| Jun 2014
Redovno i vanredno
Branko Vićentijević
Odbornici Gradske skupštine u Valjevu okupili su se na sednici 20. maja, u vanrednoj situaciji zbog poplava, koja je bila zakazana za vakta redovnog, sa predloženim dnevnim redom od preko 20 tačaka. Uz planirano započinjanje poslova na izmenama gradskog statuta, kako bi se od dve „efikasnije“ opet napravila jedna Gradska uprava, te razmatranja „sumnjivih“ izveštaja o radu pojedinih javnih preduzeća i ustanova, bila su planirana i neizbežna kadrovska pitanja.
Biva da je ta tačka, sa smenom vd direktora Apotekarske ustanove, farmaceuta Vojkana Stepanovića, zbog nezadovoljstva čelnika GG Pobeda, bila kamen spoticanja u novoj koaliciji na vlasti. Pobeda je, naime, sve držeći da su apoteke na njenoj kvoti, želela da postavi izvesnog mr Marka Nikolića za kojeg ni posle toliko dana niko pouzdano ne može da kaže ko je. To nije uspeo da dozna ni gradonačelnik Stanko Terzić (SPS), kome je na zahtev da se pojasni ko se zapravo predlaže, odgovoreno da se ni oni iz Pobede nisu mešali u postavljenja kadrova SPS-a!
Nezadovoljstvo Pobede činjenicom da se Kadrovska komisija ni iz tri pokušaja nije ni sastala, dobrim delom uticalo je i na scene neprimerene, ne samo vanrednoj situaciji, nego ni zdravom razumu. Ćerati se oko toga ko je, kako i zbog čega, zakazao sednicu u nevreme, ne priliči ozbiljnim ljudima. Nesporno je da su opozicione DS i SNS bile za to da se dnevni red svede samo na izveštaje nadležnih o velikim poplavama i štetama u Valjevu, kao što je činjenica i to da je na koalicionom sastanku stranaka na vlasti, 19. maja, tako i odlučeno (moguće je i pod pritiskom opozicije), što je novinarima to veče mejlom predočeno iz Gradske PR službe.
Balvan i direktor
Ako je u nečemu bilo saglasja onda je to da se mnogo toga moglo izbeći da je brana Rovni, sa hidrosistemom (akumulacijom) na Jablanici, završena, kao što nije. Da li su zatvarači za branu bili svojevremeno nabavljeni „u dva primerka“, nejasno je, a naprednjaci su obećali da će tu stvar ispitati. Ovako, po njima, balvan, koji je valjda zatvorio branu, spasao je Valjevo i Miju Markovića, vd direktora JP Kolubara, koje godinama vodi investiciju. Ako dozvolite, ipak je nejasno ko je tu balvan, a ko direktor...
Priča o brani Rovni dobila je i u ovoj situaciji prizvuke nadrealnog pojedinim medijskim tvrdnjama kako je „žrtvovan Obrenovac zarad spasa Valjeva“. (Uz to, poslednjih dana maja lanisarana je i teza da je miniran put kod Koceljeve da bi se preusmerio tok Tamnave, što je takođe bilo kobno za Obrenovac!) Naravno da od utvrđivanja odgovornosti „na svim nivoima“ ne treba odustajati, a ako je početak pozivanje na informativne razgovore u policiju, uz određivanje pritvora, onih koji su na društvenim mrežema širili paniku, nema od tog posla ništa. Nadajmo se da će ljudi koji vode Srbiju naučiti što-šta i prvo utvrditi procedure za preventivno delovanje kako nam se slične stvari ne bi ponavljale.
Kako posle sličnih katastrofa biva, uz talambasanje ministara, utvrđuje se šteta. Lokalne samouprave pravile su izveštaje za Vladu Srbije, ajd da se u svoj muci našalimo, i po sistemu „pre rata nismo imali ništa, a onda su došli Nemci i odneli sve“! Tako bar doživljavamo reakcije iz Vlade i njihova upozorenja da naduvane procene neđe proći, te da će svaki dinar namenjen sanaciji šteta biti nekoliko puta kontrolisan. Za direktora Vladine kancelarije, koja će o tome brinuti, postavljen je Marko Blagojević iz CeSID-a, što su u poziciji ocenili skandaloznim rešenjem.
