| Septembar 2011
Tri inicijativeZa dobrobit Karađorđeve ulice, za dobro Valjeva i Valjevaca
Zdravko Ranković
(Foto: Ljuba Ranković)
Zalaganje
Nekadašnji valjevski gradonačelnik Slobodan Đukić predložio je u prošlom broju Revije da se na bivšem korzou („Između Pošte i Suda”) trajno označi mesto prvog susreta Valjevke Vere Pavladoljske i budućeg pesnika Matije Bećkovića. Podsećajući na tu inicijativu ubeđeni smo da bi se to moglo da učini i nevelikom bronzanom pločom, ugrađenom u trotoar. Dakako – umetnički oblikovanom.
Ima u Karađorđevoj ulici i drugde po Valjevu još mesta koja bi trebalo trajno označiti. Na primer – kuća u kojoj je u mladosti živela Gordana Babić, istoričar umetnosti i akademik. A taj lepi posao otpočeo bi upravo skorim obeležavanjem mesta nastanka velike ljubavi koja je ovekovečena antologijskim stihovima.
Očekivanje
Oduvak je, prema pamćenju nas ovovremenih, na glavnoj valjevskoj uličnoj raskrsnici, kod „Centrala”, postojao kiosk za prodaju novina. Ponekad i tri-četiri takve prodavnice. Stanje se u tom pogledu sasvim promenilo, i to na gore, sa sadašnjim preuređenjem Karađorđeve. Uzdamo se ta ta promena nije trajna. Odnosno, da će već ovoga septembra bar unekoliko biti kao što je i nekada bivalo. Mi bismo na nekom od uglova toga raskršća najradije opet videli MIG-ovu prodavnicu novina jer su joj novine jedina roba koju nudi. A i najsnabdevenija je takvim izdanjima. Uz to – mnogim Valjevcima ona je već navika.
Takođe priželjkujemo da se toj raskrsnici bitnije približi i Čolakovićeva ulična knjižara „Rima”.
Knjige i novine odnosno njihova prodaja na najdostupnijim mestima i te kako doprinose živosti grada, čine ga gradskijim i čovečnijim, otmenijim. Nadležni bi samo trebalo da odrede uslove za takve trgovine. I da u tim uslovljavanjima ne budu prestrogi. Da ne budu nerealni!
Nepotrebno, ružno
Puni besmisao postojanja prevelikog prostora za parkiranje vozila Gradske uprave u centralnom, ujedno najživljem delu Karađorđeve ulice, ispoljio se obnovom središnje gradske saobraćajnice. Ima u tom besmislu i izvesnog prostakluka, vlastodržačke osionosti.
Moguće je, doduše, i to da se odatle izvestan službeni parking ne može sasvim odstraniti ali ga je, u to smo sasvim ubeđeni, moguće višestruko smanjiti. A to se može uraditi i sad, bez čekanja na neku novu zamašnu rekonstrukciju Karađorđeve.
Potrebno je samo razboritosti i dobronamernosti, eventualno i nešto odvažnosti. A dobit bi bila znatna za Valjevo i Valjevce. Takođe i za ugled onih koji iz toga golemog zdanja upravljaju Gradom.
(Foto: Ljuba Ranković)
Ulični letopis
Za razdoblje 1940 – 1959.
1941, početak godine – Stanovnici Karađorđeve ulice imaoci telefona: Milka Antić, fotograf (Karađorđeva 57); Radoslav Andrejević, inženjer (88); Valjevska zadruga (37); Miloje Vilotić, advokat (20); Državno tužioštvo (15); Stevan Janković (11); dr Milorad Kostić, lekar (97); Petar Marković, ministar u penziji (35); dr Tihomir Mihailović, sanitetski major (68); Okružni sud (15); Oficirski dom (22); Petar Petković; Natalija Radojičić, penzionerka; Sresko načelstvo (49); dr Radomir Stevanović, lekar (87); Kosara Sarić, fotograf; Tehničko odeljenje sreza (41); Stevan Unković, industrijalac (31); Ured za osiguranje radnika; Šef XIX t. t. tehničke sekcije (69).
