Valjevska leta

Na početku mirišu na lipu, kasnije na često presahlu Kolubaru, bar u gradu. Mirišu na hlor u Petnici i sumpor u Sankoviću. Nekada su mirisala na koperton, kojim smo se mazale i uveče, da budemo mešavina mora i kokosa. U vreme Tešnjarskih večeri, najviše na roštilj.

Leta su nekada bila blaža, moglo se peške do Petnice i natrag, uz branje voća usput. Uveče je retko moglo da se izađe bez džempera ili jakne. Sada se najbolje podnose negde u dubinama klisure Gradca.

CC

Kad ste đak ili student, leta su beskonačna. Dan za danom zabave ili slatke dosade, a onda beskrajne noći po kafićima.

I danas, valjevska leta pružaju puno. Večeri su i dalje relativno sveže, bazeni su odlični (pomenimo i lekovite Vrujce), na većini mesta na Gradcu čarobno. A onda tu su i druge reke (recimo jedinstveni restoran Usput na Jablanici), jezero Rovni, planinske šetnje, Mountin Music Fest koji je nova avgustovska poslastica, žurke po vikendicama, i lepa gradska mesta na Desankinom vencu.

Uz sve ružno što se dešava i u gradu i u državi (i protiv čega se treba boriti, svako kako najbolje ume i može), korisno je setiti se i svega onoga što je ostalo u Valjevu i okolini dobro, i na dohvat ruke. Jer, od proleća do rane jeseni, Valjevo je mesto gde treba biti.