Revija Kolubara broj 246 - Revija #246
- Eкološкa zaštita Valjeva
-
- Mi građani Valjeva, mi ne možemo mnogo uticati na opštu ekološku atmosferu, ali možemo mnogo učiniti za naš grad i predivnu prirodnu celinu koja nas okružuje. (1 komentar)
- Festival na farmi
- Prva Tom Waits žurka, koja je prerasla u TW festival ili Waitstock, održana je pocetkom 1991. godine u iznajmljenom stanu u Bruklinu. (1 komentar)
- Utisci iz Kuvajta u 13 slika
- Nova života stanica - Kuvajt! Mala zemlja u jugozapadnoj Aziji, na Arapskom poluostrvu sa izlazom na Persijki zaliv. I da, još uvek ne mogu da verujem da sam zaista ovde. Ali činjenica je da jesam. (1 komentar)
- Grad slobode
- Moja fascinacija Njujorkom traje oduvek i on je verovatno glavni razlog što sam izabrala arhitekturu za svoj životni poziv. Zapravo, više od pojedinačnih građevina, mene interesuje grad kao celina
- Večeras
- Neki ljudi odu na koncert i provedu se. A neki, kao Grgur Strujić, sa valjevskom ekipom u Kaliforniji ode na koncert i, inspirisan, posle prevede pesmu. Kaže da se osetio kad ju je čuo “kao da se iznenada pojavio novi glas (moje) generacije.” (1 komentar)
- Kafanski stolovi i lekcije za pamćenje
- U uglu, jedna pogrbljena osoba, matorac, sedi i pije za divno čudo pelinkovac. Krenema da ćaskam sa Majkom o glupostima, kad se gospodin pored mene zagleda i kaže onom midžetu iz serije `Svita` da treba da nađe ženu kao što sam ja. (1 komentar)
- Pismo iz Los Anđelesa
- I tako sam sanjarila i planirala, dok nisam došla. U Los Andjeles, grad sanjara, uspešnih, propalih, budućih, glumaca, holivudskih zvezda, beskućnika, milionera, producenata, lovaca na talente. Ma šta poželiš, tu je. Svakakvih nacija, rasa, Iranaca, Hrvata, Jermena, Meksikanaca pogotovo, jer granica je tu iza ćoška. Konačno sam našla svoj drugi dom. Beograd u Americi. Iako sam iz Valjeva.
- Od Ljubljane do Tirane
- U Tirani, već od aerodroma „Majka Tereza“, po palmama i drugom mediteranskom rastinju shvatate da je more dosta blizu. Uz sunčano vreme i temperaturu od dvadeset i nešto stepeni, i planine u okruženju, pomišljate da bi ovo bilo veoma lepo mesto za život da je istorijski imalo više sreće. Ali nije.
- Blok – nešto sasvim lično
- Blok Hajduk Veljka u Valjevu neki drugovi preimenovaše u Naselje Milivoja Bjelice. Za ovaj deo Grada, čuvenih Zlokućana, u narodu se ipak zadrža kraći naziv – Blok.
- Ruženje gradova
- Ono što se u Skoplju poslednjih godina dešava samo je najekstremniji primer ruženja gradova u regionu, bilo kroz projekte koji neskladnošću i neprimerenošću mestu i vremenu narušavaju njihov izgled, ili nedovoljnom brigom koja loše utiče na izgled gradova i kvalitet života u njima.
- Šarm Tbilisija
- Prvog dana boravka u glavnom gradu Gruzije mislio sam kako saobraćaj sve uništava i koliko problema stvara. Pet-šest dana kasnije, već potpuno naviknut na haotičnost gradske automobilske vreve, skoro da je više nisam ni primećivao, provlačeći se (kao i drugi) između automobila u pokretu.