1941, 21. mart – Otvoren u Valjevu, na uglu ulica Karađorđeve i Vuka Karadžića, hotel „Central” Krste Pašića, sa prostranim restoranom i bioskopskom salom. Izgrađen je umesto nekadašnje „Narodne gostionice”. Već u julu 1941. godine Nemci su hotel uzeli za svoj Soldatenhajm. Posle rata je nacionalizovan (maj 1948).
1941, 27. mart – Opštenarodnom protestu protiv pristupanja Jugoslavije Trojnom paktu priključili se i mnogobrojni valjevski srednjoškolci ali i odrasli Valjevci. Pored onovremenih policijskih izveštaja o tim demonstracijama svedoči i jedna fotografija iz Karađorđeve ulice.
1941, 14. april (ponedeljak) – Pripadnici nemačke 8. oklopne divizije „stigli beogradskim drumom i ušli u Valjevo glavnom ulicom”. Na raskrsnici ulica Karađorđeve i vojvode Mišića skrenuli su levo, ka opštini i Grand-hotelu.
1942, februar – Ugostiteljske radnje u Karađorđevoj ulici: „Kod našeg čoveka”, podrum Velimira Belića, kafana Markovića, „Zanatlija”, „Mala Zora”, bife Pavla Kašikovića, „Beograd”, „Hercegovina”, „Posavina”, „Balkan”, „Kod Sunca”, „Central”, bife Vladimira Milinčića, bife „Rudničanin”.
1942, proleće – Iz zatvora u zaleđu dva sudska zdanja pobegla Milka Minić, politički aktivista u odredu valjevskih partizana.
1943, avgust – „Po valjevskom korzou šeta bezbrižna omladina opijena najvećom pobedom od kako je ovaj rat počeo: pobedom reprezentacije Valjevskog loptačkog potsaveza nad SK 1913 u Beogradu” – svedočio je docnije Milenko Jovanović u knjizi „Zaboravljeno vreme” (Valjevo, 1990).
1944, mart – Prvi puk Srpskog dobrovoljačkog korpusa, stacioniran u Valjevu, imao svoju komandu u Oficirskom domu.
1944, proleće – Milenko Jovanović o Valjevu u dane savezničkih bombardovanja srpskih gradova: „Izlazilo se na brežuljke oko Valjeva, prezalo od svakog zvuka motora, a pred veče vraćao se taj svet i punio korzo sve dok na njega ‘jaje da pustiš, na zemlju ne bi palo’. Znam da me je iznenadila ta slika korzoa već prve nedelje po Uskrsu, u podne, opšta bežanija, a u 7 naveče nije se moglo proći kroz korzo”.
1944, 31. decembar – U predratnom Oficirskom domu, pretvorenom te jeseni u Dom kulture, otvorena Gradska biblioteka. Stvorena je „iz knjižnica srednjih škola, poglavito Muške gimnazije” i u početku imala oko 2.500 knjiga. Odatle je 1946. godine preseljena u kuću Samokresovića u Ulici vojvode Mišića.
1944, 31. decembar – Gradski narodni odbor odlučio da prostor između ulica Karađorđeve, kneza Miloša i Dušanove (kod kafane „Jadar”) proglasi za Trg Ivana Prošina. Poneo je ime ruskog oficira, poginulog negde u Podgorini pa ovde sahranjenog a njegovo tamošnje počivalište obeleženo granitnim nadgrobnikom.
1945, zima-proleće – Uredništvo novopokrenutog lista „Sve za pobedu” radilo u Karađorđevoj ulici 57 gde je bila i kancelarija Okružnog odbora JNOF-a.
1945, 26. april – Pavle Kašiković, baštovan iz Karađorđeve 137, osuđen na smrt („sarađivao u organizaciji D. M.”) a sva njegova imovina konfiskovana. Sin je Filipov, rođen 1914. godine.
1946, 9. mart – Gradski narodni odbor u Valjevu promenio nazive nekoliko ulica. Danilovićeva je postala – Ulica Žikice Jovanovića Španca.
1946, jul – U Domu kulture (nekadašnji Oficirski dom, tada već preimenovan u Klub IV divizije) predavanje „Utisci iz Sovjetskog Saveza” držao književnik Ivo Andrić. Prisutnih – oko 400.