Iz skupštinskog života u Valjevu beležimo i to da je Pokret za Valjevo saopštio kako Vojkan Obućina nije više njihov odobornik, uz poziv da vrati mandat, što je navodno obećao, pa nije ispunio. Razlog, neaktivnost u gradskom parlamentu – čitaj otkazivanje poslušnosti majčici partiji, koja je u vladajućoj koaliciji sa SPS tesnom većinom od 26 - 28 mandata (navodno su i dva odbornika GG Pobeda napustila tu koaliciju).
Za nas je logičnije pitanje zbog čega je „nepouzdani“ Obućina na izbornoj listi bio postavljen tako visoko, drugi među 51, pa se domogao jednog od tri mandata ako se očas „premetnuo“ na drugu stranu zarad sigurnijeg posla, koji su mu, kažu, obezbedili uticajni iz SNS. Još je važnije pitanje kako onda okpuljeni oko SPS-a imaju većinu, odnosno kog to Godoa, ili čiji nalog, čekaju naprednjaci e da bi u Valjevu „zauzeli ono mesto koje im pripada“, kako to oni, i dalje razjedinjeni, misle.
Članarina i šumovi
U Beogradu je, 31. maja, održana Izborna skupština Demokratske stranke (DS). Njen peti predsednik od osnivanja postao je Bojan Pajtić, koji je na tajnom glasanju pobedio Dragana Đilasa iako je tokom predizborne kampanje obezbedio manju podršku opštinskih i gradskih odbora po Srbiji i Vojvodini. Gradski odbor DS u Valjevu se sa 11:10, tajnim glasanjem izjasnio za Pajtića. Doduše, svi valjevski deputati nisu išli u Sava centar, među njima i jedan od potpredsednika Slobodan Pavlović, zbog neplaćene članarine, koja je 300 dinara godišnje!
Na prvi pogled, valjevske demokrate su ovoga puta ovarisale. Za razliku od vremena kada su podržavale Slobodana Vuksanovića, a ne Zorana Đinđića, ili kada se u trci Tadić – Đilas nisu izjašnjavale čekajući da se priklone pobedniku. Kažemo na prvi pogled jer bi pobeda Pajtića mogla da znači kako je Gradski odbor u ovom sastavu siguran i da u njemu neće biti „provetravanja“.
Suštinski, stav je potpisnika ovih redova, to znači dalje trakeljanje valjevskih demokrata, tajno njušenje sa svima kojima bi u Gradskoj skupštini eventualno zatrebala pomoć da bi se održali na sadašnjim pozicijama, kilav izborni rezultat na prvim lokalnim izborima, vanrednim ili redovnim. Jednostavno, ne mogu ljudi iz trećeg ešalona u sistemu vrednosti i sposobnosti da predvode bilo koga, pa ni ozbiljnu političku stranku. LJjudi, koji su 12 godina bili uz skute i rukave onoga što je DS, zarad lične koristi, doveo na ove grane. Kako će ti ljudi u DS, i koga će, sve i da dobiju deo kolača vlasti, odabrati da vodi Valjevo?!
Neka bude zabeleženo i to da je Pajtić, iako sveštenički sin, jedini u DS-u preživeo laganje u aferi Bodrum, u Narodnoj skupštini Srbije, ostajući dosledan tvrdnji da je Neda Arnerić lično glasala iako je ona docnije priznala da je u to vreme bila na letovanju u Turskoj!
