Revija Kolubara broj 246 - Revija #246
- Kafanski život i ženski bendovi 1929.
-
- List „Glas Valjeva“ u broj od 5. maja 1929. godine (dakle, pre tačno devedeset godina), donosi ponudu tada uglednih valjevskih kafana i hotela. Prenosimo informacije o ugostiteljskoj ponudi tada koja nam, iz ove perspektive, izgleda zanimljivija od današnje.
- Valjevski pub kviz
- U kafiću Laki Beut (Vlade Danilovića 48), nedeljom uveče u 20.00 časova, održava se kviz koji se bliži svom dvadesetom izdanju. Od Nove godine ovaj događaj ima i humanitarni karakter
- Kafana „Klještavica“
- Zbijena između zanatskih i trgovačkih radnji i ćepenaka, kada se krene od gornje tešnjarske ćuprije, nalazila se ne tako velika zgrada sa sobama za stanovanje na spratu, a u prizemlju ukopane bile su kafanske prostorije.
- Plesovi u starom Valjevu
- U Građansku kasinu, kafanu koja se nalazila na uglu gde je danas biblioteka, zalazili su većinom prosvetni radnici, a i oficiri. U njoj se krajem 19. veka održavalo i po neko predavanje. U njoj je radio i prvi „tancšul“ (škola igranja) u Valjevu. Većina valjevskih građana zbog pojave prvog tancšula, skandalizirala se i zgražavala.
- Kultura u kafanama
- Najveći broj kulturnih, umetničkih i sportskih kolektiva i društava nije imao svoje objekte pa su sastanke održavali u kafanama i naročito u prostranijim hotelskim salama.
- Kafane izmedju dva rata
- Gastronomska ponuda bila je prilično bogata: domaća i strana kuhinja, topla i hladna jela, gulaš, ćevapi, ražnjići, viršle s renom, masne ćulbastije, sveže jagnjeće, praseće i jareće pečenje, kozije mleko, ovčiji sir i kajmak, puter i pirotski kačkavalj na ledu, mađarske salame, italijanske mortadele i užičke slanine..
- Valjevske kafane pod okupacijom
- U vreme austrougarske okupacije tokom Prvog svetskog rata, mnoge tadašnje valjevske kafane morale su da promene imena, u skladu sa zahtevima tadanjih vlasti. Svakako ne najdramatičniji, ali i ovo je deo istorije Valjeva.
- Narodna Gostionica i Central
- Jedno mesto, dve kafane i dve prodavnice. Trenutno stanje – prodaja kozmetike. Ali mi ćemo o kafanama, nekadašnjim.
- Kafana „Šofer bar“
- Ova kafana, na uglu Vuka Karadžića i Železničke ulice, podignuta je u prvoj deceniji XX veka odmah do Železničke stanice i pruge uzanog koloseka, na placu gde se nalazilo gradsko smetlište.
- Srbija: Pivnica, kafana, bioskop
- Kafanu / hotel „Pariz“ je otkupio u osmoj deceniji XIX veka poznati valjevski trgovac Tiosav Blagojević, kao i sve imanje. Zgradu je porušio i podigao novu kafanu, sa svetlim prozorima i mnogo višim plafonom, i nazvao je „Srbija“.
- Mionička “Kevića kafana”
- “Mionica je varošica, ima jednu glavnu ulicu u kojoj se često održavaju vašari i gde se nalazi čuvena "Kevića kafana", u kojoj se dešavaju sve važne stvari. Mioničani su vredni, šaljivi i pošteni ljudi, uvek ponosni i spremni da brane rodni kraj.”
- Kafana Beograd
- U Valjevu poznatija kao Beograd kafana. Nalazila se na uglu Karađorđeve i Hajduk Veljkove gde je prethodno bila kafana «Mali Beograd». Vlasništvo Spasoja Radovića, rodom iz Gornje Vranjske kod Bileće, koji je prethodno izvesno vreme radio u Americi. Umro je 1931. godine. (1 komentar)
- Valjevske kafane
- Sagovornike „Kolubarinog“ upitnika tokom 2015. pitali smo koji bi restoran ili kafanu izabrali za slavlje. Evo njihovih odgovora. Zaključak: Koliko karaktera, toliko kafana. (1 komentar)
- Valjevski hotel "Sekulić"
- Kafana, hotel, bioskop, restoran za pretplatnike, prodavnice, to je sve valjevski hotel „Sekulić” čiji je prvi vlasnik bio Drago Sekulić. Posle gazde Sekulića ređali su se držaoci ovog objekta. Najotemnije je bilo u vreme kad je kafanu i sve ostalo u ovom objektu vodio Marko Bobić, hotelijer i političar. On je izvesno vreme bio predsednik Valjevske opštine, pred Drugi svetski rat i za vreme okupacije.
- O snimanju 'Priča iz Nepričave'
- Ekipa odsela u valjevskom hotelu „Narcis”, sa snimanja se vraća tek predveče. Zoran ne izlazi iz lika Seljaka, ne skida kostim, ni kad prolazi valjevskim korzoom, niti u hotelu. Šeširče nakrivo, košulja se delimično izvukla iz plavih platnenih radničkih pantalona, na nogama kondure (opanci gumenjaci). Valjevci ga gledaju sa velikom sipatijom - Zoran je „naš čovek”.
- Kafane i kamašne
- Paralelno sa svim tragičnim zbivanjima, dešavao se i obični, svakodnevni život. Izmenjen ratom, naravno, ali ipak prisutan. Život u kome se nađe mesta i za modu, kafanu, umetnost. O tome svedoči i ondašnja štampa.
- Hotel „Grand“: Od kafane, štamparije i bolnice, do spomenika kulture
- Vlada Srbije utvrdila je tokom 2014. zgradu hotela „Grand“ za spomenik kulture. U obrazloženju ove odluke navodi se da se zgrada nalazi se u centru grada, kod najposećenijeg mesta zvanog Krst, gde je počinjala i završavala se valjevska čaršija u kojoj se odvijala trgovina, zanatstvo i ugostiteljstvo.
- Njujork Tajms o Valjevu, Brankovini i Mionici 1913. godine
- Ne navodeći ime autorke, Njujork Tajms je 13. februara 1913. godine objavio putopis kroz Srbiju, između ostalog i dolazak u Valjevo, Bankovinu, Mionicu. Njihova najava teksta je neobična, utoliko pre što je i ovaj list 1904. pisao o knjizi „Kroz zemlju Srba“ Meri Edit Daram, odakle smo nedavno objavili prevod dela koji se odnosi na Valjevo i Ub