1947, početak godine – Na sastanku u Gradskom narodnom odboru odbijena inicijativa „odozgo” o promeni naziva glavnim valjevskim ulicama, odnosno da one ponesu imena značajnih učesnika revolucije. Novi valjevski gradonačelnik, autoritativni i razboriti Vasa Nožica, bio je među prisutnima najodlučniji u zalaganju da se glavnim ulicama u središtu Valjeva zadrže dotadašnji nazivi.
1947 – Izgrađena stambena zgrada u Karađorđevoj ulici 101-A.
1951, 21. septembar – Predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito zadržao se u Valjevu na proputovanju u Užice. Okupljenom narodu govorio je sa balkona Okružnog suda. – Među Valjevce Tito je dolazio i docnije (7. novembra 1954, u maju 1967, 31. oktobra 1975. i 28. juna 1979. godine), uvek prolazeći i Karađorđevom ulicom.
1951, oktobar – U Karađorđevoj ulici 37 otvoren novosagrađeni Dom narodnog zdravlja sa 25 prostorija u kome su smeštene sve službe opšte medicine.
1951 – U zgradu nekadašnje Valjevske zadruge, na uglu ulica Karađorđeve i vojvode Mišića, preselila se Pošta. Radi prilagođavanja novoj nameni preduzeto je temeljno preuređenje tamošnjeg prostora. Pre Pošte tu je bio „nastanjen” Mesni komitet KPJ Valjevo, a po iseljenju Pošte zdanje je ustupljeno Istorijskom arhivu.
1953, 7. jul – Pred Domom narodnog zdravlja u Karađorđevoj ulici otkrivena bista dr Miloša Miše Pantića, rad vajara Jelene Jovanović iz Beograda. Ta skulptura je docnije postavljena pred Valjevsku bolnicu koja nosi njegovo ime.
1954, 7. jul – Nekadašnja kafana „Balkan” u Karađorđevoj ulici, gde se do tada nalazila autobuska stanica „Strele”, pretvorena u Omladinski dom. Uz tu novu instituciju napravljen je košarkaški teren, prvi u Valjevu propisnih dimenzija, sa betonskom podlogom i tribinama za publiku. Do tada su košarkaši za svoju igru koristili teniski teren na Pećini.
1956, 22-27. april – Održana u Valjevu, u Omladinskom domu, izložba Društva srpskih umetnika „Lada”, najstarijeg umetničkog udruženja u Srbiji. Učestvovalo je 14 slikara.
1956, proleće – Valjevska kafana „Sunce” pretvorena u poslovni prostor Telefonsko-telegrafske službe. Ona je time za svagda prestala da postoji u tom starom zdanju.
1956, 9. decembar (subota, „oko pola osam uveče”) – Prvi susret dvoje valjevskih gimnazijalaca, Vere Pavladoljske i Matije Bećkovića. Dogodio se „U Karađorđevoj ulici / Između Pošte i Suda” (In Karadjordjeva Streeet / Betnjeen the Post and the Courthouse; Na ulice Karageorgi / Meždu Počto i Sudom; Nella via Karagiorgieva / Tra la Posta e il Tribunale) pa je to i tako ovekovečeno distihom u poemi „Kad dođeš u bilo koji grad”. Pavladoljska je onda i stanovala u Karađorđevoj ulici, broj 79, nedaleko od korzoa.
1956, kraj godine – Postavljena u Valjevu prva javna telefonska govornica. Nalazila se kod kafane „Beograd”.
1956 – Valjevo imalo 55 ulica. Karađorđeva je bila najduža – 1.350 metara.
1957, 30. maj – Dom narodnog zdravlja u Karađorđevoj ulici transformisan u Prvu zdravstvenu stanicu.
1957 – Na uglu ulica Karađorđeve (neparna strana) i vojvode Mišića sagrađene dve stambene zgrade. U prizemlje jedne od njih uselila se, u maju 1957. godine, Gradska biblioteka; u drugoj je otvorena samousluga.
1958, 23. avgust – Prvi put u Valjevu gledan televizijski program. Prijemnik se nalazio u sali Narodnog odbora Sreza Valjevo (današnji Osnovni sud).
1958, 28. novembar – Neonsko ulično osvetljenje, prvo u Valjevu, zasvetlelo u Karađorđevoj i još četiri središne varoške ulice.