Inače, za SPS, čija se visoka delegacija pojavila na slavi demokrata Đurđevdanu, 2014. je kongresna godina. Predsednik socijalista, bivši premijer i aktuelni ministar spoljnih poslova Ivica Dačić najavljuje reforme – od promene imena i logoa stranke, do podmlađivanja kadrova. Moguće je da je tim povodom, u danima vanredne situacije, u Valjevu, a u soliteru na Titinom trgu, boravio drug Žarko Obradović (moguće i da bi poradio na moguđem mirenju „dva oka razroka“, SPS i SNS). Upućeni tvrde da će, po Dačićevom, osnov za diferencijaciju biti ko je za, a ko protiv saradnje sa naprednjacima na svim nivoima vlasti.
Da „šumova“ u SPS ima ukazuje povremeno oglašavanje Branka Ružića, predsednika Izvršnog odbora Glavnog odbora, koji baš ne ljubi promenu imena i znaka te partije. Pukotina i u Gradskom odboru u Valjevu poodavno ima, ali se one, za sada, dobro krpe. Tu su (bar) tri struje, veterani i prvoborci ćuškaju se u stranu, „šumovi“ su i u odnosima Draže i Đoše... Bumo vid'li.
Đokićev hod po mukama
Dva kola pre kraja Superlige Srbije košarkaši Metalca imaju četiri pobede i osam poraza. Igrajući promenljivo, umalo da dobiju Partizan u Beogradu, a onda se protiv Crnokose iz Kosjerića juri minus od 20 poena da bi na kraju bio plus od 23 razlike!
Treneru Vladi Đokiću nije lako. Došao je pred Superligu posle „uspešnog“ Siniše Matića na ekipu, koju su drugi selektirali i promenama u sistemu nagrađivanja dodatno je „rasturili“. Mnogo igrača je povređeno, još više uvređeno! Kapiten i prvi strelac Bojan Bakić se više ne pojavljuje (povreda kolena), Čakarević đa igra, đa je povređen. Tamnoputi Amerikanci, Mičel i Vulridž, treniraju koliko hoće, idu na provod u Beograd odakle stižu računi koliko duguju za hotel ili taksi prevoz! Mladi centar Marko Dujković (22, 226) više voli noćni život u Tešnjaru nego trening, pa najčešće pegla klupu.
Šta i kako dalje biće jasnije nakon poslednjeg kola, sa Crvenom zvezdom u Železniku, 4. juna, kada bi Đokić, ukoliko ostaje, trebao da odluči koga iz sadašnjeg sastava zadržava, ko su novi igrači za sezonu 2014-2015. godine. Na klince iz Metalčeve škole košarke ne može se računati još koju godinu sve i da se radi mnogo bolje nego do sada. Dovoljan podatak o (ne)radu je to što se na treninzima prvog tima retko moglo igrati na dva koša „pet na pet“ jer nema iole utegnutih kadeta i juniora da popune broj kada zaređaju povrede!
Komentari
S obzirom da se kao ilustracija dela teksta („Članarina i šumovi“) koji govori o Demokratskoj stranci pojavljuje i moja fotografija, dao sam sebi za pravo da shvatim da se u svom tekstu gospodin Vićentijević osvrnuo i na moj politički angažman kao predsednika Izvršnog odbora DS u Valjevu. Zato ću mu i odgovoriti kao Aleksandar Đukić, čovek sa slike. Napominjem i da ovo što pišem predstavlja samo moj lični stav, ne i stav Demokratske stranke. Tekstovi gospodina Vićentijevića, nažalost, sve više podsećaju na one koji se objavljuju u čuvenim perjanicama objektivnog novinarstva „Kuriru“ i „Informeru“. Naime, obiluju netačnostima i ličnim frustracijama i projekcijama gospodina Vićentijevića. I sam tekst u „Kolubari“ je zapravo produžetak teksta koji je objavio na portalu kolubarske.rs u kojem je objavio da je izjašnjavanjem Gradskog odbora DS da podrži kandidaturu Bojana Pajtića za predsednika stranke zapravo „sačuvana tradicija da se glasa za gubitnike“. Ma koliko sama ta tvrdnja o „tradiciji“ generalno bila besmislena, samo 