Mostovi na Kolubari (II deo)
GLAVNI MOST U VALJEVU
Za vreme gradonačelnika Mateje Nenadovića (1903-1906) uređena je obala Kolubare sa kejovima, podignuta varoška klanica, na pijaci dva kantarska paviljona, pa Gimnazija, sudovi...Trajali su ovi poslovi, veoma skupi, godinama, pa su na primer kejovi počeli da se intenzivno uređuju 1906. godine a radilo se sa prekidima. Tim velikim i dalekosežnim radovima na uređenju prostranog centra grada, najverovatnije su inicirani i drugi radovi kako bi Valjevo dobilo izgled savremenog evropskog grada, a koje su realizovali naredni gradonačelnici.
U tekstu o ulici Vuka Karadžića pod naslovom „Valjevski Bulevar“, list Pravda, od 8. avgusta 1909. godine pominje da su „na kraju te ulice počeli radovi oko podizanja velikog okružnog mosta na Kolubari. Taj će most biti najmodernije konstrukcije od betona i veoma će lepo harmonirati sa ukusnom zgradom Železničke stanice koja je na početku ove ulice“. (Vek valjevske železnice, ID Kolubara, str.62). U Arhivu Valjeva, Fond grada Valjeva za 1910 godinu, kutija 148, nalazi se prepiska koja svedoči o gradnji tog velikog gvozdenog mosta. Ministarstvo građevina obraća se Načelstvu okružnom Valjeva 13. februara 1910. obaveštavajući ga da je Komisija pregledala armirane stubove i utvrdila da su „dosta dobro postavaljeni prema nepravilno izvedenim osiguranjima obala i da ih ne treba izmeštati“. Takodje „za izradu pojila (silaza) sa prilazima mostu - da se dostavi proračun “. Iste godine, 22. februara, Načelstvo okružno Valjeva obraća se Ministarstvu da se što pre poruči gvozdena konstrukcija i to „za betonski a ne drveni patos“, jer je drveta u Okrugu sve manje pa ga je teško naći…“. Razliku u ceni platiće Okrug „samo da se svaki put ne menja drveni patos čije će održavanje docnije pasti na Okrug“.
Gvozdeni most je završen, usvojene su sve primedbe i zahtevi grada, među njima i od građana zahtevan silazak za stočnu zapregu na samu reku, na“pojilo“. Bilo je u prepisci i razmene stručnih viđenja o pravilnosti postavljanja stubova, prilaza mostu sa strana, protoku vode…tek most je u punom sjaju krasio veliki prostor u centru Valjeva. Mrežasta, lučna, gvozdena konstrukcija sudeći po retkim fotografijama - pa i razglednicama na kojima je upravo sam most u centru pažnje - podseća na mostove koji su u to vreme građeni i za železnicu, pa otud razumljivo zapažanje citiranog novinara da je most u skladu sa zgradom Železničke stanice. Gledajući danas avionske snimke tog prostora, ne može se a ne zaključiti da je taj moćni most sa dva kantara na prostranim pijačnim platoima predstavljao skladnu i smislenu celinu. Od tog mosta na žalost ostali su samo armirani stubovi jer ga je 14. aprila pred nailazak Nemaca jugoslovenska vojska miniranjem srušila. Nemci su ga, kako svedoče savremenici stavili ponovo u funkciju, ali to je bilo krpljenje kao i poslednjih decenija niz intervencija kojima je uskladjivan sa standardima glavnih saobraćajnica grada i tranzitnog saobraćaja. Jedino što je ostalo od prvobitnog koji je zamenio ćupriju, nakon 12 decenija su stubovi. I ne retko pominjanje tog mosta kao „gvozdenog“.