| Januar 2010
Hrkljuš u pravosuđu
Branko Ž. Vićentijević
Okružni sud u Valjevu
Reforma pravosuđa donela iznenađenja pri reizboru sudija i tužilaca – u Vrhovnom sudu Srbije više nisu Janko Lazarević i Miško Vićentijević, napredovali su sudije Ivan Negić, Marina Jakić, Snežana Dimitrijević i tužilac Milan Radivojević * Obrazloženja o neizboru tek će uslediti, a valjevsku javnost najviše intrigira zbog čega su „poginuli” Dragan Obradović, Milan Aleksić i Mitar Đenisić, sudije Okružnog suda
Decembar 2009. obeležila je kruna dugo najavljivane i, kažu, temeljno pripremane reforme u pravosuđu Srbije, koja nije mimoišla ni Kolubarski okrug. Posle svega, kada su se prvi utisci slegli, nije slučajno Vida Petrović Škero abdicirala sa mesta predsednika Vrhovnog suda Srbije niti je njena naslednica na tom mestu Nata Mesarović slučajno rekla da će „biti iznenađenja”.
Valjevci su, dakle, u Vrhovnom sudu Srbije ostali bez Janka Lazarevića, koji je bio i zamenik predsednika i v. d. predsednik tog suda, i Miodraga Miška R. Vićentijevića. Prvom je, naš je utisak, glavu „odsekao” slučaj „Ibarska magistrala” i istup u javnosti Nate Mesarović tim povodom, a drugom učešće u Krivičnom veću koje je prevremeno pustilo na slobodu sa šestomesečne (!) robije Milorada Bracanovića, po svemu i te kako upletenog u ubistvo premijera Zorana Đinđića.
U ovoj „podeli karata” napredovali su Milan Radivojević među tužiocima, a među sudijama Ivan Negić i Marina Jakić, takođe iz Valjeva, Snežana Dimitrijević i Boža Vasić sa Uba. U Okružni sud prešli su Veljko Marić, koji je v. d. predsednik, pa Vesna Herceg i Jasmina Terzić.
REIZBOR – Nisu reizabrani Dragan Obradović, dosadašnji predsednik Okružnog suda, kao i sudije tog suda Milan Aleksić – po mnogima najveće iznenađenje, Mitar Đenisić (od ubskih sudija nije reizabrana Mitrova supruga Dragica i Branislav Ivanović.) U niži sud su „prekomandovani” Dušan Živković i Ivana Ristivojević. U valjevskom Opštinskom sudu, čiji je v. d. predsednik Ljilja Karać, nisu ponovo izabrani Vida Brdarić, Slobodan Antić, Mirjana Novaković, Snežana Jovanović, Milka Džoković, Rosa Mazić, Jasmina Mišković… U Lajkovcu nije izabran Radomir Bućković, u Ljigu tužilac Gavrilović, u Mionici sudije Đurić i Panićka, zamenik tužioca Jovanovićka; predsednica tog Opštinskog suda Branka Piper nije ni konkurisala. U valjevskom Opštinskom tužilaštvu nije reizabrana Ana Nikić, verovatno „kolateralna šteta” činjenice da joj je muž Mladen advokat.
„Start na prvu loptu” mogao bi dovesti do zaključka da su Đenisić, Obradović i Aleksić „poginuli” na Makijevom slučaju iz 1999, koji još nije okončan – Đenisić je dosudio tri godine zatvora (ta presuda je ukinuta pred Vrhovnim sudom Srbije), istragu je započeo Aleksić u Opštinskom, a okončao Obradović u Okružnom sudu pred kojim je i suđeno. Drugi „autori”, pak smatraju da je Obradović „pao” zbog još nekoliko nerešenih slučajeva, koji se vuku godinama (ubistvo na Gradcu, slučaj Aranutovića), te da njemu i Aleksiću višemesečni pritvor, pogotovo posle prvostepene oslobađajuće presude za navodno silovanje maloletnice, nije mogao da oprosti biznismen „Tapos” iz Osečine, kažu „ugledni finansijer DS-a”. Konačno, najtvrđa struja, bez iole opipljivih dokaza, misli da su Obradović i Aleksić „stradali zbog Laze bombaša”. Njihovo objašnjenje je da, ako se radi o organizovanoj kriminalnoj grupi, onda je uz policiju, gde je novi načelnik stigao sa Novog Beograda, do „provetravanja” moralo doći i u pravosuđu.