1958 – Imaoci telefona u Karađorđevoj ulici, neparna strana – Milovan Radojević (Karađorđeva 25); Gradski komitet SKS (31); SSRN (31); Sreski odbor Saveza boraca (31); Abas Deronja (39); Školska poliklinika (41); „Valjevo”, trgovinsko preduzeće na veliko (41-A); Zavod za socijalno osiguranje (45); Dom narodnog zdravlja (47); Apoteka „Zdravljak” (55); Razglasna stanica (55); dr Stevan Vujadinović, zubni lekar (55); „Rad”, berberska radnja (67); Onkološki dispanzer (75); Ljubivoje Nedeljković (87); dr Olga Stefanović (93); Branko Baltić, zubotehničar (101); Radovan Višić (101); dr Bogoljub Kovačević (103); „Plan”, projektni biro (109); Tiosav Božić (153); Mirko Keler (173); „Jugopetrol”, stovarište (195); „Obnova”, trgovinsko preduzeće za promet industrijskim sirovinama i otpacima (227).
1958, Imaoci telefona, parna strana – Dom JNA (Karađorđeva 28); Grozdan Đukanović (36); Okružni sud (48); Sreski sud (48); Narodni odbor Sreza (50); „Sloboda”, trgovinsko preduzeće (70); Dečji vrtić „Dr Miša Pantić” (84); „Beograd”, restoracija (114).
1959, 10. januar – Predata na upotrebu novopodignuta zgrada pošte u Valjevu, na uglu ulica Karađorđeve i Vuka Karadžića koja je u to vreme za ovaj grad predstavljala prilično graditeljsko čudo. Imala je lift, prvi u Valjevu. Autor projekta – Miloš Selenić.
1959, april – Na uglu ulica Karađorđeve i Vuka Karadžića, dijagonalno u odnosu na Poštu, počela izgradnja Doma sindikata i zgrade Sreskog zavoda za socijalno osiguranje.
1959, 29. novembar – Pojavile se u Valjevu, za Dan republike, prve svetleće reklame. „Najveća i najlepša od svih bila je reklama fabrike ‘Krušik’ na vrhu nove zgrade Pošte” – izvestio je „Napred”.Zalaganje
Nekadašnji valjevski gradonačelnik Slobodan Đukić predložio je u prošlom broju Revije da se na bivšem korzou („Između Pošte i Suda”) trajno označi mesto prvog susreta Valjevke Vere Pavladoljske i budućeg pesnika Matije Bećkovića. Podsećajući na tu inicijativu ubeđeni smo da bi se to moglo da učini i nevelikom bronzanom pločom, ugrađenom u trotoar. Dakako – umetnički oblikovanom.
Ima u Karađorđevoj ulici i drugde po Valjevu još mesta koja bi trebalo trajno označiti. Na primer – kuća u kojoj je u mladosti živela Gordana Babić, istoričar umetnosti i akademik. A taj lepi posao otpočeo bi upravo skorim obeležavanjem mesta nastanka velike ljubavi koja je ovekovečena antologijskim stihovima.
Očekivanje
Oduvak je, prema pamćenju nas ovovremenih, na glavnoj valjevskoj uličnoj raskrsnici, kod „Centrala”, postojao kiosk za prodaju novina. Ponekad i tri-četiri takve prodavnice. Stanje se u tom pogledu sasvim promenilo, i to na gore, sa sadašnjim preuređenjem Karađorđeve. Uzdamo se ta ta promena nije trajna. Odnosno, da će već ovoga septembra bar unekoliko biti kao što je i nekada bivalo. Mi bismo na nekom od uglova toga raskršća najradije opet videli MIG-ovu prodavnicu novina jer su joj novine jedina roba koju nudi. A i najsnabdevenija je takvim izdanjima. Uz to – mnogim Valjevcima ona je već navika.
Takođe priželjkujemo da se toj raskrsnici bitnije približi i Čolakovićeva ulična knjižara „Rima”.
Knjige i novine odnosno njihova prodaja na najdostupnijim mestima i te kako doprinose živosti grada, čine ga gradskijim i čovečnijim, otmenijim. Nadležni bi samo trebalo da odrede uslove za takve trgovine. I da u tim uslovljavanjima ne budu prestrogi. Da ne budu nerealni!
