| Jun 2014

Redovno i vanredno

Branko Vićentijević

Odbornici Gradske skupštine u Valjevu okupili su se na sednici 20. maja, u vanrednoj situaciji zbog poplava, koja je bila zakazana za vakta redovnog, sa predloženim dnevnim redom od preko 20 tačaka. Uz planirano započinjanje poslova na izmenama gradskog statuta, kako bi se od dve „efikasnije“ opet napravila jedna Gradska uprava, te razmatranja „sumnjivih“ izveštaja o radu pojedinih javnih preduzeća i ustanova, bila su planirana i neizbežna kadrovska pitanja.

Biva da je ta tačka, sa smenom vd di­re­kt­ora Apotekarske ustanove, far­ma­ce­uta Vojkana Stepanovića, zbog ne­za­dovoljstva čelnika GG Pobeda, bila ka­men spoticanja u novoj koaliciji na vl­as­ti. Pobeda je, naime, sve držeći da su ap­ot­eke na njenoj kvoti, želela da postavi iz­vesnog mr Marka Nikolića za kojeg ni po­sle toliko dana niko pouzdano ne može da kaže ko je. To nije uspeo da dozna ni gr­ad­onačelnik Stanko Terzić (SPS), kome je na zahtev da se pojasni ko se zapravo pr­ed­laže, odgovoreno da se ni oni iz Pobede n­i­su mešali u postavljenja kadrova SPS-a!

Zasedanje gradskog parlamenta (foto: Đorđe Đoković (c) kolubarske.rs)

Zasedanje gradskog parlamenta (foto: Đorđe Đoković (c) kolubarske.rs)

Nezadovoljstvo Pobede činjenicom da se Kadrovska komisija ni iz tri pokušaja ni­je ni sastala, dobrim delom uticalo je i na scene neprimerene, ne samo vanrednoj si­tuaciji, nego ni zdravom razumu. Će­ra­ti se oko toga ko je, kako i zbog čega, za­ka­z­ao sednicu u nevreme, ne priliči oz­bi­lj­n­im ljudima. Nesporno je da su op­oz­ic­io­ne DS i SNS bile za to da se dnevni red sv­ede samo na izveštaje nadležnih o ve­li­kim poplavama i štetama u Valjevu, kao što je činjenica i to da je na ko­al­ic­io­n­om sastanku stranaka na vlasti, 19. maja, t­a­ko i odlučeno (moguće je i pod pr­it­isk­om opozicije), što je novinarima to veče me­jlom predočeno iz Gradske PR službe.

Balvan i direktor

Ako je u nečemu bilo saglasja onda je to da se mnogo toga moglo izbeći da je brana Ro­­vni, sa hidrosistemom (akumulacijom) na Jablanici, završena, kao što nije. Da li su zatvarači za branu bili sv­oj­ev­re­m­e­n­o nabavljeni „u dva primerka“, nejasno je, a naprednjaci su obećali da će tu stvar is­pi­tati. Ovako, po njima, balvan, koji je va­lj­da zatvorio branu, spasao je Valjevo i Mi­ju Markovića, vd direktora JP Ko­lu­bara, koje godinama vodi investiciju. Ako do­zvolite, ipak je nejasno ko je tu balvan, a ko direktor...

Priča o brani Rovni dobila je i u ovoj si­tuaciji prizvuke nadrealnog po­jed­in­im medijskim tvrdnjama kako je „žr­tvo­v­an Obrenovac zarad spasa Valjeva“. (Uz to, po­slednjih dana maja lanisarana je i teza da je miniran put kod Koceljeve da bi se pr­eusmerio tok Tamnave, što je takođe bi­lo kobno za Obrenovac!) Naravno da od ut­vrđivanja odgovornosti „na svim ni­voima“ ne treba odustajati, a ako je po­če­t­ak pozivanje na informativne razgovore u po­liciju, uz određivanje pritvora, onih ko­ji su na društvenim mrežema širili pa­niku, nema od tog posla ništa. Nadajmo se da će ljudi koji vode Srbiju naučiti što-šta i prvo utvrditi procedure za pr­eventivno delovanje kako nam se slične st­vari ne bi ponavljale.

