Kada sam mojoj deci povremeno pričala o odrastanju u Valjevu, gledali bi me kao da pričam naučnu fantastiku. Kao nešto njima potpuno strano, nepoznato, pa pitanja, podpitanja, pa da li je zaista bilo tako....ma milion stvari.
Dalje
Nije postojala ni jedna staza dokonih lutanja koja je vodila na njene obale, nije bilo šaputanja na njenim kejovima ni nemarno oslonjenih laktova na ogradi mosta. Most je postojao u istoriji, rekao u geografiji, grad je živeo na njenim obalama.
Dalje
Nekad je zimi lepo i u Valjevu: bar u godinama pre Velikog zagađenja. Ili kad se sećanja pomešaju sa zaboravom i oboje nostalgijom ili idealizovanjem.
Dalje
Nekadašnja ulica Žikice Jovanovića Španca. Nekadašnja istoimena osnovna škola. Nekadašnja deca, dvorišta, pioniri i časovi saobraćaja.
Dalje
Postoje ljudi - i pesme - koji kažu da je u životu najlepše školsko doba. Drugi se baš i ne slažu. U svakom slučaju, to je najčešće vreme šaroliko i za život određujuće.
Prenosimo nekoliko zapisa o školskim danima u Valjevu.
Dalje
Za mnoge od nas koje smo odrastale sedamdesetih godina u Valjevu, balet je sastavni deo uspomena iz detinjstva.
Dalje
Iz knjige „Mionica mog detinjstva“, objavljene 2017. godine
Dalje
...A na omanjem improvizovanom podijumu ONI! VIS „Koraci“! Tima, Kokan, Zojko, Mule... „Samba pa ti“ i Karlos Santana. Kakvu neverovatnu, nestvarnu boju zvuka je imao Muletov prelepi „Gipson“.
Dalje