Nepotrebno, ružno
Puni besmisao postojanja prevelikog prostora za parkiranje vozila Gradske uprave u centralnom, ujedno najživljem delu Karađorđeve ulice, ispoljio se obnovom središnje gradske saobraćajnice. Ima u tom besmislu i izvesnog prostakluka, vlastodržačke osionosti.
Moguće je, doduše, i to da se odatle izvestan službeni parking ne može sasvim odstraniti ali ga je, u to smo sasvim ubeđeni, moguće višestruko smanjiti. A to se može uraditi i sad, bez čekanja na neku novu zamašnu rekonstrukciju Karađorđeve.
Potrebno je samo razboritosti i dobronamernosti, eventualno i nešto odvažnosti. A dobit bi bila znatna za Valjevo i Valjevce. Takođe i za ugled onih koji iz toga golemog zdanja upravljaju Gradom.
Ulični letopis
Za razdoblje 1940 – 1959.
1941, početak godine – Stanovnici Karađorđeve ulice imaoci telefona: Milka Antić, fotograf (Karađorđeva 57); Radoslav Andrejević, inženjer (88); Valjevska zadruga (37); Miloje Vilotić, advokat (20); Državno tužioštvo (15); Stevan Janković (11); dr Milorad Kostić, lekar (97); Petar Marković, ministar u penziji (35); dr Tihomir Mihailović, sanitetski major (68); Okružni sud (15); Oficirski dom (22); Petar Petković; Natalija Radojičić, penzionerka; Sresko načelstvo (49); dr Radomir Stevanović, lekar (87); Kosara Sarić, fotograf; Tehničko odeljenje sreza (41); Stevan Unković, industrijalac (31); Ured za osiguranje radnika; Šef XIX t. t. tehničke sekcije (69).
1941, 21. mart – Otvoren u Valjevu, na uglu ulica Karađorđeve i Vuka Karadžića, hotel „Central” Krste Pašića, sa prostranim restoranom i bioskopskom salom. Izgrađen je umesto nekadašnje „Narodne gostionice”. Već u julu 1941. godine Nemci su hotel uzeli za svoj Soldatenhajm. Posle rata je nacionalizovan (maj 1948).
1941, 27. mart – Opštenarodnom protestu protiv pristupanja Jugoslavije Trojnom paktu priključili se i mnogobrojni valjevski srednjoškolci ali i odrasli Valjevci. Pored onovremenih policijskih izveštaja o tim demonstracijama svedoči i jedna fotografija iz Karađorđeve ulice.
1941, 14. april (ponedeljak) – Pripadnici nemačke 8. oklopne divizije „stigli beogradskim drumom i ušli u Valjevo glavnom ulicom”. Na raskrsnici ulica Karađorđeve i vojvode Mišića skrenuli su levo, ka opštini i Grand-hotelu.
1942, februar – Ugostiteljske radnje u Karađorđevoj ulici: „Kod našeg čoveka”, podrum Velimira Belića, kafana Markovića, „Zanatlija”, „Mala Zora”, bife Pavla Kašikovića, „Beograd”, „Hercegovina”, „Posavina”, „Balkan”, „Kod Sunca”, „Central”, bife Vladimira Milinčića, bife „Rudničanin”.
1942, proleće – Iz zatvora u zaleđu dva sudska zdanja pobegla Milka Minić, politički aktivista u odredu valjevskih partizana.
1943, avgust – „Po valjevskom korzou šeta bezbrižna omladina opijena najvećom pobedom od kako je ovaj rat počeo: pobedom reprezentacije Valjevskog loptačkog potsaveza nad SK 1913 u Beogradu” – svedočio je docnije Milenko Jovanović u knjizi „Zaboravljeno vreme” (Valjevo, 1990).
1944, mart – Prvi puk Srpskog dobrovoljačkog korpusa, stacioniran u Valjevu, imao svoju komandu u Oficirskom domu.
1944, proleće – Milenko Jovanović o Valjevu u dane savezničkih bombardovanja srpskih gradova: „Izlazilo se na brežuljke oko Valjeva, prezalo od svakog zvuka motora, a pred veče vraćao se taj svet i punio korzo sve dok na njega ‘jaje da pustiš, na zemlju ne bi palo’. Znam da me je iznenadila ta slika korzoa već prve nedelje po Uskrsu, u podne, opšta bežanija, a u 7 naveče nije se moglo proći kroz korzo”.