Kako posle sličnih katastrofa biva, uz talambasanje ministara, utvrđuje se št­eta. Lokalne samouprave pravile su iz­ve­št­aje za Vladu Srbije, ajd da se u svoj muci na­šalimo, i po sistemu „pre rata nismo ima­li ništa, a onda su došli Nemci i od­neli sve“! Tako bar doživljavamo re­ak­ci­je iz Vlade i njihova upozorenja da n­ad­uv­ane procene neđe proći, te da će svaki d­i­nar namenjen sanaciji šteta biti ne­ko­li­ko puta kontrolisan. Za direktora Vl­ad­ine kancelarije, koja će o tome brinuti, pos­tavljen je Marko Blagojević iz CeSID-a, što su u poziciji ocenili ska­nda­loz­n­im rešenjem.

Iz skupštinskog života u Valjevu be­le­žimo i to da je Pokret za Valjevo sao­pš­tio kako Vojkan Obućina nije više nj­ihov odobornik, uz poziv da vrati ma­nd­at, što je navodno obećao, pa nije is­pu­n­io. Razlog, neaktivnost u gradskom pa­rl­am­entu – čitaj otkazivanje poslušnosti ma­jčici partiji, koja je u vladajućoj koa­li­ciji sa SPS tesnom većinom od 26 - 28 ma­ndata (navodno su i dva odbornika GG Po­beda napustila tu koaliciju).

Za nas je logičnije pitanje zbog čega je „ne­pouzdani“ Obućina na izbornoj listi bio postavljen tako visoko, drugi među 51, pa se domogao jednog od tri mandata ako se oč­as „premetnuo“ na drugu stranu zarad si­g­urnijeg posla, koji su mu, kažu, ob­ez­be­dili uticajni iz SNS. Još je važnije pi­tanje kako onda okpuljeni oko SPS-a im­aju većinu, odnosno kog to Godoa, ili čiji na­log, čekaju naprednjaci e da bi u Valjevu „za­uzeli ono mesto koje im pripada“, kako to oni, i dalje razjedinjeni, misle. 

Članarina i šumovi

U Beogradu je, 31. maja, održana Iz­bo­r­na skupština Demokratske stranke (DS). Njen peti predsednik od osnivanja postao je Bojan Pajtić, koji je na tajnom glasanju po­bedio Dragana Đilasa iako je tokom pr­edizborne kampanje obezbedio manju po­dr­š­ku opštinskih i gradskih odbora po Sr­biji i Vojvodini. Gradski odbor DS u Va­ljevu se sa 11:10, tajnim glasanjem iz­jas­n­io za Pajtića. Doduše, svi valjevski de­pu­tati nisu išli u Sava centar, među nji­ma i jedan od potpredsednika Slobodan Pa­vlović, zbog neplaćene članarine, koja je 300 dinara godišnje!

Duško Rakić i Aleksandar Đukić (foto: Đorđe Đoković (c) kolubarske.rs)

Duško Rakić i Aleksandar Đukić (foto: Đorđe Đoković (c) kolubarske.rs)

Na prvi pogled, valjevske demokrate su ov­oga puta ovarisale. Za razliku od vr­emena kada su podržavale Slobodana Vu­ks­an­ovića, a ne Zorana Đinđića, ili kada se u trci Tadić – Đilas nisu izjašnjavale če­kajući da se priklone pobedniku. Ka­žemo na prvi pogled jer bi pobeda Pa­jti­ća mogla da znači kako je Gradski odbor u ov­om sastavu siguran i da u njemu neće bi­ti „provetravanja“.

Suštinski, stav je potpisnika ovih re­dova, to znači dalje trakeljanje va­lje­vs­k­ih demokrata, tajno njušenje sa svima ko­ji­ma bi u Gradskoj skupštini eventualno za­trebala pomoć da bi se održali na sa­dašnjim pozicijama, kilav izborni re­zultat na prvim lokalnim izborima, va­n­re­dnim ili redovnim. Jednostavno, ne mo­gu ljudi iz trećeg ešalona u sistemu vr­ed­no­sti i sposobnosti da predvode bilo ko­ga, pa ni ozbiljnu političku stranku. LJju­d­i, koji su 12 godina bili uz skute i ru­ka­ve onoga što je DS, zarad lične koristi, do­veo na ove grane. Kako će ti ljudi u DS, i koga će, sve i da dobiju deo kolača vl­as­ti, odabrati da vodi Valjevo?!

