilo glasačke informacije. Ali, još uvek nije moguće glasati elektronskim putem.
Sve to može da se promeni. Uoči predsedničkih izbora 20. januara, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković izrazio je nadu da će Srbi iz dijaspore uskoro moći da glasaju elektronskim putem. Otprilike 37.000 registrovanih birača iz Srbije žive u inostranstvu.
Nisu sve opštine u Srbiji napredne kao Inđija ili Valjevo. Mnogi građani još uvek troše puno vremena na ispunjavanje različitih dokumenata i posećuju fizičke kancelarije umesto virtuelnih.
Prema izveštaju o upotrebi informacionih tehnologija koje su 2005. godine sastavile Ujedinjene nacije, Srbija zauzima 40. mesto na listi 42 evropske zemlje i 156. mesto od 179 zemalja članica Ujedinjenih nacija. Izveštaj je apelovao da se u Srbiji uloži više sredstava u pružanje usluga posredstvom Interneta.
Ali, čak i da se ponudi više administrativnih usluga posredstvom Interneta, malo ljudi bi moglo da ih koristi, jer je zabeleženo da je tokom 2006. godine 13 odsto građana Srbije imalo pristup Internetu, što je mnogo manje od evropskog proseka od 43 posto.
Ministar za telekomunikacije i informatičko društvo Aleksandra Smiljanić je prošlog oktobra potvrdila da postoje izazovi u pružanju administrativnih usluga posredstvom Interneta. Dodala je da će više sredstava biti uloženo u poboljšanje usluga koje bi smanjile obim i skladištenje dokumentacije, i koje bi dovele Srbiju bliže standardima Evropske unije.
Srbija je prošle godine pristupila Programu konkurencije i inovacija Evropske unije, koji od nje zahteva dalja ulaganja u informacione tehnologije i javne usluge posredstvom Interneta. Od Srbije se takođe očekuje da usvoji zakone o privatnosti i zaštiti informacija.
Nespremni za elektronsku upravu – Sporost Srbije u primeni informacionih tehnologija je očigledna čak i u Ministarstvu za telekomunikacije i informatičko društvo, koje nije imalo vebsajt tokom prva tri meseca rada. Neka ministarstva Vlade Srbije još uvek ne objavljuju svoje elektronske adrese. „Verujem da ljudi koji rade u ovim ministarstvima koriste elektronsku poštu, ali ih jednostavno nisu objavili na veb stranicama,” rekao je Nebojša Vasiljević, zamenik ministra za telekomunikacije i informatičko društvo. „Možda su to uradili namerno.”
Vasiljević je dodao da je moguće da postoje nesporazumi zbog elektronskih adresa, jer su neke od njih objavljenje bez znaka Ž kako bi se blokiralo slanje neželjenih poruka. „Više puta su mi rekli da postoje greške u adresama na našem vebsajtu, jer umesto Ž stoji „at”, objasnio je on. „To smo uradili namerno da bismo onemogućili programima koji sakupljaju elektronske adrese da šalju neželjene poruke. Čak je mnogo efikasnije da se adrese uopšte ne objavljuju.”
Iako neke lokalne vlasti napreduju u uvođenju elektronske uprave, informacije koje pružaju nisu uvek povezane sa centralnim nacionalnim registrima. Nada Ivanković, koja radi u valjevskom matičarskom odeljenju, kaže da se podaci u njenoj kancelariji digitalizuju, ali da nisu povezani sa podacima drugih opština ili centralnom bazom podataka pa je dobijanje podataka iz drugih regiona otežano.
„Za razliku od Lutrije Srbije, koja koristi jedinstvenu bazu podataka za bilo koju uplatu tiketa i odmah ima pristup svim podacima, javne i državne administracije koriste više zasebnih baza,” objasnio je Predrag Martinović, šef Odeljenja za informatiku i razvoj Opštine Valjevo. I tamo gde je bilo napretka u ovoj oblasti, često je bio ograničen. Po rečima Slobodana Markovića iz neprofitnog Centra za razvoj Interneta, još će proći dosta vremena pre nego što će građani Srbije biti u prilici da podnesu poreske prijave ili obave uplate elektronskim putem, jer je država spora u primeni uredbi o elektronskom potpisu i privatnosti.
Evropska komisija je navela da Srbija mora da učini više kako bi uskladila svoje zakone o ličnim podacima i privatnosti sa evropskim standardima. Ministarka Smiljanić je navela da Vlada Srbije radi na zakonskom okviru koji će regulisati pristup elektronskim informacijama, kao što su lični i finansijski podaci. Neki građani Srbije kažu da Vladi treba više od kompjutera i informacionih tehnologija da bi poboljšala usluge. Inžinjer Duško Davidović koji je živeo u Švedskoj dve godine, nedavno se vratio u Srbiju. Po njegovim rečima, švedska administracija je efikasna i pruža većinu usluga preko Interneta.
Međutim, Davidović dodaje da nova informaciona rešenja neće promeniti situaciju u Srbiji. Takođe mora da se popravi stanje javnih usluga. „Švedska administracija nikada nije zadovoljna svojim radom i uvek se trudi da nađe načine kako da popravi rad, dok je naša administracija izgleda prilično zadovoljna trenutnom situacijom”, zaključio je on.
Ogled „Primena internet rešenja...” objavljen je u zborniku „Kojim putem ka Evropi” u kojem je 30 tematski srodnih radova. Prethodno su već publikovanih tokom proteklih pet godina u raznim časopisima a za pojavljivanje u ovoj knjizi izabrani su kao najkvalitetniji. Pored Larise Ranković u ovoj knjizi su još dva rada sa prostora nekadašnje Jugoslavije (autori su Boris Rašeta i Šefik Dautović). Zbornik je štampan na engleskom jeziku, izdavač je Austrijska novinska agencija a kao mesto njegovog objavljivanja označen je Klagenfurt (Celovec).
