| Novembar 2007
Zastave na pola koplja
Branko Vićentijević
Dr Jovan Tomić
Demokrate konačno ušle u Privremeni d’izvinete organ - DSS seiri, ekspertima po volji, u Novoj Srbiji proglašeni dani žalosti * Ko će sve da izgubi fotelje u novoj kadrovskoj vrtešci * Kako se Dobri Doktor, gradonačelnik valjevski dr Jovan S. Tomić tešio na „čvarkovdanu”, koji je svečano otvorila Mala Velika (Glavna Načalnica) * Da li su novinari čekali „na leru” zbog toga što je ministru dr Rasimu Ljajiću nuđena „žuta” u vreme Ramazana * Ko se ministru infrastrukturno Velju Iliću meša u posao u Kačulicama i bez dozvole seksualno uznemirava ovce
Posle višemesečnih natezanja desilo se u devojke dete, valjevske demokrate su ušle u Privremeni d'izvinete organ! Radivoje Beka Milutinović i Aleksandar Džimi Ranković zamenili su advokata Miroslava Vukovića (NS) i Miodraga Ćosića (DSS), a G-17 plus je svoga poslanika dr Acu Gajića zamenio Draganom Stojanovićem, bivšim direktorom „Kokofarma” i šefom za jednokratnu upotrebu Poreske uprave u Valjevu.
Po odokativnoj računici, advokat Vuković je od jeseni (ili zime) 2004. do smene, što po ugovoru o delu kao predsednik 14. decembra 2006. raspuštene SO Valjevo, što kao član Privremenog d'izvinete organa postavljenog 28. decembra 2006, što od deviznih i domaćih dnevnica, sve brinući narodne brige „smirio” oko milion dinara para poreskih obveznika. Biva dovoljno i za učešće bar pri kupovini novog automobila (poludžipa, opisali pojedini dopisnici beogradskih medija). Drug je Ćosa angažovan kao stečajni upravnik, a radi i u Pijačnoj upravi „Polet”, gde je od 2001. do 2005. bio direktor. Poslanik dr Aca se prezauzeo ekspertskim koordinanis-anjem nekolikim partijskim odborima G-17 plus po Srbiji.
Objašnjenje „žutih” za (ne)očekivani politički „salto mortale” bilo je unapred znano: njihov ministar (za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Milan Marković) poverio im se da, kako trenutno stvari stoje u srpskoj vladajućoj koaliciji (DS, DSS-NS, G-17 plus), lokalnih izbora, vanarednih ili redovnih, neće biti do septembra 2008. godine. Sve čerez državotvornih razloga – Kosovo je, bre, u pitanju, pa „nema igranke dok traje operacija”!
Lokalna, a i ina, opozicija spremno je dočekala tu „stvar” i odmah priopćila kako su „maske, konačno, pale” jer su, valjda nestrpljive čelnike valjevskog DS-a i one na kadrovskim listama čekanja „zasvrbeli prsti” poodavno odmaknuti od lokalne vlasti!
DANI ŽALOSTI – Dok se koalicioni partner DSS, po običaju, iz prikrajka zadovoljan smeška, a kako i ne bi kada je na „roditeljskom sastanku” stranačkih centrala u Beogradu predsednikom Privremenog d'izvinete organa, ipak, ostao njihov uglednik Željko Mali Gavrić, u Novoj Srbiji valjevskog gradonačelnika dr Jovana S. Tomića k'o da je proglašena višednevna žalost.
Sami Dobri Doktor treba jopet, po ko zna po koji put za svoga mandata na kojem „dotrajava”, prema sopstvenom priznanju u trenucima iskrenosti, da „spoji na prvi pogled nespojivo”. Kako da, kao d'izvinete Organ izvršne vlasti, bude kooperativan sa Privremenim d'izvinete organom (lokalne zakonodavne vlasti) posle izjava da sa „žutima neće ni mrtav”! Lomovi u njegovoj duši, čiji ishod nije lako predvidiv, ponajpre liče na isticanje zastava na pola koplja, što korespondira sa danima žalosti. Pa još ako mu, ne daj Bože, darnu u desnicu ruku, Malu Veliku, Glavnu načalnicu Milenu Pavlović! A DS ište baš to, ili utešno mesto sekretara Privreme-nog d'izvinete organa, što ga opslužuje gđa Slavica Pantić (DSS). Njeni bi je, izgleda, pustili niz vodu.
Oni se, uostalom, kao državotvorna stranka prvoga reda, lako odriču tek postavljenih kadrova. Nude „žutima” i mesto direktora Opštinske stambene agencije (OSA), Dragana Brankovića Šumara, a već će se negde „iskompenzovati”. Ne zna se, doduše, gde i kako bi došlo do te kompenzacije jer je DSS, pored umrtvljene Nove Srbije i pospanih eksperata G-17 plus, gotovo pokupio sve što se pokupiti moglo!
Okreni, obrni – svi liče jedni na duge (isti „krasni” s manje ili više celofana) bez obzira na to koliko to nijekali. Brinu ljudi svoje brige, šljepaju šta mogu, ispadaju ozbiljni jer brinu o svojim porodicama. Obični su smrtnici za njih samo marva, koju treba „animirati” pred izbore. Upamet se, gospodo birači – ostavimo ih, bar jednom, neka sami trče izbornu trku kad im je ionako njihova stražnjica, i stražnjica njihovih stražnjica, jedino važna!
