| Mart 2010
Tamo je ovde
Branko Pirgić
Itaka ti je dala divno putovanje.
Da nema nje, ne bi ni pošao na put.
Ali nema ništa više da ti da.
K. Kavafi
Ankete „101 razlog za ostanak” i „ 3 x 33 razloga za odlazak iz Valjeva”, uokvirene su zadatim brojevima pa čovek ne može da mašti svojoj da krila nego već unapred strepi i podrhtava u strahu da ne prekorači zadatu mu brojku – ali, željan da srce otvori, on ipak pristaje na ograničeno nabrajanje. (Zanimljivo je da je po Anketi dva razloga više za ostanak u Valjevu.) Sa interesovanjem pratim ovo „istraživanje”. Želeo bih da ohrabrim što više naših sugrađana da (bar za sebe) sačine ovakve liste za i protiv... Možda će im se otvoriti neki novi uvidi u sopstvene živote.
U januarskom broju „Kolubara” svoje razloge za odlazak ponudio je i Janko Levnaić. Ovoga puta bih načinio varijacije, mala dopisivanja i komentare, koje se odnose na njegov razlog broj 2: Iz Valjeva treba otići, kaže Levnaić, „da bih imao gde da se vratim”.
Matija Bećković je u svojoj najnovijoj knjizi simptomatičnog naslova: „Put kojeg nema” – dao neke moguće odgovore na ovu temu i dilemu. Na strani 99. lirski glas kaže: „Bog me nije sejao nego posadio da čuvam kuću koje nema ali postoji”. Evo kako Bećković dalje peva o tome što postoji iako ga nema: „Sve te manje ima / kad te neđe nema / kad te nema niđe / nema te ni malo...” Ili: „Lako je onamo / dok smo im mi ovamo / a oni tamo...” Ali najbolji mogući odgovor na dilemu ovde ili tamo čitamo na str. 96:
Ko se vratio
Nije valjao
A ko je valjao
Nije ni išao...
I šta tu ima još da se priča? Neko moje iskustvo vezano za ovu temu formulisao sam ovako: Ovde ti kožu gule, tamo ti samo nju ostavljaju. Kada bi čovek mogao da se primiri i pritaji dok ovo ne prođe... ali ovo će, avaj, proći tek kada i mi „so tim” iščeznemo. Odgovor na važno pitanje: kako ostati isti a menjati se – Sloja Simić nije imao kada nam je poslao SOS: „I sve dok si ovde, tamo će ti biti lepše i draže. No treba da znaš: Ako ikada kreneš, nikada nećeš stići jer će umesto tebe tamo stići neko drugi”.
Ima u Levnaićevim nabrajanjima veoma inspirativnih komentara pa bih redakciji predložio da u jednom trenutku ovog nezavršivog, jer je neiscrpno „istraživanja” upriliči razgovore na ove teme.
I na kraju, bilo bi dobro da nam neko od tvoraca ove lepe zamisli kaže šta je uopšte svrha ovog „istraživanja”.