1944, 31. decembar – U predratnom Oficirskom domu, pretvorenom te jeseni u Dom kulture, otvorena Gradska biblioteka. Stvorena je „iz knjižnica srednjih škola, poglavito Muške gimnazije” i u početku imala oko 2.500 knjiga. Odatle je 1946. godine preseljena u kuću Samokresovića u Ulici vojvode Mišića.
1944, 31. decembar – Gradski narodni odbor odlučio da prostor između ulica Karađorđeve, kneza Miloša i Dušanove (kod kafane „Jadar”) proglasi za Trg Ivana Prošina. Poneo je ime ruskog oficira, poginulog negde u Podgorini pa ovde sahranjenog a njegovo tamošnje počivalište obeleženo granitnim nadgrobnikom.
1945, zima-proleće – Uredništvo novopokrenutog lista „Sve za pobedu” radilo u Karađorđevoj ulici 57 gde je bila i kancelarija Okružnog odbora JNOF-a.
1945, 26. april – Pavle Kašiković, baštovan iz Karađorđeve 137, osuđen na smrt („sarađivao u organizaciji D. M.”) a sva njegova imovina konfiskovana. Sin je Filipov, rođen 1914. godine.
1946, 9. mart – Gradski narodni odbor u Valjevu promenio nazive nekoliko ulica. Danilovićeva je postala – Ulica Žikice Jovanovića Španca.
1946, jul – U Domu kulture (nekadašnji Oficirski dom, tada već preimenovan u Klub IV divizije) predavanje „Utisci iz Sovjetskog Saveza” držao književnik Ivo Andrić. Prisutnih – oko 400.
1947, početak godine – Na sastanku u Gradskom narodnom odboru odbijena inicijativa „odozgo” o promeni naziva glavnim valjevskim ulicama, odnosno da one ponesu imena značajnih učesnika revolucije. Novi valjevski gradonačelnik, autoritativni i razboriti Vasa Nožica, bio je među prisutnima najodlučniji u zalaganju da se glavnim ulicama u središtu Valjeva zadrže dotadašnji nazivi.
1947 – Izgrađena stambena zgrada u Karađorđevoj ulici 101-A.
1951, 21. septembar – Predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito zadržao se u Valjevu na proputovanju u Užice. Okupljenom narodu govorio je sa balkona Okružnog suda. – Među Valjevce Tito je dolazio i docnije (7. novembra 1954, u maju 1967, 31. oktobra 1975. i 28. juna 1979. godine), uvek prolazeći i Karađorđevom ulicom.
1951, oktobar – U Karađorđevoj ulici 37 otvoren novosagrađeni Dom narodnog zdravlja sa 25 prostorija u kome su smeštene sve službe opšte medicine.
1951 – U zgradu nekadašnje Valjevske zadruge, na uglu ulica Karađorđeve i vojvode Mišića, preselila se Pošta. Radi prilagođavanja novoj nameni preduzeto je temeljno preuređenje tamošnjeg prostora. Pre Pošte tu je bio „nastanjen” Mesni komitet KPJ Valjevo, a po iseljenju Pošte zdanje je ustupljeno Istorijskom arhivu.
1953, 7. jul – Pred Domom narodnog zdravlja u Karađorđevoj ulici otkrivena bista dr Miloša Miše Pantića, rad vajara Jelene Jovanović iz Beograda. Ta skulptura je docnije postavljena pred Valjevsku bolnicu koja nosi njegovo ime.
1954, 7. jul – Nekadašnja kafana „Balkan” u Karađorđevoj ulici, gde se do tada nalazila autobuska stanica „Strele”, pretvorena u Omladinski dom. Uz tu novu instituciju napravljen je košarkaški teren, prvi u Valjevu propisnih dimenzija, sa betonskom podlogom i tribinama za publiku. Do tada su košarkaši za svoju igru koristili teniski teren na Pećini.
1956, 22-27. april – Održana u Valjevu, u Omladinskom domu, izložba Društva srpskih umetnika „Lada”, najstarijeg umetničkog udruženja u Srbiji. Učestvovalo je 14 slikara.
