| Januar 2013
Valjevac ličnost 2012.
Redakcija
Plaketa "Ljubomir Nenadović"
Revija «Kolubara» će 11. januara izabrati Valjevca ili Valjevku ličnost 2012. godine. To će u ime ovih novina učiniti žiri koji sačinjavaju naši novinari i saradnici, a pridružiće nam se, prema već poodavno ustaljenoj praksi, i poneki od dosadašnjih nosilaca ovoga zvanja.
Najavljujući novi izbor Valjevca ili Valjevke ličnosti godine donosimo i prve predloge za to zvanje. Istovremeno podsećamo da za ličnost godine konkurišu uspešni industrijalci i zemljoradnici, zanatlije i trgovci, đaci i profesori, političari i sveštenici, umetnici i sportisti, naučnici i novinari... Konkurišu, dakle, Valjevke i Valjevci svih zanimanja, bez obzira na pol, starost i prebivalište, takođe i bez obzira na politička i druga uverenja.
Nosilac zvanja Valjevac ličnost godine proglašava se na početku svake nove za proteklu kalendarsku godinu. Uvek se dodeljuje samo jednoj osobi.
Dobitniku ovog počasnog zvanja pripada, kao trajan spomen, plaketa sa likom Ljubomira P. Nenadovića (rad keramičara Milovana Blažića).
1.
Sve dok nije ove jeseni zatvoren takozvani zdravstveni prsten oko Valjeva, malo ko je znao da je “Medicinsko selo” jedinstvena preventivna akcija u Srbiji. Tokom nje su lekari opšte prakse, specijalisti, medicisnke sestre i tehničari, laboranti, služba hitne pomoći i ostalo osoblje na noge odlazili kod meštana u najudaljenijim selima i zaseocima, pa i u zadnjim kućama, na prostorima Valjevskog kraja.
Iza ovog zdravstvenog karavana, koji uz prekide traje skoro dve decenije, stoji Dom zdravlja u Valjevu, a od prvog dana uz neverovatni entuzijazam, istrajnost i stalne inovacije primarijus dr RADIŠA JOKIĆ, kao svojevremeni direktor ove ustanove, odnosno načelnik opšte službe. Posle svih godina organizovanja bilans “Medicinskog sel” je za dubok naklon, jer je u improvizovane ordinacije, od školskih učionica, zadružnih domova do vojničkih šatora, ušlo više od 1.500 seljana dok je broj pregleda trostruko veći. Tokom preventivne akcije niko nije tražio overene zdravstvene knjižice a za novčanik je bilo hvatanja jedino prilikom kupovine lekova u terenskim apotekama.
Prilikom odogodišnjeg desanta belih mantila na Brankovinu i mesnu zajednicu Dračić, na teren je dobrovoljno izašlo preko sto medicinskih radnika a zahvaljujući upravo dr Jokiću, stvorena je atmosfera da je bilo i specijalistima prestižno i značajno da nekom kozjom stazom stignu do potencijalnog pacijenta. Iako je nedavno jedan srpski ministar zdravlja otvoreno kazao da bi građane posle 50 godina starosti, koji ne idu na periodične preventivne preglede, trebalo kod lekara odvoditi pod pratnjom policije, dr Jokić je pronašao lek za izbegavanje takve neprijatnosti. Pre nego što proda svoj patent “Medicinskog sela” predlažem da ponese laskavo priznanje - Valjevac ličnost za 2012. godinu.
Budo Novović, novinar lista “Politika”
2.
Svaka sredina vole i voli kad može da se pohvali sa nekim ko je postao nešto i neko, e da može sa njim da se poistoveti, da sebi na značaju. Ni Valjevo nije izuzetak, i ono je imalo s čim se pohvaliti u tu prošlost. Da ne nabrajam, ima toga.
Zato bih bi ukazao na jednog mladog druga gospodina koji u ovom teškom vremenu zaslužuje svu pažnju i afirmaciju. Radi se o ĐORĐU MILIĆEVIĆU, članu i poslaniku, pa i portparolu, Socijalističke partije Srbije. Ima jošte zaduženja Đorđe: zamenik predsednika Poslaničkog kluba, član Odbora za kulturu i informisanje skupštine Srbije, pa jošte, zamenik člana Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, zamenik člana Odbora za evropske integracije, i pride član, umal’ omašim tastaturu, Delegacije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. Priznajem, znao sam da odmahnem glavom, ta to je partijska stvar, ali videh da je naš Đorđe predložen, što znači izabran, za Člana Programskog saveta Radio Televizije Srbije. To vam je ono telo gde su, čini mi se, bivali Matija Bećković, Dejan Mijač, i drugi Valjevci. Sad će tu bude Đorđe, na ponos Valjeva i Srbije! Kakav bre onaj Pomoćnik Radoica Karić, kome, vele, snajka lično Vesna Zmijanac, koji more bidne nešto u lokalu, Đorđe je internacionalni i vaseljenski zakon za njega.