- Raskoš bez slobode
- Povoljna poslovna sredina odvela je mnoge naše građane – uključujući i Valjevke i Valjevce – da rade u Dubaiju. Brojni su obrazovani, uglavnom mlađi ljudi, koji tamo imaju uspešne karijere, otvaraju im se internacionalne mogućnosti, a istovremeno se dobro zabavljaju u najliberalnijem i najotvorenijem gradu arapskog Srednjeg istoka (slobodu i otvorenost treba uslovno shvatiti) (3 komentara)
- Njujorška premišljanja
- U jednom od prethodnih tekstova pisala sam o dijaspori. Svakakvih nas ima, to je sigurno. U Americi sam zaista upoznala razne karaktere. Nažalost, neki od njih mi nisu ostali u najboljem sećanju. Ali sve je to život, i svakim danom se nauči nešto novo. (2 komentara)
- Burn, Man, Burn!
- Ako je verovati Larry Harvey-ju, jednom od pokretača i Glavnom Filozofskom Oficiru (CPO) festivala, Burning Man je kao ona svećica na torti koju nikako ne možeš da ugasiš. I stvarno, ovaj umetnički festival već punih 20 godina opstaje uprkos mnogobrojnim skepticima među samim Brnerima koji ga proglašavaju mrtvim i pre nego što se pepeo gore pomenutog Čoveka od drveta pošteno ohladi i nestane u oblaku pustinjske prašine.
- Odraz u ogledalu
- Čini mi se da sam ove godine popio više začuđenih ili barem malo upitinijih pogleda “što tamo” na pitanje gde sam proveo odmor, nego što je to bio slučaj pre pet ili šest godina.
- Kada umisliš da je okean - Gradac
- Nije mi dugo trebalo da se odlučim na novu letnju avanturu! Moj Brđanac mi je predložio da bi trebalo da dođem na ostrvo zvano Martha`s Vineyard (Martini vinogradi) preko leta i pri tom zaradim neki dolar!
- Između oleandera i referenduma
- Kada se čovek popne na uzvišenje nekog lepog ostrva, kao što je Simi, i pred sobom vidi plavo more, ružičaste oleandere i bajkovitu arhitekturu, sve teškoće i neizvesnosti deluju tako daleko i apstraktno. Bar nama turistima.
- Valjevac iz Brđana i ostala dijaspora
- Pokušaću da vam nekako približim sliku kakva je dijaspora na ovim prostorima, ali sigurna sam da nije ništa drugačije od drugih, evropskih zemalja. Ako postoje, kako kaže domaća intelektualna elita, dve Srbije, dijaspora se deli na tri. (3 komentara)
- Ja ću misliti na Berlin, sa Berlincima…
- Publika tri puta vraća na bis ansambl koji je nakon petnaest godina lutanja krov nad glavom pronašao u Gračanici, na Kosovu...U publici ima i onih koji su nošeni sličnom balkanskom sudbinom pronašli dom u okolini Berlina (1 komentar)
- Kako sam gledao (i igrao) finale Lige šampiona
- Osim gledanja finala iz trećeg reda „zapada“, što je samo po sebi na ivici naučne fantastike, deo nagrade je i igranje utakmice dan posle finala, na istom stadionu, gde bi mi – skupina amatera i navijača trebalo da gazimo istu onu travu posle majstora iz Barse i Juventusa….brrrrr
- Tour de Transilvanija
- Dve porodice, dvoja kola, vožnja od 1.700km (Valjevo - Transilvanija i nazad) u četiri ipo dana, četiri grada, par zamaka, stotine fotografija i lep osećaj ispunjenosti spakovali su se u ovaj (malo produžen) prvomajski praznik.
- Zašto baš Temišvar?
- Više ljudi me pitalo: „Zašto baš Temišvar?“ kad sam rekla da za prvomajske praznike planiramo da odemo do ovog grada.
- Dnevnik polumaratonca
- Posle usamljeničkog treniranja u Valjevu, kada već počneš da misliš da si jedini na svetu koji se sprema za trku, dođe konačno i taj dan kada se na startu maratonske trke u Beogradu, kod crkve Svetog Marka i Glavne pošte, pored tebe nađe još nekoliko hiljada istomišljenika-trkača
- April u Rimu – April u Beogradu
- Veliki Gospodin, šarmantni manipulator i večiti mladoženja. Grad koji će vas zavesti, ali će u isto vreme koketirati sa mnogima. Niste ljubomorni, opraštate mu. Stara baraba. Gospodin čovek. Prihvatite flert, namignite mu, razvucite osmeh i pripremite najudobniju obuću koju imate jer ćete narednih par dana puno pešačiti.
