| Jun 2013

Sve dalje od biblioteke

Zdravko Ranković

Izborom za novog direktora Matične biblioteke «Ljubomir P. Ne­na­do­v­ić» 60-godišnjeg Dragana Br­an­ko­vi­ća, diplomiranog politikologa, čoveka ko­ga je za takvu dužnost jedino mogla preporu­čivati stranačka pripadnost (članstvo u SPS-u), Valjevo se ovoga proleća značajno ud­aljilo od važnog cilja – nove i velike Va­lje­vske biblioteke. Jednoglasnu odluku o tom izboru, donesenu ovoga maja, trebalo bi još da «blagoslove» v. d. direktor Narodne bi­blioteke Srbije Dejan Ristić i minist­ar kulture Bratislav Petković što će oni svakako i disciplinovao i učiniti.

«Ne treba plakati što Zorica Mil­in­ko­v­ić nije više direktorka Biblioteke ali i te kako valja ridati suočen sa činjenicom ko umesto nje dolazi» - jedan je od sudova (po­ti­če  sa meritorne strane)  koji su se čuli po­vodom te direktorske smene. 

Izbor

Na konkurs za direktora Matične bi­bl­i­o­teke «Ljubomir P. Nenadović», raspisan ob­javom u «Napredu» od 3. maja ove godine, ja­vilo se troje kandidata: Dragan Br­an­ko­v­ić, Zorica Milinković i Violeta Mi­lo­š­ev­ić (navedeno azbučnim redom). Po isteku 15-dnevnog roka sastao se Upravni odbor (UO); zasedao je van Biblioteke, na nepoznatom mestu – i (prema nezvaničnoj informa­ci­­ji kojom raspolažemo) jednoglasno re­š­io da ubuduće tom ustanovom od nacionalnog značaja rukovodi Branković.      

S obzirom na to da se prijave na konkurs naj­verovatnije nalaze kod nekog od članova bi­bliotečkog UO, o Brankoviću i Mi­lo­še­vi­ćki se, ako je reč o njihovim biografi­ja­ma, tek ponešto može reći, o njihovim pro­gr­a­mima rada i razvoja Biblioteke za pe­riod od četiri godine, podnetim uz prijave na ­konkurs, ni toliko.

Do jeseni 2000. godine Branković je, kao ka­dar najpre SKJ pa vladajućeg SPS-a, uživao mnoge pogodnosti pa i privilegije. Uz rad u partijskim telima raspoređivan je i na druge zadatke, po pravilu plaćene. Po­ne­kad, tvrde upućeni, i naporedo sa nekoliko st­rana. Docnije, od proleća 2006. godine, bio je direktor lista «Napred», više u sv­ojs­tvu nametnutog posmatrača nego li kao ak­ter tamošnjeg rada. Otišao je iz «Na­pre­da» voljom novih vlasnika ali i željom pre­težnog dela zaposlenih u toj kući.

Miloševićka je, do prelaska na rad u Ma­tičnoj biblioteci, bila zaspolena u ne­kadašnjem Omladinskom centru.

Zorica Milinković je profesorka knj­iž­evnisti, na direktorskoj dužnosti u Va­lje­vskoj biblioteci od oktobra 2001. godine. (Više o njoj u monografiji «Valjevska bi­blioteka 1868-2008».) 

U situaciji kad Biblioteka, najstarija i naj­važnija institucija kulture u Valjevu, do­bija novoga direktora, najinteresantni­jim nam se činilo uporediti programe koje je troje konkurenata podnelo uz svoje molbe. Po­gotovo program jednoglasno odabranog ka­ndidata. Od još nezamenjene direktorke ni­smo ih mogli dobiti jer se ta dokumenta­c­i­ja ne nalazi u upravi Bibliteke.

Spremni da već u narednom broju ovih no­vina objavimo program jednoglasno nov­oi­z­­abranog direktora, za ovu priliku tvr­di­mo – izbor Dragana Brankovića na duž­n­o­st direktora Matične biblioteke «LJ­ub­om­ir P. Nenadović» velika je dobit za njega, ev­entualno još za ponekog; za Valjevo i ve­ći­nu Valjevaca to je nova bruka.

Birači

Odluka o izboru Dragana Brankovića za di­rektora Biblioteke nagoveštavana  je i pre nego što je konkurs i raspisan, sudeći po tim nagoveštajima UO je i izabran u od­go­varajućem sastavu da bi takvo partijsko op­redeljenje, svejedno da li SPS-ovo ili ko­je drugo, i formalizovao.

Za ovu priliku beležimo imena članova to­ga tela. Nikola Tokić (predsednik), Lju­bo­m­ir Pjevčević i Dobrivoje Marković su u Up­ravnom odboru kao predstavnici osni­va­ča. O njihovim zanimanjima, njihovim ži­votnim i radnim postignućima, članst­vu u Biblioteci kojom sad upravljaju, god­i­na­ma rođenja, prebivalištima i stranačkoj pr­ipadnosti ne znamo ništa. Za javnost, bar kad su u pitanju poslovi o kojima bi kao čl­anovi UO Biblioteke trebalo da donose va­žne odluke – sva trojica su sasvim neko­pe­­tentni. Šta više, potpuni su anonimusi. A u bibliotečkom Statutu stoji da ta tri čl­ana «osnivač imenuje iz reda istaknutih st­ručnjaka i poznavalaca kulturne delatn­os­­ti». Stoji i to da sastav UO treba da obez­b­e­di zastupljenost od najmanje 30 odsto pr­edstavnika manje zastupljenog pola. 

Iz kolektiva Biblioteke u UO su Os­t­oja Prodanović, njen nekadašnji direktor i Olivera Milovanović, knjižničar.

Beležimo njihova imena i zato da bi se zn­alo, sada i u budućnosti, ko je u maju 2013. go­dine jednoglasno odlučio da Dragan Br­an­ko­vić bude direktor Matične biblioteke «Lju­bomir Nenadović» u Valjevu. Ukoliko «bl­agoslove» takvo opredeljenje saučesnici će im biti ministar Petković i upravnik (v. d.) Glavne srpske biblioteke Ristić.

Komentari

Poštovani gospodine Rnkoviću, ko je ta ''meritorna strana''? Kada sve tako lepo pojašnjavate nama koji ne znamo, bilo bi lepo da znamo čiji je to sud od tako velikog značaja.Ni reči ne pročitah o dosadašnjem radu navedenog Brankovića, ali ni kakve su to zasluge Milinkovićke da bi ostala još koju deceniju direktorka. Činjenica je da Branković još nije zvanično imenovan, ali recimo da će biti. Isto tako je, međutim, činjenica da ne znamo šta ima u planu za vreme svog mandata. Možda uradi i više i bolje nego pomenuta gospodja. Možda...možda ste mogli da se obratite UO, pa da vidite šta piše u programu? Možda ste mogli da se obratite i Brankoviću, pa da vam čovek predoči svoje planove? Možda...možda ste malo požurili sa osudom i potcenjivanjem onoga što još nije učinjeno. Ili znate nešto što mi ne znamo, a nije za novine, za javnost. Kakvi su vaši lični odnosi sa Brankovićem? Množe se pitanja i iako odgovori neće uslediti, slika je već jasnija.

Milovan Micic | 13.06.2013 u 09:36

Upišite svoj komentar