Jubilej biblioteke
Povodom obeležavanja 150 godina od osnivanja Čitaonica valjevske, Matična biblioteka "Ljuba Nenadović" u Valjevu organizuje 15. novembra program u više segmenata, koji uključuje program za osnovce i srednjoškolce, otvaranje izložbe i svečanu akademiju.
O godini osnivanja biblioteke postoje izvesne nesuglasice koje su, osim manjka finansijskih sredstava, kako napominje Violeta Milošević, direktorka Valjevske biblioteke, uticale na to da se jubilej slavi ove, a ne prethodne godine godine.
“Osnivanje biblioteke u Valjevu, kao javne ustanove, vezuje se za polovinu 19. veka, a istorijski izvori navode dva podatka o njenom osnivanju. Ljubomir Pavlović, istoriograf i antropogeograf, prvi je, u svom radu „Valjevo i Valjevci“, pisao da je u Valjevu prva biblioteka osnovana 1857.godine. Radovan M. Drašković, istoričar i dobar poznavalac prilika u Valjevu sredinom 19. veka, priklonio se ovoj tvrdnji, iznoseći izvesnu nevericu i drugu verziju po kojoj je 1868. god. osnovana jedna čitaonica u Valjevu. Brana К. Vučićević, jedan od upravnika Biblioteke, bio je uverenja da je ipak 1857.god. osnovana prva javna biblioteka i nazivajući je Građansko čitalište.
Milorad Mitrašinović, arhivista i istoričar, kategričan je u tvrdnji da je Čitaonica valjevska osnovana 1868.godine, a za tu godinu se opredeljuju i drugi valjevski istoričari, Milan Tripković, Branko Peruničić i Velibor Berko Savić,” navodi se u dokumentu koji će pratiti pomenutu izložbu o prošlosti biblioteke u Valjevu.
I dodaje: “Čitaonica valjevska osnovana na inicijativu „Кvinteta“, vodeće petorke u grupi koja se zvala Кlub (ili Sto) dvanaestorice. Odluka je doneta 30. novembra 1868.god, na Andrijevdan, uz učešće 118 osnivača, viđenih i imućnih građana, koji su tom prilikom izabrali i upravitelja i odbornike koji će se starati o radu Čitaonice.
Ministar unutrašnjih dela je, na predlog Ministarstva prosvete i crkvenih dela, pregledalo je Pravila Čitaonice valjevske i odobrilo njeno osnivanje 14. februara 1869.god. Čitaonica je bila smeštena u „novosagrađenoj kući“ Vuka Milivojevića Đelaša, imućnog i preduzimljivog trgovca, istaknutog pripadnika ovog Кluba.
Pravila Čitaonice valjevske, doneta 14. januara 1869.god. sačuvana su do danas i nalaze se u Arhivu Srbije.”
Podsećamo ovom prilikom i na reči pesnika Petra Pajića koji je govorio o potrebi da grad dobije novu zgradu biblioteke:
"Da bi Valjevo definitivno prestalo da bude provincija i da bi stvarno postalo grad, potrebno mu je da, kad je u pitanju kultura, dobije ono što u svetu imaju gradovi njegove veličine: profesionalno pozorište, koncertnu dvoranu i, najpre, zgradu namenski zidanu za biblioteku. Sa zaštićenim, bogatim depoima, čitaonicom, naučnim odeljenjem, Internet mrežom povezanu sa Nacionalnom bibliotekom, fotokopirnicom, kafe klubom, salonom za književne susrete, razgovore, rasprave... Primerenu sadašnjem i budućem Valjevu. Biblioteku koja bi opet predstavljala pravi svetionik u gradu, koja bi opet Valjevcima, pre svega mladima, otvorila vrata na sve strane sveta.
Siguran sam da će Valjevo kad tad takvu biblioteku dobiti. Zašto onda čekati?! Nije dobro sve probleme ostavljati da se reše u budućnosti, kad navodno za to „dođe vreme”. Budućnost će biti lepša ako joj umesto problema ostavimo, na primer, novu zgradu biblioteke. Za nju je sada vreme.
(Iz knjige „Valjevska biblioteka 1868-2008”)."
Prošlo je jedanaest godina od objavljivanja ovih reči, mnogi intelektualci, uključujući Petra Pajića, koji su se zalagali za obezbedjivanje biblioteci novog, adekvatnijeg prostora, nisu to dočekali. Nadajmo se da će to dočekati barem njihovi potomci.