- Beograd-Stokholm-Valjevo-Beograd
- Kao i svaki lokalpatriota gledam prenos košarke iz Valjeva. Za Metalac navijam uvek, osim u jednom slučaju, jer je Partizan iznad lokalpatriotizma.
- Praznici na moj način
- Već nekoliko meseci ponedeljak mi je neradni dan, kao i cela radna sedmica. To je meni moja borba dala, da posle 13 godina stalnog posla napustim fabričku traku i upišem se u slobodne umetnike ili frilensere i radim kad hoću, mogu ili imam šta. A pre svega kako mislim da treba. Danas, prvi put posle 20 godina ne znam sastav aktuelne Vlade, a kamoli odnos u Skupštini.
- Budimpešta, uvek iznova
- I sama Budimpešta, sa Dunavom, tvrđavom na brdu, nasleđem i srednje Evrope i socijalizma, podseća me na Beograd. Ali na Beograd kakav bio mogao da bude. Kad bi se malo potrudio. OK, ne bi mogao da bude baš takav, nema ni te stare gizdave mostove, ni banje, niti se u letnji dan kraj reke čuje „Na lepom plavom Dunavu“, ali ima neke druge stvari, pa kad bi se to malo dovelo u red...Ili ja to samo zamišljam?
- Valjevo – Majami – Ko zna gde
- I opet, rekla sam ono najcrnje što mislim o Majamiju. Ali ima i deo koji vam nisam rekla. Vreme. Februar mesec. Zove me drug iz Čikaga da mi kaže da ne može da skine sneg. A ja sam poslednji put videla sneg u Srbiji u januaru 2013 godine. Kuće su im najlpše kad se zaobiđu turističke atrakcije, šoping centri, beskućnici, dileri i lokalne prostitutke. Sama duša starog Majamija je na tim kućama. Obojene su ili svetlo plavim nijansama, ili žutim kao i ova država. (4 komentara)
- “Knjige, braćo moja, knjige...”
- Poziv da pišem sedmodnevni dnevnik je izazovan, jer shvatam da to baca dodatno svetlo na ono što svakodnevno radim i proživljavam. Razmišljam o tome koliko toga može da stane u jednu pedesetinu godine ili 2% celog obilaska Zemlje oko Sunca.
- Valjevo-Berlin-Valjevo
- Dnevnik iz Berlina, sa osvrtom na Valjevo. Moricplac, Potsdamerplac, Hermanplac. Jutarnje trčanje i večernje kafanisanje. Krojcberg i Mite. Jedna zabava i četiri piva u frižideru...
- Zlatibor - Beograd - Valjevo koje nedostaje
- Ovo je jedna od retkih godina kada ne idem za praznike u Valjevo. Pošto sam se malo udala, nekako smo prećutno odlučili da ove godine ostajemo u Beogradu za Božić, a da ćemo one tamo ići u Valjevo. (2 komentara)
- Beograd-Valjevo-Beograd. I praznici
- U Valjevo odlazim par dana posle Nove godine. Petak je popodne, kao i uvek idemo kolima Ibarskom, uhodano stajemo na pumpu, kapućino sa čokoladom iz automata. Gledam u sneg i zgrade pored puta, znam ih napamet. U sumrak se približavamo svojim kućama. Nekako spustim kofer niz ulicu i praznici mogu da počnu.
- Zavičaj, otvorena rana...
- Svojevremeno sam svojom voljom promenila mesto prebivališta, svoje Valjevo zamenila Beogradom, jer sam mislila da je to za moju decu i mene bolje, pa nije bilo lako. Ovde je bilo tuđom voljom, mnogi misle iz hira ili interesa tadašnjih državnih moćnika. Idem put Leška, da čujemo šta kažu ti ljudi 55 godina kasnije. Da li ih to pritiska i dalje ili su se pomirili sa sudbinom?
