Mostovi na Kolubari (III deo)
PEŠAČKI MOST ZA ZELENU PIJACU
Jedva da se pamti da je ovaj izuzetno prometan most bio do 66. godine, most sa gvozdenom nadgradnjom. Na istom mestu, verovatno je oduvek bio nekakav most, naravno drvena ćuprija kojom su bile povezane za pešake dva velika gradska prostora na obe obale reke: muška, stočna, i ženska, zelena pijaca. Pored drumskog, glavnog, i ovaj most može se videti na najstarijim za sada poznatim fotografijama. U Valjevskom ahivu, Fond Grada Valjeva za 1906 godinu, kutija 119 - pominje se licitacija za opravku „drvenog mosta preko reke Kolubare niže stare Klanice“ (19. septembar 1906 godine). Tu nalazimo i rešenje Suda da se taj posao sa rokom do 1. novembra „poveri Nikoli Spaiću preduzimaču ovdašnjem“, i da „materijal bude dobar a ne rđav, a to će se utvrditi i odbaciti od strane nadzornog organa“. Pominje se u specifikaciji materijal za popravku mosta - osam šipova, ograda, dva nova polja, građa za venčanice, hrastova talpa za patos …
Nakon Drugog svetskog rata, stari drveni, isluženi most morao je biti zamenjen i zbog činjenice da se izgradnjom Doma kulture uređivao i okolni prostor, a seobom zelene pijace na desnu obalu i postepenim građenjem stočne pijace, valjalo je uraditi primereniji centru novi most.
Arhitekta Rista Anđelopolić, svedoči da je za uređenje tog mosta iz beogradskog brodogradilišta donesena gvozdena konstrukcija. Tako je na drvenim stubovima, šipovima, postavljena gvozdena ograda, po dva luka sa obe strane, a za osnovu poda poslužile su šine. Taj izgled mosta, a sudeći po fotografijama, danas nam se čini atraktivnim, neobičnim. Šta se desilo sa gvozdenom konstrukcijom nakon kompletne izgradnje novog, nije poznato. Možda je iskorišćena za neki prelaz preko potoka u selima a možda i na otpadu.
Treći i danas postojeći izgled ovaj most dobio je 1993 godine. Postavljen na betonskom, blagom jedva uočljivom luku, podseća na skok gazele, a linija stubova, po dva na obe obale, samo potvrđuje njegovu vitkost. Projekt i za ovaj kao i Jadarski most uradio je ugledni inženjer, konstruktor mostova, Dragan Bebić. Zanimljivo je da je javnost bila ogorčena visinom mosta - navikla se na stari most u visini obala - i ne baš vešto izvedenim stepenastim polukružnim prilazima mostu. Visinu je naravno uslovila obaveza vodoprivrede , da bude iznad predvidljivog stoletnog poplavnog talasa.
Taj most bio je povod, prvi put čini se, u ovdašnjoj javnosti otvaranju rasprave - kako treba da izgledaju gradski mostovi ? Na poziv grada , Slobodan Jeftić Pulika iz Pariza dostavlja dva projekta za ograde tog pešačkog mosta, predlažući nadstrešicu nad mostom i terasasta proširenja na njegovoj sredini. Projektant mosta, inženjer Bebić, nije prihvatio tu sugestiju. Pulikini nacrti su sačuvani i nalaze se u ID Kolubara.