3 dana nakon objavljivanja teksta na pomenutom sajtu se pokazala i potpuno netačna – Bojan Pajtić je postao novi predsednik DS-a. Kada umesto na zvaničnim događajima i uzimanjem izjava od aktera (što je inače novinarska praksa) informacije tražite isključivo u, za razne tračeve uvek spremnoj valjevskoj čaršiji, onda vam se dogodi i da napišete potpunu besmislicu da jedan istaknuti član DS-a nije platio članarinu (a jeste), pa čak ne pogodite ni iznos članarine (nije 300, već 500 dinara). Iako je svakako nevažno da li je neko platio članarinu ili nije i koliko ona iznosi, ovo je simptomatično, jer više nego jasno govori o tome koliko je autoru teksta zapravo stalo do činjenica i koliko se nonšalanto odnosi prema njima. Još od prošlih lokalnih izbora 2012. godine gospodin Vićentijević i njemu slični u svojim tekstovima pokušavaju da valjevski DS „ uvuku“ u nekakve tajne pregovore i dogovore sa aktuelnom vlašću. Iako se to već dve godine pokazuje kao potpuno netaćno, on to i dalje nastavlja nadajući se da će to možda jednog dana i postati istinito. Na njegovu veliku žalost moram da ga obavestim da se to neće dogoditi. DS ostaje opozicija i nema nikakvog „tajnog njušenja“. Dalje, gospodin Vićentijević u svom tekstu govori o ljudima koji sada vode DS kao o nekakvom „trećem ešalonu u sistemu vrednosti i sposobnosti“. Kao neko ko se sada nalazi u rukovodstvu valjevskog DS-a ovo smatram ličnom uvredom. Rado bih svoju biografiju uporedio sa biografijom gospodina Vićentijevića ili bilo kojeg drugog valjevskog političara. Član sam DS-a već 20 godina, ali se poslednjih desetak godina (onda kada je DS bio na vlasti) uopšte nisam aktivno bavio politikom, niti sam živeo u Valjevu. Politikom sam ponovo počeo da se bavim onda kada je moja stranka otišla u opoziciju. Nikada nisam radio u državnoj instituciji ili kompaniji, a imam podosta pristojan CV za svoje godine. Radio sam i radim u velikim stranim kompanijama i organizacijama, a već devet godina imam i svoju firmu u Beogradu gde zapošljavam 14 ljudi. Bio sam konsultant na nekoliko velikih stranih projekata u Srbiji. Ne živim od politike, niti sam to ikada morao. Kao student sam predvodio studentske demonstracije ' 96/97, bio aktivista Otpora i zbog toga dva puta privođen. U Valjevu sam za poslednje dve godine pokrenuo nekoliko inicijativa iz domena kulture i umetnosti o kojima je pisala i revija „Kolubara“. Bavim se i humanitarnim radom kroz pokretanjei sprovođenje kampanje „Da se novi život rađa“ Centra za vantelesnu oplodnju Valjevo. Zaista bih voleo da uporedim svoju biografiju sa onima koje gospodin Vićentijević ne smatra „trećim ešalonom“. Istini za volju, ne pripadam uobičajenim valjevskim krugovima koji bi najradije da se u Valjevu nikada i ništa ne promeni. Valjda je to taj „prvi ešalon“, a ja imam neke potpuno drugačije ideje za ovaj naš lepi grad. Aleksadnar Đukić
Aleksandar Đukić | 7.06.2014 u 10:17
S obzirom da se kao ilustracija dela teksta („Članarina i šumovi“) koji govori o Demokratskoj stranci pojavljuje i moja fotografija, dao sam sebi za pravo da shvatim da se u svom tekstu gospodin Vićentijević osvrnuo i na moj politički angažman kao predsednika Izvršnog odbora DS u Valjevu. Zato ću mu i odgovoriti kao Aleksandar Đukić, čovek sa slike. Napominjem i da ovo što pišem predstavlja samo moj lični stav, ne i stav Demokratske stranke. Tekstovi gospodina Vićentijevića, nažalost, sve više podsećaju na one