- Beograd – Novara – Buenos Aires
- Ali, ima nešto... Kao da je ta izmešanost rasnih tipova, nepoštovanje urbanističkih pravila, prisustvo svih mogućih arhitektoskih stilova i formi... ceo taj utisak haosa, posledica nepristajanja duha mesta da se slepo pokori kolonizatorima i njihovim pravilima, da se pretvori u kopiju Evrope u Novom svetu. Prema tome je nemoguće osetiti ravnodušnost.
- Zvezdara, Beograd
- Lokal-patriotizam probudi se oko praznika, skupe se u rodni grad i roditeljske kuće svi oni koji su nekada negde otišli i koji po nekim drugim gradovima Srbije ili sveta žive i rade. Dok se grlimo, ljubimo i radujemo jedni drugima, uvek neko kaže kako svi treba da se vratimo u Valjevo, da tu nastavimo živote, jer samo tu zaista može da nam bude dobro. Uvek se složim, iako znam da je nemoguće, ali ipak, Nova je godina...
- Bioskop, hor, grad
- Poslednjih dana u Beogradu se podigla velika prašina oko „upada“ u bioskop Zvezda. Pošto sam od samog starta bila tu, mogu da prenesem svoje viđenje ovih dešavanja. U akciji „Okupacija bioskopa Zvezda“ bila sam u ulozi građanke koja je svojim glasom – pevanjem - i samim prisustvom dala podršku ekipi koja je taj korak načinila. Jer, kako kažu Jarboli, podrška je važna, a Valjevke su najlepše Beograđanke, bio jednom jedan grafit; možda bih najlepša zamenila nekim drugim epitetom, no nema veze...nazad na priču. (6 komentara)
- Po Italiji i Švajcarskoj, kamionom
- Čim nešto u evropskoj zajednici zaškripi, naši rodoljubi i rusoazijati zavrište kako su omraženoj Evropi odbrojani dani i da neće drugo, pa se stoga ni nama, vodećim maherima na Balkanu, a i šire, ne preporuča ulazak u ovu ekonomsko - političku udrugu. Kao da ne izgubimo nacionalni identitet. Nevinost smo izgubili odavno, pa bar identitet da sačuvamo. Protivnika Evropske zajednice ima i u evropskim zemljama i može se reći da nisu baš malobrojni. Ali svi oni imaju mali problem, da ne kažem nedostatak u vaspitanju. (12 komentara)
- Dnevnik: Skandinavija - Andaluzija
- Ove godine ćemo jesenji raspust, koji pada u poslednju nedelju oktobra, provesti u Andaluziji. Ideja je jednostavna: bukirati jeftine avionske karte za neku južnu destinaciju, iznajmiti automobil, izabrati interesantna mesta za videti, klopati dobro, piti vino i, možda najvažnije od svega, akumulirati što više sunca za mračne mesece koji slede. (1 komentar)
- Dnevnik: Nataša Žugić / Berlin - Beograd
- Nataša Žugić
- Florijanov stan je prostran, u dva nivoa, ima izlaz na krovnu terasu - baštu i fascinantan pogled. Dodajem u sebi: ovakav standard života nije ni približno moguć za jednog arhitektu u Srbiji.
- Dnevnik: Tamara Aćimović / Valjevo - Njujork
- Tamara Aćimović
- Valjevo je scenografija grada gde još zadovoljno šetaju samo oni koju su preko veze dobili uloge koje i loše glume. Od crnog dima na koji mi smrdi kaput koji nosim na sebi, ne vidi se više ni grad, ni ljudi. Jedino se još beli Stevan Filipović u spomen nekom boljem vremenu i stisnutim pesnicama bodri sve koji odlaze. (8 komentara)
- Dnevnik: Grgur Strujić / Los Anđeles
- Grgur Strujić
- Nedeljama obilazim oko tastature i već pomišljam kako nikada u zivotu ništa više neću ni napisati, a onda jutros, valjda kako i priliči ponedeljku, posle odradjene porodične rutine - dete u školu i ženu na posao, palim kompjuter i nonšalantno otvaram ne jedan nego dva nova dokumenta.