Dakle, ne treba sumnjati da će Đorđe odgovoriti i ovome zadatku, kao i što je drugim zadacima odgovorio, razume se u ime građana Valjeva i Srbije. Naravno da je naš Đorđe, koji je, kao što se vidi iz priloženog, sinonim za ove naše novije uspehe i druge napretke, tema zlih, zavidnih i onih iza kace. Tako vele da je Đorđe, kome u priloženoj biografiji piše da je dipl. ekonomista, završio tamo neki zanat za vodokotliće, da je Naše fakultete i druge mastere pribavio dok je obnaš’o mesto zamenika predsednika Gradske skupštine, i u isto vreme služio civilni vojni rok... Ali, kao što se znade, čaršiji se ne može ugoditi, pa joj ne treba ni odgovarati. Naš zadatak je da afirmišemo najbolje, a od Đorđa nema boljeg, zato, da ne duljim, Đorđa za Predsednika, pardon, za Ličnost godine!
Dragan Todorović, novinar nedeljnika „Vreme“
3.
Prvi zatvoren bazen u Valjevu, a u 21. veku, u gradu sa oko 90 000 stanovnika, izgrađen je u Tehničkoj školi. Odličan primer za one koji se bave planiranjem, odlučivanjem i raspolaganjem novca.
Prvi čovek Tehničke škole, BRANKO GOLOSKOKOVIĆ, postavio je sebi i svom timu cilj da škola ima zatvoren bazen. I taj cilj je postigao, radi svih valjevskih đaka, sportista i građana.
Nije to jedini razlog što je, za samo nekoliko godina, zahvaljujući dobrom menadžmentu, valjevska Tehnička škola postala jedna od najboljih srednjih stručnih škola u Srbiji. Gotovo svake godine otvaraju se novi smerovi u zavisnosti od potreba na tržištu rada. Saradnjom sa Školskim centrom Velenje najuspešnijim maturantima omogućen je završetak srednjoškolskog obrazovanja u Sloveniji i dobijanje diplome priznate u Evropskoj uniji. Na taj način do posla mogu da dođu brže, pogotovo u valjevskom “Gorenju”. Prijateljske i poslovne veze Tehnička škola uspostavila je i sa srodnim ustanovama u drugim zemljama, Nemačkom, Turskom…
Slađna Vasljević, RTS – Dipisništvo Valjevo
4.
Pre godinu dana sam u ovakvom predlaganju postigao polovičan rezultat – od dvojice mojih kandidata za Valjevca ličnost godine izabran je jedan (Vigor Majić). Ovoga puta sam skromniji, predlažem samo jednog. Zove se LJUBA POPOVIĆ, slikar je i Valjevac u svemu kako živi i šta radi. O tome šta je i koliko je uradio stvarajući Modernu galeriju i starajući se o njoj zna se dovoljno. Zna se, verujem, i koliko mu je stalo do svega dobrog što se u Valjevu radi i što bi moglo da se uradi.
Proglašavajući Ljubu za valjevsku ličnost godine dodatno bismo ga obavezali da istraje u toj privrženosti Valjevu.
Dušan Jovanović, fotograf
5.
Moj predlog je MIODRAG MIŠA MAKSIMOVIĆ, diplomirani arhitekta, vlasnik firme GP “Kej”.
Miša Maksimović je, zajedno sa svojom firmom, pomogao da se početkom leta završi i u rad pusti Kuća istrazivača, novi dom za mlade kreativne Valjevce. Ne samo da je uspešno realizovao arhitektonski projekat, nego je u određenom procentu i donirao sredstva i rad. Na ovaj način je pokazao koliko je odgovorno posvećen prosperitetu Valjeva i njegovih stanovnika, uključujući i one koji će možda najviše doprinositi budućem razvoju.
Firma “Kej” je, takođe u 2012. godini, uspešno realizovala izgradnju novog obdaništa u Gradcu, a krajem godine je pušten u rad i prelep objekat Vila Plamenac na Divcibarama.