koji se objavljuju u čuvenim perjanicama objektivnog novinarstva „Kuriru“ i „Informeru“. Naime, obiluju netačnostima i ličnim frustracijama i projekcijama gospodina Vićentijevića. I sam tekst u „Kolubari“ je zapravo produžetak teksta koji je objavio na portalu kolubarske.rs u kojem je objavio da je izjašnjavanjem Gradskog odbora DS da podrži kandidaturu Bojana Pajtića za predsednika stranke zapravo „sačuvana tradicija da se glasa za gubitnike“. Ma koliko sama ta tvrdnja o „tradiciji“ generalno bila besmislena, samo 3 dana nakon objavljivanja teksta na pomenutom sajtu se pokazala i potpuno netačna – Bojan Pajtić je postao novi predsednik DS-a. Kada umesto na zvaničnim događajima i uzimanjem izjava od aktera (što je inače novinarska praksa) informacije tražite isključivo u, za razne tračeve uvek spremnoj valjevskoj čaršiji, onda vam se dogodi i da napišete potpunu besmislicu da jedan istaknuti član DS-a nije platio članarinu (a jeste), pa čak ne pogodite ni iznos članarine (nije 300, već 500 dinara). Iako je svakako nevažno da li je neko platio članarinu ili nije i koliko ona iznosi, ovo je simptomatično, jer više nego jasno govori o tome koliko je autoru teksta zapravo stalo do činjenica i koliko se nonšalanto odnosi prema njima. Još od prošlih lokalnih izbora 2012. godine gospodin Vićentijević i njemu slični u svojim tekstovima pokušavaju da valjevski DS „ uvuku“ u nekakve tajne pregovore i dogovore sa aktuelnom vlašću. Iako se to već dve godine pokazuje kao potpuno netaćno, on to i dalje nastavlja nadajući se da će to možda jednog dana i postati istinito. Na njegovu veliku žalost moram da ga obavestim da se to neće dogoditi. DS ostaje opozicija i nema nikakvog „tajnog njušenja“. Dalje, gospodin Vićentijević u svom tekstu govori o ljudima koji sada vode DS kao o nekakvom „trećem ešalonu u sistemu vrednosti i sposobnosti“. Kao neko ko se sada nalazi u rukovodstvu valjevskog DS-a ovo smatram ličnom uvredom. Rado bih svoju biografiju uporedio sa biografijom gospodina Vićentijevića ili bilo kojeg drugog valjevskog političara. Član sam DS-a već 20 godina, ali se poslednjih desetak godina (onda kada je DS bio na vlasti) uopšte nisam aktivno bavio politikom, niti sam živeo u Valjevu. Politikom sam ponovo počeo da se bavim onda kada je moja stranka otišla u opoziciju. Nikada nisam radio u državnoj instituciji ili kompaniji, a imam podosta pristojan CV za svoje godine. Radio sam i radim u velikim stranim kompanijama i organizacijama, a već devet godina imam i svoju firmu u Beogradu gde zapošljavam 14 ljudi. Bio sam konsultant na nekoliko velikih stranih projekata u Srbiji. Ne živim od politike, niti sam to ikada morao. Kao student sam predvodio studentske demonstracije ' 96/97, bio aktivista Otpora i zbog toga dva puta privođen. U Valjevu sam za poslednje dve godine pokrenuo nekoliko inicijativa iz domena kulture i umetnosti o kojima je pisala i revija „Kolubara“. Bavim se i humanitarnim radom kroz pokretanjei sprovođenje kampanje „Da se novi život rađa“ Centra za vantelesnu oplodnju Valjevo. Zaista bih voleo da uporedim svoju biografiju sa onima koje gospodin Vićentijević ne smatra „trećim ešalonom“. Istini za volju, ne pripadam uobičajenim valjevskim krugovima koji bi najradije da se u Valjevu nikada i ništa ne promeni. Valjda je to taj „prvi ešalon“, a ja imam neke potpuno drugačije ideje za ovaj naš lepi grad. Aleksadnar Đukić
Aleksandar Đukić | 7.06.2014 u 10:18