Neka bude zabeleženo i to da je Pajtić, ia­ko sveštenički sin, jedini u DS-u pr­ež­iveo laganje u aferi Bodrum, u Na­ro­dn­oj skupštini Srbije, ostajući dosledan tv­r­dnji da je Neda Arnerić lično glasala iako je ona docnije priznala da je u to vr­eme bila na letovanju u Turskoj!

Inače, za SPS, čija se visoka de­le­ga­ci­ja pojavila na slavi demokrata Đu­rđ­ev­danu, 2014. je kongresna godina. Pr­ed­se­dnik socijalista, bivši premijer i ak­tu­el­ni ministar spoljnih poslova Ivica Da­čić najavljuje reforme – od promene im­ena i logoa stranke, do podmlađivanja ka­drova. Moguće je da je tim povodom, u da­nima vanredne situacije, u Valjevu, a u so­li­teru na Titinom trgu, boravio drug Ž­a­rko Obradović (moguće i da bi poradio na moguđem mirenju „dva oka razroka“, SPS i SNS). Upućeni tvrde da će, po Da­či­ćevom, osnov za diferencijaciju biti ko je za, a ko protiv saradnje sa n­ap­re­dnj­ac­ima na svim nivoima vlasti.

­Da „šumova“ u SPS ima ukazuje po­vr­em­eno oglašavanje Branka Ružića, pr­ed­se­­dnika Izvršnog odbora Glavnog od­bo­ra, koji baš ne ljubi promenu imena i z­na­ka te partije. Pukotina i u Gradskom od­bo­ru u Valjevu poodavno ima, ali se one, za sad­a, dobro krpe. Tu su (bar) tri struje, ve­te­rani i prvoborci ćuškaju se u stranu, „šu­movi“ su i u odnosima Draže i Đo­še... Bumo vid'li. 

Đokićev hod po mukama

Dva kola pre kraja Superlige Srbije ko­šarkaši Metalca imaju četiri pobede i osam poraza. Igrajući promenljivo, um­a­lo da dobiju Partizan u Beogradu, a onda se protiv Crnokose iz Kosjerića juri mi­nus od 20 poena da bi na kraju bio plus od 23 razlike!

 

Vlada Đokić (foto: Đorđe Đoković (c) kolubarske.rs)

Vlada Đokić (foto: Đorđe Đoković (c) kolubarske.rs)

Treneru Vladi Đokiću nije lako. Do­šao je pred Superligu posle „uspešnog“ Si­niše Matića na ekipu, koju su drugi se­lektirali i promenama u sistemu na­gr­ađivanja dodatno je „rasturili“. Mnogo ig­rača je povređeno, još više uvređeno! Ka­piten i prvi strelac Bojan Bakić se vi­še ne pojavljuje (povreda kolena), Ča­ka­re­vić đa igra, đa je povređen. Tamnoputi Am­erikanci, Mičel i Vulridž, treniraju ko­liko hoće, idu na provod u Beograd od­ak­le stižu računi koliko duguju za hotel ili taksi prevoz! Mladi centar Marko Du­jković (22, 226) više voli noćni život u Tešnjaru nego trening, pa najčešće peg­la klupu.

Šta i kako dalje biće jasnije nakon po­slednjeg kola, sa Crvenom zvezdom u Že­le­z­niku, 4. juna, kada bi Đokić, ukoliko os­taje, trebao da odluči koga iz sadašnjeg sa­st­ava zadržava, ko su novi igrači za se­zonu 2014-2015. godine. Na klince iz Me­ta­l­čeve škole košarke ne može se ra­ču­na­ti još koju godinu sve i da se radi mn­ogo bolje nego do sada. Dovoljan podatak o (ne)radu je to što se na treninzima prvog ti­ma retko moglo igrati na dva koša „pet na pet“ jer nema iole utegnutih kadeta i ju­niora da popune broj kada zaređaju po­vrede!