PODMLAĐIVANJE – Socijalisti se valjevski, bogme, ozbiljno pripremaju za izbore, posebno lokalne. Pojačali se i podmladili! Na velika zvona udarili da su im prebelga tri (ruko)vodeća člana pokojnog PSS-a odmetnutog Bogoljuba Karića. Momci „k'o upisani”, levičari (!) po opredeljenju, izjavili se odabranim lokalnim RTV kućama („traže šansu, videli je u SPS-u”).
A tek podmlatkari iz valjevskog ogranka Partije ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS)! Drug je Leka „Džokej” (Aleksandar Marinković), k'o pravi lokalpenzionerski predsednik, seo u prvi red sleva (gledajući iz radnog predsedništva) u velikoj odžakliji kuće pokojnog prvoborca Andre Savčića. „Sve bilo na našim organima, naši organi to prihvatili i jednoglasno odlučili”, raportir'o drug Leka novinarima.
Penzionera, izvornih socijalista, bilo i za pomenutim astalom. Zrače optimizmom, grde vlast, obećavaju oporavak Valjeva, podsećaju kako je bilo „dok je njino bilo”. Veseli je Milomir Minić skroz u bazi, „Patak Dača” (Ivica Dačić, predsednik SPS-a) načisto ga otpis'o. Agituje, ubeđuje, značajno „skuplja kučke (obrve)” i čelo nabira.
Srpski radikali prikupljaju potpise za zahtev da RTS prenosi sućenje vojvodi Voji (Šešelju) u Den Hagu, koje bi trebalo da počne baš uoči Mitrovdanka, hajdučkog rastanka. Uz prenose cirkusa od sednica Narodne skupštine Srbije, ovo bi bila dodatna zabava za ionako ofijumljenu naciju, kojoj je vest o tome da je „tamo gde treba” odlučeno da se svim poslanicima, i još ponekom uz njih, narodnim parama kupi 270 lap-top računara, legla „k'o ćelavom šamar”.
ČVARKOVDAN – Valjevci su ove godine „kolektivno posečili” na drugi Mioljdan. Oranije su, sa desne, prenete na levu obalu Kolubare, podno Doma kulture. Dok su kasapi i njihovi pomoćnici ložili vatru i mešali mast, a užički trubači pod šatrama bokali za „pokisle”, bi program za promrzlu publiku i lokalni politički kor.
Mala Velika, Glavna Načalnica, opet se istakla. Sva oduševljena „deda Zlatomirovovom” besedom (tekst Branka Lukića interpretirao Veca Andrić), gotovo ustreptala (teško je naći pravu reč za njen organizam u tim trenucima), nekako je smogla snage da, baš svečano, otvori „čvarkovdan”.
Snašao se i Dobri Doktor (DD), otrčao među vršnjakinje u Žensku izvornu grupu „Kolubarka”, izljubio se, slikao zagrljen za uspomenu i dugo sećanje, moguće zažalio što frulu svoju il' dvojnice nije poneo. Skupili se naučnici, bilo i onih što vladaju tuđom intelektualnom svojinom, uz Slavanov „zaštićeni čvarak” brendirani „valjevski duvan čvarci”.
Bio i žiri, proglašeni najbolji, po starom srpskom običaju mal se nisu zavadili oko toga čiji je čvarak najbolji (čuj Čvarak, pa najbolji), da li je stvar lažirana. Najposle svir'o „Garavi sokak”, neke viđenije valjevske gospoje opažene kako su tancovale, TV kamere ih 'vatale sam' tako!
„ŽUTA” – Lako je to kad si svoj na svome. Ali kad dođe ambasador (Tadaši Nagai), pa još iz Japana, a sa njim i ministar socijalnog staranja (dr Rasim Ljajić) u vreme Ramazana, bude nekako neukusno i nevaspitano gostima nuditi „po jednu („žutu”), da nazdravimo”, što, opet, korespondira sa opaskom istog autora (DD) – „A novinari – nek čekaju, imaju koga i da čekaju!”
U Valjevskoj opštini formiran Savet za (valjda) unapređenje lokalne samouprave. Predlagalo se, DD birao pa predložio, Privremeni d'izvinete organ izabrao. Konstituisali se, predsednika i zamenicu izabrali, prvu, pa drugu, radionicu održali.
Menadžerka kancelarije, sa najboljim CV, mlada plavuša Tijana Todorović, snaha Pere Todorovića, kadra SPS-JUL-SNS-SPS proviniencije, što je direktorovao u „Distribuciji”, „Poletu”, „Vidraku”... Specijalna savetnica je Ivana Ilić – Šulejić, šći samog ministra kapitalno-infrastrukturnog Velja Ilića, inače predsednika Nove Srbije.
Brat Veljo nam se sa novinarskom bratijom opet pokrpao, optužio čačanske kolege da su mu u Kačulicama, gde inače bespravno zida kliniku za lečenje kardio-vaskularnih bolesti, seksualno zlostavljali ovce. Treba ga razumeti – zna on, srpski domaćin, da „ono što u kući treba, u crkvu se ne daje”! Uostalom, u Srba se uvek moralo znati „ko mrče ovce, a ko nosi zvonce”.
