| Decembar 2013
Valjevska inicijativaGde nestade onaj grad i mit o njemu kao jednom od kulturnih središta one velike zemlje?
Radoš Glišić, novinar
Čitajući novine ovih meseci, iz “grada na Kolubari” stižu vesti da skener u bolnici na radi već šest meseci, da će Opština morati da potroši jednak iznos novca za odštete građanima od ujeda pasa lutalica koliko i za održavanje u životu grada u zimskim uslovima. Veći red je vladao na Ilindanskom vašaru na Kolubari nekih godina (znalo se bar ko pije a ko plaća), nego danas na sednicama Valjevskog parlamenta. Danas je sramota pominjati Srbijanku, Elind, Gradac, Stefil, Petnaesti septembar, onaj Krušik, Kožaru, a tek Spomen dom Milovan Glišić, KUD Abrašević i njegove kultne pozorišne predstave-grupu pevača i foklor pogotovu. Šta bi sa Žikicom Jovanovićem (nestadoše ulica i škola sa njegovim imenom), to je onaj koji je razumeo vreme u kojem je živeo i pripadao je najnaprednijem delu evropskih intelektualaca, student i novinar, sa svojim vršnjacima otišao u Španiju, gde je pošast nadirućeg fašizma počela da se širi. Simbol onog Valjeva, po kome smo se prepoznavali u svetu, od Ujedinjenih nacija do običnih ljudi sa svih meridijana, Stevan Filipović pod vešalima ođednom nije valjan primer patriotizma i simbol borbe protiv svakog okupatora i svakog zla. Ne nadaju se valjda kreatori novog poretka da će tužna serija Ravna Gora rehabilitovati i one koji su spalili Živana Đurđevića?
Mit o Valjevu nisu stvarali ljudi poput sadašnjih tvoraca slike o Valjevu. Jesu li ovi sadašnji većina? Nisu, verujem. Gde su oni koji se ne guraju na partijske liste, koji nemaju gde da kažu ono što misle, a misleći su ljudi? Tu pored nas, ne guraju se, kao što rekoh, sramota ih i da gledaju ono što se od ovoga grada napravilo. Nemaju nameru da se aktiviraju u neku od postojećih partija, niti da formiraju nevladinu organizaciju. Pouzdano znam da ih ima, neke od njih je pomenuo Zdravko Ranković pre nekoliko brojeva u Uvodniku, a ja bih dodao i one koji su otišli u druge gradove i zemlje, vredelo bi i njih čuti šta misle, siguran sam, pomoglo bi i njima i gradu Valjevu.
Ideja o Valjevskoj inicijativi nije ideja o Hajd parku. Valjevska inicijativa je ideja da se čuje glas razuma, da se kaže “DOSTA” onima koji to zaslužuju iz usta onih koji na to imaju pravo i obavezu kao građani, kao ljudi, do čijeg mišljenja je stalo svakom normalnom čoveku. Te sesije Valjevske inicijative trebalo bi organizovati najmanje dva puta godišnje, kao putokaz onima koje razum još nije napustio kuda i kako dalje, da se iz ovog gliba izvuče naš grad i njegovi mladi žitelji pre svih. Pravi i, jedini za sada, moderator, kako ja vidim stvari, može i treba da bude „Ravija Kolubara”. Dokle je došlo (do grla-a, odozgo je počelo!), moram na kraju da se poslužim Njegoševom – Neka bude što biti ne može!!!