Komentari

S obzirom da se kao ilustracija dela teksta („Članarina i šumovi“) koji govori o Demokratskoj stranci pojavljuje i moja fotografija, dao sam sebi za pravo da shvatim da se u svom tekstu gospodin Vićentijević osvrnuo i na moj politički angažman kao predsednika Izvršnog odbora DS u Valjevu. Zato ću mu i odgovoriti kao Aleksandar Đukić, čovek sa slike. Napominjem i da ovo što pišem predstavlja samo moj lični stav, ne i stav Demokratske stranke. Tekstovi gospodina Vićentijevića, nažalost, sve više podsećaju na one koji se objavljuju u čuvenim perjanicama objektivnog novinarstva „Kuriru“ i „Informeru“. Naime, obiluju netačnostima i ličnim frustracijama i projekcijama gospodina Vićentijevića. I sam tekst u „Kolubari“ je zapravo produžetak teksta koji je objavio na portalu kolubarske.rs u kojem je objavio da je izjašnjavanjem Gradskog odbora DS da podrži kandidaturu Bojana Pajtića za predsednika stranke zapravo „sačuvana tradicija da se glasa za gubitnike“. Ma koliko sama ta tvrdnja o „tradiciji“ generalno bila besmislena, samo 3 dana nakon objavljivanja teksta na pomenutom sajtu se pokazala i potpuno netačna – Bojan Pajtić je postao novi predsednik DS-a. Kada umesto na zvaničnim događajima i uzimanjem izjava od aktera (što je inače novinarska praksa) informacije tražite isključivo u, za razne tračeve uvek spremnoj valjevskoj čaršiji, onda vam se dogodi i da napišete potpunu besmislicu da jedan istaknuti član DS-a nije platio članarinu (a jeste), pa čak ne pogodite ni iznos članarine (nije 300, već 500 dinara). Iako je svakako nevažno da li je neko platio članarinu ili nije i koliko ona iznosi, ovo je simptomatično, jer više nego jasno govori o tome koliko je autoru teksta zapravo stalo do činjenica i koliko se nonšalanto odnosi prema njima. Još od prošlih lokalnih izbora 2012. godine gospodin Vićentijević i njemu slični u svojim tekstovima pokušavaju da valjevski DS „ uvuku“ u nekakve tajne pregovore i dogovore sa aktuelnom vlašću. Iako se to već dve godine pokazuje kao potpuno netaćno, on to i dalje nastavlja nadajući se da će to možda jednog dana i postati istinito. Na njegovu veliku žalost moram da ga obavestim da se to neće dogoditi. DS ostaje opozicija i nema nikakvog „tajnog njušenja“. Dalje, gospodin Vićentijević u svom tekstu govori o ljudima koji sada vode DS kao o nekakvom „trećem ešalonu u sistemu vrednosti i sposobnosti“. Kao neko ko se sada nalazi u rukovodstvu valjevskog DS-a ovo smatram ličnom uvredom. Rado bih svoju biografiju uporedio sa biografijom gospodina Vićentijevića ili bilo kojeg drugog valjevskog političara. Član sam DS-a već 20 godina, ali se poslednjih desetak godina (onda kada je DS bio na vlasti) uopšte nisam aktivno bavio politikom, niti sam živeo u Valjevu. Politikom sam ponovo počeo da se bavim onda kada je moja stranka otišla u opoziciju. Nikada nisam radio u državnoj instituciji ili kompaniji, a imam podosta pristojan CV za svoje godine. Radio sam i radim u velikim stranim kompanijama i organizacijama, a već devet godina imam i svoju firmu u Beogradu gde zapošljavam 14 ljudi. Bio sam konsultant na nekoliko velikih stranih projekata u Srbiji. Ne živim od politike, niti sam to ikada morao. Kao student sam predvodio studentske demonstracije ' 96/97, bio aktivista Otpora i zbog toga dva puta privođen. U Valjevu sam za poslednje dve godine pokrenuo nekoliko inicijativa iz domena kulture i umetnosti o kojima je pisala i revija „Kolubara“. Bavim se i humanitarnim radom kroz pokretanjei sprovođenje kampanje „Da se novi život rađa“ Centra za vantelesnu oplodnju Valjevo. Zaista bih voleo da uporedim svoju biografiju sa onima koje gospodin Vićentijević ne smatra „trećim ešalonom“. Istini za volju, ne pripadam uobičajenim valjevskim krugovima koji bi najradije da se u Valjevu nikada i ništa ne promeni. Valjda je to taj „prvi ešalon“, a ja imam neke potpuno drugačije ideje za ovaj naš lepi grad. Aleksadnar Đukić

