Interpretacije herojske smrti
Izložba radova sa umetničke kolonije „Pronađeni u prevodu“ u Bujačiću kod Valjeva u beogradskoj Ciglani
Magličasto jutro, kome je podne donelo prilično zubatog sunca. Ali, za priredbu Beogradske umetničke radionice BURA bio je potreban mrak, zbog specifičnosti programa i prostora. Otvaranje izložbe radova sa avgustovske umetničke kolonije „Pronađeni u prevodu“ u selu Bujačić kod Valjeva počelo je pozorištem senki, a mesto održavanja – stara Ciglana, bilo optočeno bezbrojnim prozorima.
CC
Taj trenutak je došao u 16,28 časova, kad je većina gostiju uveliko stiglo. Na bini, iza ogromnog platna, senka dobošara koji najavljuje vešanje Stjepana Filipovića. Sledi njegov uzbudljiv govor, koji su čak i Ujedinjene nacije uvrstile u najbolje primere antifašističkog držanja. „Srpski narode! Hitlerovske horde prodrle su u tvojа selа i grаdove! Ako budete sаmo posmаtrаli, gаdovi će nаs jednog po jednog ubijаti! Ali, smrt nije ništa, ako se zna zašto se umire…”. Stolica se izmakla, a heroj Steva ostao da visi na vešalima. U sali tajac, a zatim aplauz za glumca Dejana Jajčanina.
Nakon kratkog pozorišnog čina, nastupio je Mešoviti kamerni hor “Smilje”. Jedinstven po tome što su članovi zašli u pozne decenije života. Kamere su beležile kako pevaju pesme iz NOB-a. Scena uzvišena i potresna, baš kao što dolikuje temi kolonije – liku i delu komandanta Valjevskog bataljona. Pevače greje plamen iz kamina u neverovatnom prostoru napuštene fabrike cigle.
CC
Obodreni rodoljubivim stihovima, u prohladnoj novembarskoj večeri, posetioci kreću da razgledaju radove. Četrnaest umetnika iz Beograda, Valjeva i Atine na svoje specifične načine, protumačili su fenomene hrabrosti, ideala, svrsishodne smrti… Neki su išli na dokumentarnost, pa je Senka Trivunac izložila odelo Stevana Filipovića, da se posmatrač zapita da li je ono pravo, ili rekonstruisano na osnovu čuvene fotografije.
Drugi su više bili za metafore, Jelena Bojanić je poslednje Stevine reči ilustrovala samo njoj svojstvenom slikovnom pismom. Viktor Kiss je pobio dva gigantska čelična eksera, razdvojenih krajeva, kao simbol pobede ili prikaz položaja Filipovićevih ruku. Željko Vitorović je kamuflirao reč “Freedom”, preispitujući pojam slobode. Miodrag Pešić je velikim krstom za današnjeg neprijatelja umetnika oglasio – spregu politike i kulture.
CC
Smrću se bavio i Goran Stojčetović, intervenišući na plakatu sa prizorom govora, menjajući ga maltene do neprepoznatljivosti. Vladimir Jakšić je priložio fotografije “Mesta zločina”, plitkog reljefa sa motivom čoveka s podignutim rukama. Dragana Nikoletić je omogućila publici suočenje sa sobom, u “Predvorju smrti”, sobičku punom ogledala.
Jovana Mitrović je analizirala pojam suđenja velikim idejama nekada i sada. Pavlos Kozalidis je junački predsmrtni govor video na tri načina: kao mogućnost vaskrsenja, kao destrukciju života i kao primer, svojstven istoriji, da novi heroji smenjuju zaboravljene. Različitim tumačenjem trenutka pozabavio se i Kornet, sa Kissom kao pojačanjem, predstavljajući tri proglasa - partizanski, četnički i nacistički o činu egzekucije, za nekog heroja, a za drugog izdajnika.
CC
Stefan Kostadinović i Nikola Cakić, načinili su Robo-Stevu, sa dve glave umesto stisnutih pesnica. Notu humora uneo je “Turistički Steva” – veliki plakat Filipovića sa otvorom za proturanje lica posetilaca, prikladan za fotografisanje, zajednički rad Korneta i“Pronađenih u prevodu”. Poseban rad je bio velelepni katalog, delo Dude Ludošan.
Publika se opustila uz valjevsko meze – duvan-čvarke i komade slasnog sira, rakija je bila beogradska. Za one što im alkohol ne prija, pobrinula se Koka- Kola. BURA je donela i tortu, smazanu za tren oka.
“Hvala Kosari Bošković koja nam je omogućila da boravimo u Bujačiću, hvala Ministarstvu kulture što nas je prepoznalo, hvala..., hvala.., hvala”, bile su zaključne reči Jelice Stojančić, direktorke BURE.
Fotografije: Aleksandrija Ajduković, Tamara Antonović, Pavlos Kozalidis, Jelica Stojančić