Neizabranim sudijama još niko nije objasnio šta se desilo, sve se svodi na medijske spekulacije i pravosudne kuloare. Nata Mesarović veli da svakom može da pogleda u oči, te da će kolege, koje su sada ostale bez posla, dobiti pismeno obrazloženje. Tada će se videti ko je nedovoljno i nekvalitetno radio, ko nije talentovan, kome je bračni drug advokat, ko je, eventualno, nedostojan sudijske i tužilačke funkcije.
POLITIKA – Učešće, međutim, niškog advokata Boška Ristića, predsednika nadležnog odbora Narodne skupštine Srbije i uglednika vladajućeg DS-a, u „Utisku nedelje” TV B-92, više no posredno ukazuje na to da je politika i te kako odlučivala. Da je Ristić bio uticajan, verovatno i Duško Petrović, potpredsednik DS-a, prethodnik aktuelne ministarke Snežane Malović (rođ. Lukić), poreklom iz Sovljaka kod Uba, što bi eventualno moglo imati uticaja na „preskakanje” rangova pojedinih sudija iz Ubskog suda.
Da je pravda spora ali dostižna pokazuje primer tužioca Milana Radivojevića, koji je sada izabran u Apelaciono tužilaštvo, u Beograd, a svojevremeno je, sa Miroslavom Milakovićem i Milojem Lalom Đurićem, na pravdi Boga bio razrešen dužnosti zamenika okružnog tužioca. Kao što je sada nejasno, recimo i to, zbog čega je Dragana Tadić Petrović ponovo ostala u Opštinskom sudu ili zbog čega 2000. okružni tužilac valjevski nije bila Zorica Petrović Đorđević.
Na sudijske i tužilačke funkcije, po zaključenju ovoga broja Revije „Kolubara”, izabrano je nekoliko novih, mladih pravnika. Među predloženima, uz sva uvažavanja onih kojima se posrećilo, nema Ognjena Žeravčića, koji je zanat pekao u Okružnom i Opštinskom sudu. Opet sem časnih izuzetaka, proseci ocena i dužina studiranja predloženih (verovatno i izabranih) kandidata za sudije i tužioce ne uveravaju da je Žeravčić zasluženo „ostao u bubnju”. Ako je Ognjenov greh to što je sin Mirka Žeravčića, sudije Okružnog suda u penziji, pred kojeg policija nije išla bez debelih dokaza protiv pritvorenog i osumnjičenog, onda će oni koji su tako birali, kad-tad morati da stanu pred ogledalo sopstvene savesti.
Na kraju, reforma pravosuđa je bila neophodna, posebno je temeljnu rekonstrukciju zasluživao Vrhovni sud Srbije. Realna je, međutim, opasnost da ne bude gore od već viđenog. Jer, pravosuđe u Srbiji je tokom kriznih godina kako-tako preživelo nekoliko ataka politike. Od čuvenog Tmušićevog, ako se ko još seća tog beogradskog pravosudnog velmože, „ otišli jedni, izabraćemo druge”, do Batićevih „mladih lavova” Vekarića i Eždencija, koji su se, hvala na pitanju, snašli i posle abdikacije „političkog tate”. Uostalom, aktuelnu ministarku Malović takođe je „izmislio” Vladan Batić.
Što bi rekao jedan uglednik beogradskog Pravnog fakulteta, sa kojima je autor ovoga teksta tek ovlaš razgovarao, očito je da pravosuđe nije moglo samo da reši nagomilane probleme, pa je u pomoć pozvalo politiku. A kad političari dođu u pomoć…