Aleksandar Đukić | 7.06.2014 u 10:17

S obzirom da se kao ilustracija dela teksta („Članarina i šumovi“) koji govori o Demokratskoj stranci pojavljuje i moja fotografija, dao sam sebi za pravo da shvatim da se u svom tekstu gospodin Vićentijević osvrnuo i na moj politički angažman kao predsednika Izvršnog odbora DS u Valjevu. Zato ću mu i odgovoriti kao Aleksandar Đukić, čovek sa slike. Napominjem i da ovo što pišem predstavlja samo moj lični stav, ne i stav Demokratske stranke. Tekstovi gospodina Vićentijevića, nažalost, sve više podsećaju na one koji se objavljuju u čuvenim perjanicama objektivnog novinarstva „Kuriru“ i „Informeru“. Naime, obiluju netačnostima i ličnim frustracijama i projekcijama gospodina Vićentijevića. I sam tekst u „Kolubari“ je zapravo produžetak teksta koji je objavio na portalu kolubarske.rs u kojem je objavio da je izjašnjavanjem Gradskog odbora DS da podrži kandidaturu Bojana Pajtića za predsednika stranke zapravo „sačuvana tradicija da se glasa za gubitnike“. Ma koliko sama ta tvrdnja o „tradiciji“ generalno bila besmislena, samo 3 dana nakon objavljivanja teksta na pomenutom sajtu se pokazala i potpuno netačna – Bojan Pajtić je postao novi predsednik DS-a. Kada umesto na zvaničnim događajima i uzimanjem izjava od aktera (što je inače novinarska praksa) informacije tražite isključivo u, za razne tračeve uvek spremnoj valjevskoj čaršiji, onda vam se dogodi i da napišete potpunu besmislicu da jedan istaknuti član DS-a nije platio članarinu (a jeste), pa čak ne pogodite ni iznos članarine (nije 300, već 500 dinara). Iako je svakako nevažno da li je neko platio članarinu ili nije i koliko ona iznosi, ovo je simptomatično, jer više nego jasno govori o tome koliko je autoru teksta zapravo stalo do činjenica i koliko se nonšalanto odnosi prema njima. Još od prošlih lokalnih izbora 2012. godine gospodin Vićentijević i njemu slični u svojim tekstovima pokušavaju da valjevski DS „ uvuku“ u nekakve tajne pregovore i dogovore sa aktuelnom vlašću. Iako se to već dve godine pokazuje kao potpuno netaćno, on to i dalje nastavlja nadajući se da će to možda jednog dana i postati istinito. Na njegovu veliku žalost moram da ga obavestim da se to neće dogoditi. DS ostaje opozicija i nema nikakvog „tajnog njušenja“. Dalje, gospodin Vićentijević u svom tekstu govori o ljudima koji sada vode DS kao o nekakvom „trećem ešalonu u sistemu vrednosti i sposobnosti“. Kao neko ko se sada nalazi u rukovodstvu valjevskog DS-a ovo smatram ličnom uvredom. Rado bih svoju biografiju uporedio sa biografijom gospodina Vićentijevića ili bilo kojeg drugog valjevskog političara. Član sam DS-a već 20 godina, ali se poslednjih desetak godina (onda kada je DS bio na vlasti) uopšte nisam aktivno bavio politikom, niti sam živeo u Valjevu. Politikom sam ponovo počeo da se bavim onda kada je moja stranka otišla u opoziciju. Nikada nisam radio u državnoj instituciji ili kompaniji, a imam podosta pristojan CV za svoje godine. Radio sam i radim u velikim stranim kompanijama i organizacijama, a već devet godina imam i svoju firmu u Beogradu gde zapošljavam 14 ljudi. Bio sam konsultant na nekoliko velikih stranih projekata u Srbiji. Ne živim od politike, niti sam to ikada morao. Kao student sam predvodio studentske demonstracije ' 96/97, bio aktivista Otpora i zbog toga dva puta privođen. U Valjevu sam za poslednje dve godine pokrenuo nekoliko inicijativa iz domena kulture i umetnosti o kojima je pisala i revija „Kolubara“. Bavim se i humanitarnim radom kroz pokretanjei sprovođenje kampanje „Da se novi život rađa“ Centra za vantelesnu oplodnju Valjevo. Zaista bih voleo da uporedim svoju biografiju sa onima koje gospodin Vićentijević ne smatra „trećim ešalonom“. Istini za volju, ne pripadam uobičajenim valjevskim krugovima koji bi najradije da se u Valjevu nikada i ništa ne promeni. Valjda je to taj „prvi ešalon“, a ja imam neke potpuno drugačije ideje za ovaj naš lepi grad. Aleksadnar Đukić

Aleksandar Đukić | 7.06.2014 u 10:18

Upišite svoj komentar