| Decembar 2012
Format 30x45
Dragan Todorović, novinar nedeljnika "Vreme"
Zemaljski dani teku: Dubravka Ugrešić veli, Malo nas je, al’ smo govna, a filosof Cane, Svakoj stoci treba prutić, da pronađe svoj putić...
Familija nemam ženu
Eto, i ovog Gotovine i Markača, oslobađajuće presude hrvatskim generalima u Hagu, je bilo za tri dana. Ništa čudno, u Srbiji je sve za tri dana, takav narod, takva u naroda pamet. Naravno da je oslobađanje hrvatskih generala zaledilo svakoga ko se naziva čovekom, pa bih ovde samo nabrojao neke refleksije tog događaja.
Master Tomislav je, glede presude, rek’o nešto baš predsednički, Dačić baš premijerski, a sami Vučić Aleksandar, koji se zatek’o u Kanadi, je obznanio da smo konsternirani presudom, ali da će Srbija i dalje ispunjavati svoje međunarodne obaveze, te da je posvećena ekonomskom napretku i budućnosti. Javnog ispoljavanja nezadovoljstva nije bilo, ako se izuzme da su Dveri okupile nekoliko stotina ljudi, te da su Srpski radikali, matica Tome Vučić Nikolića, javno protestvovali ispred zgrade Predsedništva, gde su vikali „Tomo ustašo“! Na poslednji incident odgovorili državotvorni Naprednjaci, najoštrije osudili primitivno, divljačko i antisrpsko ponašanje malobrojnih pristalica SRS, i rekli da predsednik Nikolić na odgovoran i ozbiljan način obavlja svoju dužnost, te da ima punu podršku SNS.
Da se manem reakcija sa državnim pečatom, kažem da ova presuda kao da je naručena od određenih krugova u Srbiji, jer ovde je o Srbiji reč, kojima je mantra Kavlobag – Kavlovac – Vilovitica u političkim genima, i samo je resetovana u nešto za svet prihvatljivije. Uostalom, Srbijanka Turajlić reče da građani nemaju razloga za toliko nezadovoljstvo presudom Gotovini, jer se na poslednjim izborima pokazalo da ne misle da neko treba da snosi odgovornost za svoje prethodne postupke. One sa kratkim pamćenjem je podsetila da je u Srbiji premijer čovek koji je vodio politiku 90-tih, a da su ga predsednik države, i prvi zamenik premijera, podržavali.
Presudu je ponajbolje pročitala hrvatska novinarka Nataša Škaričić, po kojoj je ona betonirala nacionalizam i paranoju u obe države. Isto to, ali glasnije, rek’o i večiti Pavluško Imširević: Presuda je injekcija adrenalina svim nacionalizmima, a naročito srpskoj tajkunsko–političkoj mafiji...
Šta ima još i jošte na Srbije šaru, master Tomislavu jopet presekli kolonu, inače, borba i progres dalje napreduju. Vučić otkad je turio naočare radi pos’o samo tako: eto i naprimer obeć’o da će konsoliduje FK „Zvezdu“, koja kojekome i kojekude duguje skoro 50 miliona evri, i za prvog rukovodioca postavio legendarnog Džaju. Legendarni Džaja legendarno rek’o: Hvala Vučiću!. Konsolidaciju podrž’o i sami master Tomislav, on je, po te svoje ingerencije, abolir’o legendarnog Džaju od krivičnog gonjenja za te transfere igrača od puno milona evri.
Bolje od boljeg bilo u slavnu Akademiju nauka, gde, što će ući u anale, nazor master Tomislav, kome ta diploma pod javnu sumlju, pozdravio akademike na Akademije dan. Što bi rekla braća Crnogorci, šta reći, a ne zaplakati. Master nije samo pozdravio akademike, pozv’o ih, kanda je pod šatrom u Bajčetini, na slogu i jedinstvo, nego državnički rek’o da će narednih dana od akademika zatražiti savet o tome kako da se država i narod suoče sa pitanjem Kosova i Metohije. Patrijarh Irinej mudro dod’o da bi predsednik Srbije trebalo da povede čitavo društvo u odbranu srpskih interesa, dok akademik Hajdin bio pri svesti, odgovorio da je SANU spremna da pomogne državi, ali ne može, i ne želi, da se bavi dnevnom politikom. Ništa zato, slavni Dobrica javio da će on Predsedniku nešto predložiti, jerbo se njemu može, on je disident.
Ima još od te sage, Patrijarh se istak’o sa propoved na temu Srbija i EU: Ako hoće da nas prime u tu porodicu Zapada, neka nas prime ovakve kakvi jesmo. Ali, ako treba da se odreknemo i odričemo svete zemlje, hvala im na pozivu, ostaćemo da živimo svojim životom, teškim i mukotrpnim, kojim smo živeli 500 godina. Na ovu deklamaciju mor’o odgovori i sekularni Dačić, Srbija može da kaže da neće u EU, ali joj ni tada neće biti vraćeno Kosovo! Toliko o dileme, a master Tomislav se sprema za govor u UN, koji zakaz’o čekić Jeremić, na temu Haga, ima, veli, ko Kastro, govori dok ga ne isteraju iz sale. U međuvremenu, budućnost čekamo spremni: po nalogu Kabineta predsednika Republike, svim ambasadama i konzulatima Srbije naređeno je da na vidno mesto, što nije bilo od Tita druga, istaknu fotografije Tomislava Nikolića, u formatu 30x45 cm.
Tako i ja, koji sam se, posle svega i ovoga, odmetnuo i sam od sebe, dojdoh do kraja teksta i Zagorke Golubović, koja javno kazala i rekla: Najteže mi je što imamo takvog primitivca za predsednika. Gospođa Zagorka još, a u povodu apatije u narodu, rekla da će nas ugušiti odsustvo pobune, to nezadovoljstvo koje samo sebe goji, ne ispoljava se, te da se za slobodu moramo izboriti. Čuje li ko, jok, LDP ima biznis na Čeda ženu, demokrate se, po navici, samodemokratizuju, Đilas, koji očekivano izabran za predsednika DS, i dalje uspešno drži Beograd, u tome ima odlučnu podršku PUPS-a, što će reći dinastije Krkobabić, od koji je i Krkobabić Treći, koji promptno zaposlen u Privrednoj komori Beograda. Ali da ja odgovorim gospođi Zagorki Golubović, glede apatije, odsustva pobune, poradi toga da prezident primitivac ne ulazim u diskusiju, tu ću da potegnem rečenicu Dubravke Ugrešić, iz intervjua „Vremenu“, koja veli: Malo nas je, al’ smo govna! Ako ovo baš i ne prija, evo i filosofa Cana partibrejkersa: Svakoj stoci treba prutić, da pronađe svoj putić! Samo što prutić nikako da dođe u prave ruke. A slika uz tekst, slika je naša, još nije formatirana, Familija nemam ženu iz Blizonja!
