Valjevski i bokeljski Klinci

Sela Klinci – jedno u okolini Valjeva, drugo na poluostrvu Luštici, u Boki, imaju - istorijski - više od zajedničkog imena. O tome saznajemo u knjizi „O Valjevu i Šapcu“, Ljubomira Pavlovića, koju je Radio Valjevo izdalo 1990. godine.

Sam Ljubomir Pavlović rodio se 1865. u Klincima kraj Valjeva. U valjevski kraj, njegov daleki predak, kaluđer Todor, „služitelj crkve u Petnjici“, doselio se u prvoj polovini XVII veka. Iz starog kraja, Klinaca u Boki Kotorskoj, pleme Todorića prenelo je, u novi, valjevske Klince, nazive brda, polja i potoka, pa i samo ime sela koje se, do njihovog dolaska, zvalo Palanka. Pri upisu Ljubomira u osnovnu školu u Petnici, otac menja plemensko prezime Todorić u Pavlović.

Vratimo se Klincima i zapisu Ljubomira Pavlovića:

Poznato je da je Boka bila i aktivna i pasivna u pogledu migracija. Ali se uvek mislilo da su bokeljske migracije bile upućene na more i tuđinu. Retko je ko mogao zamišljati da su se Bokelji upućivali na balkansko kopno i tamo ostajali. Mnogi od ispitivača s nevericom su primali ova kazivanja, naročito da Bokelja ima po selima. Stalno su zamišljali da ovih porodica može biti samo po gradovima i sa gradskim zanimanjima. I bokeljskih i dalmatinskih porodica uopšte nije tako malo u zapadnim krajevima Srbije, kao što se mislilo u prvi mah. (...)

Klinci u Boki su prema Herceg-Novom, na vrhu onog poluostrva koje deli Boku na dva zaliva, severni i južni. Selo je brdovito, sa primorskim zelenilom, nagnuto jugozapadu, s pristaništem, prvom bokeljskom parobrodskom stanicom od Herceg Novog. Iznad pristaništa put se naglo diže i malo dalje na istok su i Klinci.

Pri ulasku u selo postoji malo izvišenje Obrežak, na kome je seosko groblje. Isti slučaj i u valjevskim Klincima: mali breščić Obrežak i na njemu seosko groblje. U selu pada u oči ugnuta sredina sela, sredinom teče potok koji deli selo na Gornje i Donje Klince. Isti je slučaj i u valjevskim Klincima: sredina ugnuta, bezvodni potok Vrbovac, gde su na levoj strani Gornji, na desnoj Donji Klinci.

U stranovitim bokeljskim Gornjim Klincima svuda osteljci, strane i vrtače, baš kao i u valjevskim Gornjim Klincima. Sredinom bokeljskih Klinaca su potesi, a isto tako i valjevskih. I tamo i ovamo imena su: Studena voda, Njive, Liplik, Kruška i dr.

Na vrhu Gornjih Klinaca iznad crkve sv. Trifuna diže se Velje brdo. Pod njim je velika pećina iz koje izbija jako vrelo i pada u more prema Baošićima. Velje brdo je prostrano i s vrtačama; po tim dolovima i osteljcima rastureni su Gornji Klinci.

U valjevskim Klincima, ispod Velikog Brda sa severne strane je velika i mala pećina, iz koje ističe čitava reka (Petnička pećina i reka Banja)...

Ovim iznošenjima je cilj postaći ispitivače da, kad naiđu na ovakve slučajeve, obrate pažnju na njih. Treba imati na umu da porodice u novim naseljima uvek daju objektima oko sebe imena svojih starih naselja, i ne stvaraju neka naročita imena. Obrati li se ovakvim pojavama veća i dovoljna pažnja, verovatno je da će se moći mnoge postavke utvrditi kao i naći neke novine.