1956, proleće – Valjevska kafana „Sunce” pretvorena u poslovni prostor Telefonsko-telegrafske službe. Ona je time za svagda prestala da postoji u tom starom zdanju.
1956, 9. decembar (subota, „oko pola osam uveče”) – Prvi susret dvoje valjevskih gimnazijalaca, Vere Pavladoljske i Matije Bećkovića. Dogodio se „U Karađorđevoj ulici / Između Pošte i Suda” (In Karadjordjeva Streeet / Betnjeen the Post and the Courthouse; Na ulice Karageorgi / Meždu Počto i Sudom; Nella via Karagiorgieva / Tra la Posta e il Tribunale) pa je to i tako ovekovečeno distihom u poemi „Kad dođeš u bilo koji grad”. Pavladoljska je onda i stanovala u Karađorđevoj ulici, broj 79, nedaleko od korzoa.
1956, kraj godine – Postavljena u Valjevu prva javna telefonska govornica. Nalazila se kod kafane „Beograd”.
1956 – Valjevo imalo 55 ulica. Karađorđeva je bila najduža – 1.350 metara.
1957, 30. maj – Dom narodnog zdravlja u Karađorđevoj ulici transformisan u Prvu zdravstvenu stanicu.
1957 – Na uglu ulica Karađorđeve (neparna strana) i vojvode Mišića sagrađene dve stambene zgrade. U prizemlje jedne od njih uselila se, u maju 1957. godine, Gradska biblioteka; u drugoj je otvorena samousluga.
1958, 23. avgust – Prvi put u Valjevu gledan televizijski program. Prijemnik se nalazio u sali Narodnog odbora Sreza Valjevo (današnji Osnovni sud).
1958, 28. novembar – Neonsko ulično osvetljenje, prvo u Valjevu, zasvetlelo u Karađorđevoj i još četiri središne varoške ulice.
1958 – Imaoci telefona u Karađorđevoj ulici, neparna strana – Milovan Radojević (Karađorđeva 25); Gradski komitet SKS (31); SSRN (31); Sreski odbor Saveza boraca (31); Abas Deronja (39); Školska poliklinika (41); „Valjevo”, trgovinsko preduzeće na veliko (41-A); Zavod za socijalno osiguranje (45); Dom narodnog zdravlja (47); Apoteka „Zdravljak” (55); Razglasna stanica (55); dr Stevan Vujadinović, zubni lekar (55); „Rad”, berberska radnja (67); Onkološki dispanzer (75); Ljubivoje Nedeljković (87); dr Olga Stefanović (93); Branko Baltić, zubotehničar (101); Radovan Višić (101); dr Bogoljub Kovačević (103); „Plan”, projektni biro (109); Tiosav Božić (153); Mirko Keler (173); „Jugopetrol”, stovarište (195); „Obnova”, trgovinsko preduzeće za promet industrijskim sirovinama i otpacima (227).
1958, Imaoci telefona, parna strana – Dom JNA (Karađorđeva 28); Grozdan Đukanović (36); Okružni sud (48); Sreski sud (48); Narodni odbor Sreza (50); „Sloboda”, trgovinsko preduzeće (70); Dečji vrtić „Dr Miša Pantić” (84); „Beograd”, restoracija (114).
1959, 10. januar – Predata na upotrebu novopodignuta zgrada pošte u Valjevu, na uglu ulica Karađorđeve i Vuka Karadžića koja je u to vreme za ovaj grad predstavljala prilično graditeljsko čudo. Imala je lift, prvi u Valjevu. Autor projekta – Miloš Selenić.
1959, april – Na uglu ulica Karađorđeve i Vuka Karadžića, dijagonalno u odnosu na Poštu, počela izgradnja Doma sindikata i zgrade Sreskog zavoda za socijalno osiguranje.
1959, 29. novembar – Pojavile se u Valjevu, za Dan republike, prve svetleće reklame. „Najveća i najlepša od svih bila je reklama fabrike ‘Krušik’ na vrhu nove zgrade Pošte” – izvestio je „Napred”.
Komentari
Tri inicijative | 12.09.2011 u 03:04
Zelela bih da se pretplatim na reviju Kolubara .Zanimljivi su svi tekstovi o starom Valjevu .Hvala
Stojnic zorana | 25.02.2019 u 12:25