Međutim, u ovim teškim vremenima, možda je još važnije to što “Kej”, na čelu sa Mišom Maksimovićem, u ovoj godini okuplja desetak mladih ljudi u svom birou, što je veoma važno kada govorimo u kontekstu vraćanja ljudi sa studija u Valjevo.
Zbog svega ovoga, ali i zbog ličnog ugleda i integriteta koji gospodin Maksimović uživa u Valjevu, mislim da bi on bio više nego dostojan nosilac ovakvog priznanja. A nagrada sa njim na spisku postala bi još značajnije priznanje.
Nikola Božić, Istraživačka stanica Petnica
6.
U dostojnom reprezentovanju turizma Valjevskog kraja izdvaja se ponajviše MILIJAN VASIĆ, direktor hotela "Vrujci". Posle Jakljana, Tare i Beograda, njegove menadžerske sposobnosti posebno su došle do izražaja u Vrujcima. Skoro zamrli vrujački banjski turizam oživeo je domaćinskim upravljanjem hotelom a moglo bi se reći i celom banjom. Uposlio je mlad i stručan kadar, renovirao hotel i bazene, uveo novu organizaciju rada i vrhunsku uslugu… Sve to na radost gostiju koji u sve većem broju borave u vrujačkoj banji.
Dolazeci iz Beograda u Vrujce, Milijan Vasić se približio rodnom Oglađenovcu, da bi mu što više i što češće pomagao. U Zavičajnom bratstvu "Mali korak", čiji je osnivač, inicijator je, učesnik i donator mnogih akcija na infrastrukturnom uređenju sela. Brine o fudbalskom klubu i "Tucijadi" a organizator je i humanitarnih akcija u Oglađenovcu.On je od onih retkih koji od svog zavičaja ništa ne uzimaju već mu daju sve od sebe.
Radovan Lazarević, RTS – dopisništvo Valjevo
7.
Za Valjevca ličnost 2012. godine predlažem arhitektu MIODRAGA MIŠU MAKISMOVIĆA, vlasnika i direktora GP “Kej”. Vaspitavani smo u duhu komunističke revolucije. Savremenici smo petooktobarske revolucije. Danas živimo iščekujući neku novu revoluciju. Posle svega, ne verujem u revolucije i u čuda, u Mesiju koji će nam doneti spas.
Čovek koga predlažem najbolji je primer kako se znanjem, radom i dobrotom, ne tragajući za čudima, ipak, čini mi se, najviše postiže. Radi se o skromnom i nenametljivom, ali čoveku punom energije, koji se više od 30 godina bavi stručnim i kreativnim poslom arhitekte i graditelja. Stvorio je respektabilnu građevinsku firmu, koja je u poslednje dve godine izgradila nekolike značajne objekte u Valjevu ali i van naseg grada. Novo obdanište u Gradcu, Kuća istraživača, Istraživačka stanica u Petnici, samo neke, nama poznate njegove građevine u ovoj godini.
Ono što Mišu posebno izdvaja i kvalifikuje jeste što je stvorio porodičnu firmu u koju zapošljava visokoobrazovane mlade ljude, na koje prenosi industrijsku kulturu, inženjering i svoje veliko iskustvo, koristeći savremene tehnologije, organizacije i izvođenja. Ulaganje u mlade ljude je investicija za budućnost.
Njegov primer nam govori da za rast, razvoj i uspeh nisu potrebna čuda, već znanje, posvećenost, energija. I spremnost da to radimo iz dana u dan.
Takvi ljudi trebaju i Valjevu i Srbiji.
Darija Ranković, Radio Patak
8.
Akademski slikar MIODRAG MILE PETROVIĆ, zato što s jednakom strašću, emocijama i posvećenošću, evo već 57 godina prilaže nove slike. U tih gotovo šest decenija stalo je preko 2.000 slika, više od sto samostalnih izložbi, stalo je mnoštvo nagrada i priznanja, godine profesorskog rada u ubskim srednjim škola, službovanje u Prosvetno-pedagoškom zavodu Valjevo i ubskom Kulturno-informativnom centru.
Na nekoliko stotina slika ovekovečio je Tamnavu, Kolubaru i Brda, stari Ub i Tešnjar, dvorište Rose Keceljice i Ulicu Kneza Miloša, hotel „Srbiju“ i restoran „Zlatibor“, vodenice na Kolubari i pecaroše na paljuškom jezeru... „Polaznik i pohodnik po svim stranama, slikom dokazuje kako radost oka može da eskalira do neslućenih visina i da nas može da nosi na svojim krilima pravo u naš i vaš zavičaj, u moje i tvoje sećanje” (Milić od Mačve).
