• Kupovina/Pretplata
• Kontakt
• Marketing

• Home
• Revija Kolubara
• Knjige IP Kolubara
• Akcije
• O nama

| Februar 2010

Valjevci u dijaspori

Redakcija

U Reviji „Kolubara” od prošlog broja posebnu pažnju poklanjamo našim zemljacima u tzv. dijaspori. Onim ljudima iz čitavog Kolubarskog okruga, koje su život i poslovi odveli u druge zemlje, poneke i na druge kontinente. Tu svoju akciju započeli smo objavljivanjem početnog popisa stotinak Valjevaca trajnije nastanjenih u inostranstvu rešeni da na tome radimo i ubuduće. Objavili smo, za početak, i imena 15 nekadašnjih pripadnika srpske dijaspore, poreklom iz Valjevskog kraja, čiji su životi okončani daleko od zavičaja.

Naša je prevashodna želja da na taj način predstavimo što je moguće veći broj ljudi iz Kolubare i Podgorine i iz Tamnave i Kačera koji žive i rade u inostranstvu, bilo da su u pitanju države nekadašnje Jugoslavije i evropske zemlje ili su nastanjeni na drugim kontinentima.

Hteli bismo i da saznamo čime se ti naši zemljaci bave u inostranstvu, koliko su dugo tamo i koji su razlozi njihovih odlazaka. Interesuje nas i da li planiraju da se vrate u zemlju i pod kojim okolnostima. Zanima nas i šta im najviše nedostaje iz zavičaja i koliko često u njega dolaze.

Ovo im je poziv da nam se jave, da pišu o sebi i svojim tamošnjim prijateljima i poznanicima. Očekujemo da će sličan doprinos ovakvom našem nastojanju hteti i moći da pruže i mnogi naši čitaoci u zemlji.

Naše adrese su:

Revija „Kolubara”, 14000 Valjevo, Vuka Karadžića 16 (p. fah 105)

E-mail: ipkolubaraŽnadlanu.com

Finalni rezultat ove naše višemesečne akcije mogla bi da bude knjiga koja bi se, na primer, zvala „Ko je ko – Valjevci u dijaspori”.

Ubeđeni smo da ovakvo nastojanje Revije „Kolubara” ima i širi društveni značaj. Takvo naše uverenje potvrdili su Gradska uprava Valjeva i Skupština Opštine Mionica svojom spremnošću da podrže ovu akciju. Zajedništvo očekujemo i od ostalih opštine Kolubarskog okruga. 

Doktori nauka

Radomir V. Ašković (Mali Borak, 1938) – Doktorirao mehaniku na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu. Radio je u svim nastavničkim zvanjima na beogradskom Mašinskom fakultetu; otišao u Kanadu 1988; docnije postao profesor univerziteta u Valensijenu (Francuska).

Ivan T. Božin (Valjevo, 1931) – Rođen u lekarskoj porodici, završio medicinu (specijalista oftalmolog), radio kao profesor Ženevskog univerziteta.

Biljana Vesić – Bujanović (Valjevo, 1961) – Diplomirala 1984. na Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu; bila asistent na beogradskom Šumarskom fakultetu gde je stekla zvanja magistra i doktora nauka. Živi u SAD.

Momčilo M. Gavrilović (Poljanice, 1934) – Završio je 1953. godine Elektrotehnički fakultet u Beogradu, doktorsku disertaciju odbranio 1973. na Beogradskom univerzitetu, radio u Institutu „Mihailo Pupin” u Beogradu, među prvima u našoj zemlji bavio se kibernetikom, od 1972. godine radi u Centralnom institutu za energetiku i razvoj sistema u Montrealu.

Milovan R. Grbić (Valjevo, 1966) – Doktor tehničkih nauka. U Valjevu je završio Srednju medicinsku školu, diplomirao na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu. Doktorirao u SAD 1996; predavač je na Mašinskom i Elektrotehničkom fakultetu u Pitsburgu.

Mića R. Grujičić (Valjevo, 1952) – Doktor tehničkih nauka. Završio je Tehničko-metalurški fakultet u Beogradu, doktorirao u SAD, radi u Bostonu.

Danko P. Davidović (Valjevo, 1973) – Završio Mašinski fakultet u Beogradu, u SAD doktorirao 2009. godine.

