List „Glas Valjeva“ u broj od 5. maja 1929. godine (dakle, pre tačno devedeset godina), donosi ponudu tada uglednih valjevskih kafana i hotela. Prenosimo informacije o ugostiteljskoj ponudi tada koja nam, iz ove perspektive, izgleda zanimljivija od današnje.

Muzička i prehrambena, ukratko – kafanska potka grada.

U Građansku kasinu, kafanu koja se nalazila na uglu gde je danas biblioteka, zalazili su većinom prosvetni radnici, a i oficiri. U njoj se krajem 19. veka održavalo i po neko predavanje. U njoj je radio i prvi „tancšul“ (škola igranja) u Valjevu. Većina valjevskih građana zbog pojave prvog tancšula, skandalizirala se i zgražavala.

Gastronomska ponuda bila je prilično bogata: domaća i strana kuhinja, topla i hladna jela, gulaš, ćevapi, ražnjići, viršle s renom, masne ćulbastije, sveže jagnjeće, praseće i jareće pečenje, kozije mleko, ovčiji sir i kajmak, puter i pirotski kačkavalj na ledu, mađarske salame, italijanske mortadele i užičke slanine..

Jedno mesto, dve kafane i dve prodavnice. Trenutno stanje – prodaja kozmetike. Ali mi ćemo o kafanama, nekadašnjim.

Ova kafana, na uglu Vuka Karadžića i Železničke ulice, podignuta je u prvoj deceniji XX veka odmah do Železničke stanice i pruge uzanog koloseka, na placu gde se nalazilo gradsko smetlište.

“Mionica je varošica, ima jednu glavnu ulicu u kojoj se često održavaju vašari i gde se nalazi čuvena "Kevića kafana", u kojoj se dešavaju sve važne stvari. Mioničani su vredni, šaljivi i pošteni ljudi, uvek ponosni i spremni da brane rodni kraj.”

Sagovornike „Kolubarinog“ upitnika tokom 2015. pitali smo koji bi restoran ili kafanu izabrali za slavlje. Evo njihovih odgovora. Zaključak: Koliko karaktera, toliko kafana.

Ekipa odsela u valjevskom hotelu „Narcis”, sa snimanja se vraća tek predveče. Zoran ne izlazi iz lika Seljaka, ne skida kostim, ni kad prolazi valjevskim korzoom, niti u hotelu. Šeširče nakrivo, košulja se delimično izvukla iz plavih platnenih radničkih pantalona, na nogama kondure (opanci gumenjaci). Valjevci ga gledaju sa velikom sipatijom - Zoran je „naš čovek”.

Vlada Srbije utvrdila je tokom 2014. zgradu hotela „Grand“ za spomenik kulture. U obrazloženju ove odluke navodi se da se zgrada nalazi se u centru grada, kod najposećenijeg mesta zvanog Krst, gde je počinjala i završavala se valjevska čaršija u kojoj se odvijala trgovina, zanatstvo i ugostiteljstvo.

Prve kafane u današnjoj Karađorđevoj ulici otvorene su ubrzo po njenom prosecanju, na početku druge polovine 19. veka. A najranija evidencija o njihovom postojanju je iz 1863. godine.