Autor je galerije portreta znamenitih ličnosti iz srpske kulture i istorije: Brane Petronijevića, Bože Kneževića, Desanke Maksimović, Ace Popovića, Raše Plaovića, Živojina Mišića, Žikice Jovanovića Španca, Ljube Nenadovića, Svetomira Nikolajevića... „Ono što isijava s njegovih portreta, a Maestro je među najboljim portretistima u Srba, jeste otmena rezignacija nekog ko je ostavio umirujuću poruku: IZAŠAO SAM/IZAŠLA U PET SATI, ne vrati se nikad više” (Radovan Beli Marković).
Zato što je iz ateljea profesora Petrovića proizašla jedna čitava škola, Udruženje likovnih stvaralaca Tamnave „Spektar”.
Jer, da nije slikar, „Petrović bi danas bio „čovek - firma”, meštar od desetak zanata; čega se dotakne – oplemenjuje, kreativnost mu je pod noktim ” (Petar Lalić).
Najposle, svi ljudi po kojima je Ub stekao ime i glas otišli su iz njega, a akademski slikar Miodrag Mile Petrović jedan je od retkih koji se u ovu varošicu doselio i zauvek u njoj ostao.
Dragana Nedeljković, Ub
9.
Moj prvi predlog je dr IVAN POPOVIĆ, mladi valjevski hirurg koji je letos spasao život studentu Igoru Milunoviću, nakon teške povrede u saobraćajnoj nesreći. Iako mu je posao da spasava živote, dr Popović se odlučio za jedan neuobičajen potez u urgentnoj medicini – rukom je držao gazu u otvorenom stomaku mladog Milunovića i time sprečavao preveliko krvarenje jetre, sve dok sanitet iz Valjeva nije stigao u beogradski Urgentni centar. Na ovaj način, dr Popović je sa kolegama bukvalno spasao život mladiću.
Ličnost godine za mene je i mladi dečak iz svemira – SLOBODAN BOBA MILOVANOVIĆ, mladi istraživač, zaljubljenik u astronomiju, diplomirani mašinski inženjer sa prosečnom desetkom, koji je do 23. godine uspešno završio godinu studija svemirskog inženjerstva u srcu svemirske industrije u Hantsvilu, u Americi, gde se obrazuju stručnjaci za NASA-u. Zatim, na Kraljevskom tehničkom institutu u Stokholmu godinu masters studija iz računarskih simulacija, a od septembra studira primenjenu matematiku i numeričko programiranje na Tehničkom univerzitetu u Berlinu. Mladi Milovanović je, pre svega, veliki lokalpatriota, kaže da ne može bez Valjeva i njegovih reka i planina pa nastoji da svaki slobodan trenutak provede u njemu.
Među Valjevcima koji su me ove godine zadivili svojim podvizima ili uspesima je i, opet mlada, MARIJANA TODORČEVIĆ, doktor nauka na Nofima marin institutu u Norveškoj, koja će od januara naredne, 2013. godine biti deo istraživačkog tima na klinici za dijabetes na Oksfordu. Todorčevićeva je na završnoj godini studija stočarstva u Beogradu, kao jedna od najboljih studentkinja dobila stipendiju norveške vlade za master studije, gde je i doktorirala u oblasti ishrane riba. Tu je dobila i stalnu poziciju naučnika istraživača gojaznih riba. Ova ”doktorka za losose”, kako je u šali nazivaju, dobila je poziv od Centra za dijabetes, endokrinologiju i metabolizam u Oksfordu da se priključi naučnom timu u istraživanju koje može da dovede do revolucionarnog unapređenja lečenja dijabetesa kod ljudi.
Slavica Tripković-Sabo, “Napred”
10.
Permanentan uspon i uspeh na poslovnom i ličnom planu u poslednje vreme preporučuju BOGOLJUBA PANTELIĆA za Valjevca ličnost 2912. godine. Respekt poslovnih partnera i zaposlenih čine ga poželjnim saradnikom i menadžerom a ideje razvoja kolektiva doprinose ukupnoj slici čoveka kome altruizam i humanost jesu deo svakodnevice. Zato svoj glas dajem ovom čoveku visoke organizacije koji ne ume da izneveri u svom delovanju.
Aca Grujić, Gatti
