NAZAD NA PRVU STRANU

Česme i fontane Valjeva

Valjevo i okolina bogati su vodama, pa i izvorišta, javnih česama i fontana ima dosta.

Revija Kolubara pisala je u serijalu „Vode valjevskog kraja“ u jesen 2003. godine o vodnom bogatstvu u vidu reka, potoka, jezera, a Ljiljana Ljiljak posebno je obradila temu česmi i fontana u gradu.

Slikom i tekstom podsećamo na neke od njih.

Fontana Apotekarske ustanove

Fontana Apotekarske ustanove

Apotekarska fontana - Podignuta je u čast stogodišnjice prve valjevske apoteke, na mestu gde se ona nalazila, sada na Desankinom vencu. Mali višeugaoni bazen krunisan je bronzanim peharom koji obavija zmija, iz čijih otvorenih usta izbija voda, simbol lekarstva još od antičkih vremena. Ko je autor skulpture nije ostalo zabeleženo. Postoji samo ploča na kojoj je podatak da je podignuta 1970, povodom jednog veka od prve valjevske apoteke. Klaudije Prikelmajer, osnivač se ne pominje. U to vreme gradonačelnik Valjeva bio je Desimir Maksimović a fontana je prvi primer odavanja priznanja značajnom događaju iz civilne istorije grada.

Fontana na Gradskom (Titovom) trgu - Prostor između skupštinskog zdanja i robne kuće bio je mali ali dragoceni parkovski pasaž u čijem središtu je bila i stilizovana fontana bez većih pretenzija. Odlikovale su je keramičke mozaičke pločice tirkizne boje i jednostavni mlaz vode koja se rasprskavala i pravila prijatnu atmosveru onima koji su sedeli na okolnim klupama. Na žalost, taj prostor je, i pored protivljenja javnosti izgrađen 1994/5. Ime restorana „Fontana”, podignutom na tom mestu, svedoči o njenom nekadašnjem postojanju.

Potok na Gradskom trgu - Sastavni deo amfitearskog prostora Gradskog trga autora Milana Lojanice, Cagića i Krkovića iz 1982. godine, bio je potok koji se slivao sa manjeg vodoskoka izvora ispod staklene dvorane, sve do aneksa hotela Narcis. Potok, kroz lepo oblikovano korito od mermernih ploča, tekao je povremeno, u vreme većih praznika. Svi pokušaji da se redovno održava bili su, zbog poslovične lenjosti javnih službi, uzaludni. Upućeni kažu da bi i danas mogao besprekorno da radi i „izvor” i potok.

Mejina česma - Jedan od najačih izvora na obali Gradca, poznatom iz vremena Turaka po nekom Meji (ili Mehi), uredio je 1929. godine u modernu česmu tog vremena, o svom trošku i po svojoj zamisli Milan Gođevac. U „Glasu Valjeva” od 24. novembra 1929. g. piše da je česma „lepo ozidana, cementirana, postavljena na jako betoniranom rezervoaru za prikupljanje vode, tako da je oko izrade utrošeno blizu 10.000 dinara i služiće kao lepa uspomena plemenitosti današnjice budućim generacijama”. U novinskom tekstu se predlaže uređenje puta od Mejine česme do Tadića mlina i ostavlja to u amanet Društvu za ulepšavanje Valjeva i okoline. Ništa danas na Mejinoj česmi ne svedoči o tome: ni kad je podignuta ni ko je uredio. Generacije Valjevaca izlazile su na nju kao na izletište. Pa i danas. Bila je povod brojnim projektima uređenja obala Gradca, ali i pored toga, polako je zaboravljana. I danas je to jak izvor ali poodavno voda nije za piće. Svi apeli da se obnovi, osveži i spreči zagađenje nisu imali odjeka. Valjalo bi je obnoviti, ako ni zbog čega drugog onda zbog poštovanja zadužbine Milana Gođevca.

Mejina česma

Mejina česma

Česma sat - Otvorena je 1994. godine u sklopu uređenja trgovačke, Knez Miloševe ulice. Na malom trgu pred „Brankovinom”, (hotelom „Sekulić”), postavljen je liveni noseći stub, sačuvan iz jednog valjevskog dućana sa početka 20. veka, a na njega sat koji pokazuje vreme na sve četiri strane sveta. Stub je na postamentu-česmi sa četiri mlaza koji izlaze iz bronzanih ploča ukrašenih pletarom. Oko same česme podignut je višeugaoni zid sa stilizovanim sedištima. Valjevci su zamerali da se sa nje teško pije voda, a česti su i komentari da je povelika za tako mali trg. Voda je sa gradskog vodovoda. Česmu je projektovao arhitekta Rista Anđelopolić a ukrasne detalje inž. Nebojša Lola Anić.

Česma sat

Česma sat

Darina česma - Na početku Užičkog puta, pored samog trotoara, na desnoj strani je lepo uređen prilaz jakom izvoru, Darinoj česmi. Česmu, majci Dari u čast, podigao je Velibor Berko Savić uređujući tako i izlazak iz porodičnog dvorišta na javni prostor. Cela česma od prirodnog kamena urađena je po Berkovoj zamisli a na česmi su stihovi Mike Antića : Jedino ako mama / u naše oko došeta / tad nema mesta / za nebo za ptice/ i mora široka / jer mama je veća / od neba od celog sveta / i oba oka. Uređenje Darine česme pratila je prava borba B. Savića sa gradskim službama da se vode tog izvora zaštite od zagađenja i da se ne ometa otvaranje javne česme. Sam čin otvaranja, 1995. godine, bio je od onih gradskih dogadaja koji u velikom broju okupe Valjevce iz brojnih mesta u kojima oni i žive i rade.

Darina česma

Darina česma (Foto: Miroslav Jeremić)

Više o temi voda pročitajte ovde, ovde, ovde.

O česmama i fotnama ovde, ovde, ovde.

NAZAD NA VRH