Zoran D. Despotović (Valjevo, 1969) – Završio Elektrotehnički fakultet u Beogradu, doktorirao u Lozani, živi u Minhenu.

Danijela B. Dragojević (Belanovica, 1967) – Doktor ekonomskih nauka, živi u Engleskoj gde je i stekla zvanje doktora nauka. Završila Ekonomski fakultet u Beogradu.

Dušan B. Jevtić (Valjevo, 1950) – Doktor tehničkih nauka. Završio Elektrotehnički fakultet u Beogradu, radio izvesno vreme kao profesor Škole za više obrazovanje radnika u Valjevu, potom u SAD gde je magistrirao i doktorirao, sada je univerzitetski profesor.

Aleksandar B. Kolarov (Valjevo, 1960) – Diplomirao i magistrirao na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, dobio 1989. stipendiju Univerziteta u Nju Džersiju (SAD), u tom gradu je postao i doktor nauka. Sada živi u Prinstonu.

Aleksandar G. Milenković (Valjevo, 1962) – Diplomirao, magistrirao i doktorirao na Elektroteničkom fakultetu u Beogradu gde je izvesno vreme bio asistent i docent. Otišao 2001. godine u Irsku, potom u SAD gde radi kao univerzitetski profesor.

Olivera M. Mitrašinović (Valjevo, 1967) – Diplomirala biohemiju na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu. Bila je stipendista Fonda za stimulisanje i razvoj mladih talenata Srbije. U jesen 1996. odbranila doktorsku disertaciju u SAD. Radi na Katedri za genetiku Madicinskog fakulteta Stendorf univerziteta u Kaliforniji.

Olga Pantić – Krstanović – Po ocu rodom iz Gunjaka. Od 1944. godine bila je učiteljica u Peckoj, Carini, Debrcu i Draginju. Posle diplomiranja na Filološkom fakultetu u Beogradu službovala kao profesor. Po odlasku u nemačku doktorirala na Univerzitetu u Kelnu. Živi u Nemačkoj.

Mirko J. Popović (Valjevo, 1940) – Diplomirao metalurgiju na Tehnološkom fakultetu u Beogradu. Doktor fizičkih nauka postao Nemačkoj gde i sada živi.

Ivan S. Slačanin (Valjevo, 1952) – Diplomirao hemiju na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu. Otišao 1987. na stručno usavršavanje u Švajcarskoj gde je odbranio doktorsku disretaciju i sada ima sopstvenu laboratoriju za proučavanje lekovitog bilja i zaštitu čovekove okoline. 

Milorad Radojčić

Projektant nadoblakodera

Ljubivoje Babović iz Vračevića

Zanimanje: Građevinski inženjer – statičar, pronalazač.

Rođen 7. aprila 1935. u Vračeviću, Srbija, Jugoslavija.

Roditelji: Radovan; Kosara, dev. Molerović.

Porodica: supruga Natalija, dev. Durković, profesor; deca Vladimir (1965), profesor u Parizu, Branislava (1968), ekonomist i informatičar.

Obrazovanje: završio Vojnu pomorsku školu u Puli 1952; stekao diplomu građevinskog inženjera na francuskoj Visokoj školi umetnosti i zanatstva (CNAM – Conservatoire National des Arts et Metiers) u Parizu, usavršavao se i na drugim visokim tehničkim školama za oblasti mašinstva, metalurgije, primenjene mehanike, industrijske informatike, automatike i strukture materijala i stekao zvanje magistra tehničkih nauka.

Službovanja: 1962-66. u LUMUS-u, firmi za izgradnju rafinerija, Pariz; 1967-69 CFRM, fabrici metalnih konstrukcija, Pariz; 1969-79. Stein Industry, nemačkoj firmi za izgradnju termoelektrana; 1979-82. ZFEM, građevinskoj firmi u kojoj je radio proračune za termoelektrane Kosovo A i B; 1992-96. u građevinskoj firmi OTH. DOS; publikovao više desetina knjiga iz oblasti tehničkih nauka, napravio nekoliko hiljada programa za ličnu upotrebu i desetine izuma prezentirao na međunarodnim skupovima i izložbama izuma i patenata u Barseloni, Briselu, Parizu i dr; u Zapadnoj Evropi poznat je po svojim smelim projektima za naredni milenijum – letilice savršenije od svih koje poznajemo, hidrocentrale na rekama i morima, jednostavnije a jače od današnjih i posebno, projekti zgrada na morskim površinama; najveće interesovanje izazvao je njegov projekat zgrade na morskoj površini visoke 10 km. sa 2.500 spratova za dva i po miliona stanara, nazvane nadoblakoderom, jer bi bile osam km iznad oblaka; projekat za ovaj velegrad sa opisanim građevinskim materijalom, statikom, uslovima za život i korišćenje energije iz prirode izaziva nevericu za koju autor kaže da je posledica sadašnjeg nivoa ljudskog znanja i nesposobnosti poimanja predstojeće snage ljudskog uma.

