U Valjevu pre 200 godina
Hronologija događanja u Valjevu i okolini 1815. godine, iz nedovršene knjige Zdravka Rankovića «Valjevski kraj u 19. veku.“
5/17. januar – Petar Nikolajević Moler sa nekolicinom drugih narodnih starešina u emigraciji pisao iz Zemuna proti Matiji Nenadoviću u Beč o turskom nasilju u Srbiji. Prota je tamo predao to pismo ruskom predstavniku Bulgakovu.
CC
Mart – U Rudovcima i Vreocima održani tajni sastanci narodnih prvaka Valjevske, Rudničke i Beogradske nahije na kojima se govorilo o nužnosti odbrane od Turaka. Rešeno je da se, „čim gora ozeleni”, oružjem odgovori na turske zulume. Od Valjevaca su na tim sastancima učestvovali: iguman Avakum Petrović iz Bogovađe, Vasilj Pavlović iz Bajevca i Savo Ninović iz Bačevaca.
Početak aprila – Iguman Avakum iz manastira Bogovađa i Vasilije Vasilj Pavlović iz Bajevca išli po selima u okolini Valjeva pozivajući naroda da se diže protiv Turaka. Pobunjenici su zauzeli Valjevo i Ub i ubila dva bega Jajića, ali ih je ubrzo rasterao Kara-Mustafa iz Beograda sa 300 vojnika. To se događalo pre zbora u Takovu na kojem je Miloš Obrenović proglašen za vođu Drugog srpskog ustanka.
12/24. maj – Iz izbeglištva u Sremu prešli u Valjevsku nahiju vojvode Pavle Cukić i Maksim Krstić i kapetan Jovica Milutinović sa grupom dobrovoljaca. Sa pristalicama iz Posavine odmah su ušli u nebranjeni Palež. Odatle su o svom povratku u Srbiju i o svojim namerama obavestili knezove Valjevske nahije i kneza Miloša Obrenovića. U Sremu su se prikupljanjem vojske i ratnog materijala i dalje bavile vojvode Sima Nenadović i Petar Nikolajević Moler.
16/18. maj – Posle višednevne opsade ustaničke jedinice ušle u Valjevo odakle su preplašeni Turci prethodne noći pobegli prema Sokolu. Na taj način su ustanici zagospodarili jezgrom zapadne Srbije.
14/26. jul – U boju na Dublju (Mačva) poginule vojvode Sima Nenadović iz Brankovine i Milić Drinčić. Poginuo je i Milovan Zujalović iz Tulara. Srbi su u toj borbi, i pored znatnih gubitaka, postigli odlučujući pobedu u Drugom srpskom ustanku.
9/21. avgust – Nikola Simeunović, knez iz Valjevske nahije, išao sa Milošem Obrenovićem i knezovima Avramom Lukićem iz Požeške i Petrom Otaševićem iz Kragujevačke nahije u logor Huršid-paše da mu iznesu srpske tužbe i molbe. Četvorodnevni pregovori su okončani pašinim pristankom da izda bujuruldiju o amnestiranju ustanika, uz uslov da oni predaju „vas silav” i oružje.
15/24. avgust – U Cvetanovcu prota Stojan Ilić i njegovi parohijani podigli crkvu brvnaru, posvećenu Arhistratu Mihailu.
Leto – Obnovljen Valjevski magistrat. Sve što se zna o njegovom tadašnjem radu svodi se na dva onovremena dokumenta (jedan je od 17. avgusta a drugi od 2. septembra 1815. godine) i na spominjanje u njima Jovana Mihailovića kao sudskog «predsedatelja». Postoje pretpostavke da je tada sud uspostavljen «spontano, od samog naroda». Njegova dugovečnost osujećena je mirovnim sporazumom kneza Miloša Obrenovića i turskog zapovednika u Srbiji Marašli Ali-paše kojim je suđenje Srbima u nahijskim okvirima prepušteno muselimima uz koje je, doduše, obavezno bivao i po jedan knez (Srbin).
CC
23. septembar/6. oktobar – Valjevski trgovci molili pismom protu Matiju Nenadovića da u Valjevskoj, Šabačkoj i Sokolskoj nahiji kao zvanični „komesar” organizuje vlast.
* Raka Tešić postavljen za glavnog (obor) kneza Valjevske nahije obavljajući istovremeno i rukovodeću dužnost u Kolubarskoj knežini. U tom svojstvu je 20. februara 1816. poslao iz Mionice knezu Milošu Obrenoviću 4.500 dukata prikupljenog poreza i učestvovao na skupštini nahijskih obor-knezova u Beogradu (30. aprila/12. maja 1816) koja je osudila Petra Nikolajevića Molera. To stanje je potrajalo do 1819. godine kada je upravu nad nahijama valjevskom i šabačkom preuzeo Jevrem Obrenović.
* Matija Nenadović, „protopresviter valjevski”, pretplatio se na 100 primeraka „Narodne srpske pjesnarice” Vuka St. Karadžića, štampane u Beču. Na tu knjigu pretplatio se i vojvoda Maksim Krstić.
* Episkopsko sedište konačno premešteno iz Valjeva u Šabac.