Emigracija: 1956, razlog politički.

Državljanostvo: jugoslovensko.

Nacionalnost: srpska.

Vera: pravoslavna.

Jezik: srpski, francuski.

Slava: Đurđevdan.

Knjige: Milovana Danojlića,

Pesnička zbirka: „Furunica” Milovana Danojlića.

Adresa: 26, Rue Chapou, 75003 Paris, France.

(Iz leksikona „Srbi u svetu – ko je ko 1996-99”, Beograd – Los Anđeles 1999)

Dragana StankoviĆ-Caubek (1947) – Posle Gimnazije studirala hemiju u Beogradu. Do udaje, 1979. godine, radila je u valjevskoj Tehničkoj i Ekonomskoj školi; potom živi i radi u Beču.

Svetlana Šlezinger-Klep (1948) – Više razrede osnovne škole i dva razreda  Gimnazije učila u Valjevu, potom školovala se u Beogradu. Medicinu je studirala na Bečkom univerzitetu gde je specijalizirala stomatologiju. Sve vreme ima sopstvenu ordinaciju nedaleko od Beča. Ćerka Izabela (1978), klinički psiholog, radi u Beču, udata, ima ćerku; sin Aleksandar (1984), završio međunarodnu ekonomiju u Beču gde i živi.

Spasenija Cana JankoviĆ-Behada (1947-2002) – Posle Gimnazije diplomirala arapski jezik na beogradskom Filološkom fakultetu. Bila je udata za Marokanca, radila u jugoslovenskom konzulatu u Kazablanki. Ima ćerku Lejlu i sina Samija koji žive i rade u Valjevu.

Maja JankoviĆ-Kolar (1971) – Završila je menadžment u Njujorku gde od 1999. živi i radi.

Zorica VujiĆ, udato Tehlerijan (1946-1995) – Završila je opštu psihologiju u Detroitu. Sin Kristofer (1975), lekar specijalista interne i nuklearne medicine, oženjen, ima sina Danila, živi i radi u Dalasu (Teksas). Ćerka Katarina Vujić-Tehlerijan-Vladimir (1979), završila tehničke nauke, udata, živi i radi u Hjustonu. Zoricin suprug vratio se iz Hjustona, radio je u Valjevu, živi u porodičnoj Vujića kući.

Nada Ivanović

GORAN SREĆKOVIĆ, 1963. Valjevo. Osnovnu školu i gimnaziju završio u Valjevu. Građevinski inženjer, magistar (Građevinski fakultet Beograd); doktorirao na Univerzitetu Britanske Kolumbije (Vankuver, Kanada). U Vankuveru živi od 1993. Sada radi kao specijalista za energetsko planiranje u kanadskoj državnoj agenciji BC Hydro. Oženjen Marinom.

DUŠAN Ž. BOŽIĆ, 1958. Valjevo. Diplomirani pravnik, bivši sudija Opštinskog suda u Valjevu, zatim advokat. Sada živi u Nemačkoj sa porodicom.

MIRA (Toma) ĐURIĆ, 1959. Valjevo; Valjevska gimnazija, inženjer elektrotehnike; živi i radu u Vankuveru, Kanada

ŽIVORAD MILUTINOVIĆ, 1958. Valjevska Loznica; Valjevska gimnazija, inženjer šumarstva; živi i radi u Kanadi

ZORAN (Milan) NINIĆ, 1958. Valjevo; Valjevska gimnazija, inženjer elektrotehnike; živi i radi u Kanadi

Svetozar Cvele TanaskoviĆ (London) je saobraćajni inženjer.

Miloš Petrović